Ako se proizvodnja električne energije shvati kao deo ukupnih infrastruktura koje karakterišu jednu zemlju, onda je elektroprivreda Srbije mnogo doprinela civilizacijskom razvoju Srbije i drugih republika bivše Jugoslavije sa kojima je sarađivala na proizvodnji i prenosu električne energije – kaže Vlastimir Purić, jedan od najpoznatnijih inženjera „Energoprojekta“ koji su izgradili psotojeće hidroelektrane.
Čovek koji je ceo svoj život posvetio planovima za gradnju brana i centrala kaže da su svi energetski objekti u našoj zemlji, ali i inostranstvu, i dan-danas u pogonu i nisu doživeli havariju. „Energoprojekt“ je radio u više od 40 zemalja, a sve brane i hidrocentrale koje je ova kompanija projektovala i radila inženjering poslove za vreme gradnje su u pogonu i nije bilo ozbiljnih nedostataka koji bi ugrozili pogon.
– Istina, desile su se havarije koje su obustavile pogon na branama Ovčar Banja i Međuvršje, ali to su bile greške u pogonu koje su brzo otklonjene. Nismo doživeli slučajeve kao što je brana Frežis (Frejusse) u Francuskoj, koja je ozbiljno oštećena, ili brana Vajont u Italiji, kada je usled prelivanja vode izginulo više od 2.000 stanovnika – kaže Purić.
Naš sagovornik ukazuje da se sada mnogo više postavljaju pitanja vezana za probleme okoline prilikom izgradnje brane i drugih hidrotehničkih objekata.
Međunarodni komitet za brane ICOLD formirao je podkomitet „Brane i okolina“ (čiji je Purić bio član do odlaska u penziju) i skoro na svakom kongresu ICOLD-a jedna od tema je bila iz domena „brane i okolina“. Tada je bilo reči da su potencijalno štetni uticaji: potapanje zemljišta, kulturnih vrednosti, obradivog zemljišta i stambenih naselja, zasipanje akumulacija uzvodno od brane, sprečavanje ribolova, izmeštanje saobraćajnica, remećenje postojećeg načina života i zasoljavanje.
– Zato bi trebalo pažljivo izabrati mere za ublažavanje štetnih uticaja zbog problema preseljenja stanovništva i kulturnih vrednosti i regionalnog razvoja. Treba se na vreme pozabaviti problemom stanovništva, naknade štete i mogućnosti zaposlenja, zdravstvene zaštite i infrastrukture – kaže Purić. – Važno je rešiti i čišćenje akumulacija, propuštanje mutnih tokova, uređenje, pritoke, čišćenje vegetacije, kao i obnovu degradiranog zemljišta za vreme gradnje, riblje staze, ali i održavanja dogovorenog nivoa vode u akumulaciji.
Čuveni projektant slaže se da će potrebe za vodom stalno rasti. I ovaj problem se ne može rešiti bez izgradnje akumulacija i na osnovu dugoročnih planiranja vodnih resursa. To dovodi, kako ističe Purić, do stvaranja krupnih i složenih vodoprivrednih sistema koji se usko povezuju sa drugim ekonomskim granama, pa voda dobija posebnu ulogu u ukupnoj civilizacijskoj infrastrukturi.
– Brane i akumulacije će i dalje biti moćna sredstva da se osiguraju rezerve u vodi i sve će više imati karakter višenamenskih objekata – uveren je Purić. Civilizacija 20. veka donela je u 21. vek ogromne probleme s obzirom na kvalitet voda, a kako smatra naš sagovornik, borba za čistu vodu biće jedan od najvećih i najtežih zadataka u tehnologiji vode, a pogotovo u zemljama gde su finansijska sredstva ograničena i gde nema institucionalnih sistema i regulative.
– Potpuno podržavam EPS u stavu da naše izgrađene HE ne smemo privatizovati. Ako bismo, na primer, prodali „Đerdap“ i reverzibilnu „Bajinu Baštu“, ostali bismo bez uticaja na politiku razvoja elektroenergije u Srbiji. To ne znači da sam protiv izgradnje zajedničkih novih energetskih objekata uz uslov poštovanja zakona i pravila – izričit je Vlastimir Purić.
Razvoj turizma
Što se tiče malih hidrocentrala, kako kaže naš sagovornik, njih je izgrađen veliki broj kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. U najviše slučajeva inicijator je bila država u saradnji sa elektroprivredom.
– Ciljevi su bili različiti, a u sušnim predelima to je bio jedini način da se obezbedi voda za naselja, a u najviše slučajeva da se seoska naselja ne prazne i da stanovnici ne idu u gradove – objašnjava Purić. – U Francuskoj i Italiji izgrađeno je dosta takvih HE. Te mini-centrale zapošljavaju od 10 do 15 stručnjaka i istovremeno se obezbeđuje voda za piće i druge potrebe, a i razvija turizam. Tako da se sela ne prazne, što je naročito poželjno ako su objekti podignuti u blizini granice sa susednim zemljama.
Izvor; Kwh
