Neophodno identifikovati gde su naše emisije, šta će nam biti obaveze, koji su resursi raspoloživi i kako da na najjeftiniji način dođemo do toga. – EPS uveliko radi na podizanju snage i proizvodnje u velikim HE, a spremni su i projekti za obnovu postojećih i gradnju novih malih HE
Kada se pomene „Elektroprivreda Srbije“ mnogi prvo pomisle na ugalj i termoelektrane, koje čine okosnicu, odnosno 70 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji. Ipak, EPS je bio pionir u korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji, a pojedine male hidroelektrane beleže i ceo vek starosti.
Pre više od 50 godina u elektroenergetskom sistemu Srbije počele su da rade i prve veće hidroelektrane, tako da mesta za čuđenje otkud sad EPS u „zelenoj“ energiji zaista nema.
Vladimir Đorđević, izvršni direktor EPS-a za obnovljive izvore, kaže da EPS ima ambiciozne planove u korišćenju obnovljivih izvora. On ističe da se u javnosti greši kada se pod obnovljivim izvorima smatraju samo male HE, solarna, vetro-energija, biomasa, jer i velike HE, iako nemaju pravo na stimulativne mere, ulaze u „zelenu“ energiju elektroenergetskog bilansa Srbije.
– Srbija trenutno ima učešće obnovljivih izvora od 21,4 odsto u energetskom bilansu, što je više od trenutno potrebnih 20 odsto, ali granice se stalno podižu i ima izgleda da će taj limit biti podignut na oko 28 do 29 odsto – kaže Đorđević. – Pojedinosti učešća pojedinih obnovljivih izvora biće određene u Strategiji obnovljivih izvora energije, koja bi trebalo da bude urađena do kraja godine.
Naš sagovornik ističe da je izrada Strategije obnovljivih izvora energije neophodna da bi se znalo koliko je i kojih izvora realno, koliko je potrebno i isplativo razvijati. Jer Srbija, kao Neaneks 1 zemlja Kjoto protokola, zasada nema obaveze smanjenja emisije ugljen-dioksida.
– Trenutno nemamo obaveze smanjenja emisije ugljen-dioksida, ali moramo identifikovati gde su naše emisije, šta će nam biti obaveze, koji su resursi raspoloživi i kako da na najjeftiniji način dođemo do toga. Kao posledica toga Republika Srbija i JP EPS su napravili Inicijalnu nacionalnu komunikaciju koja je usvojena u Kankunu 2010. godine, u kojoj je napravljen inventar emisija ugljen-dioksida, data politika zemlje u oblasti klimatskih promena, kao i akcioni plan smanjenja emisija – rekao nam je izvršni direktor EPS-a za obnovljive izvore. – Projekti „zelene“ energije moraju da budu isplativi, subvencionisani i u skladu sa državnom politikom u toj oblasti. Zato će i Strategija adaptacije i smanjenja emisija CO2 imati opredeljujući pravac za Strategiju energetike koja će odrediti koliko će i kojih izvora Srbija da razvija, kao i po kojoj ceni kako bi kao zemlja ispunili ciljeve zadate politikom države za realizaciju obaveza zemlje iz Okvirne konvencije o klimatskim promenama, kao i politike približavanja i harmonizacije sektorskih politika sa EU.
EPS uveliko radi na podizanju snage i proizvodnje u velikim HE, a spremni su i projekti za obnovu postojećih i gradnju novih malih HE. Hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Bajina Bašta“ posle završenih revitalizacija, koje su u toku, imaće agregate sa snagom većom za deset odsto, a radni vek biće produžen za 30 godina. Za HE „Đerdap 1“ revitalizacija opreme košta oko 170 miliona dolara, a „Bajine Bašte“ 65 miliona evra.
– Revitalizacije često podrazumevaju povećanje snage, jer je sada hidrologija mnogo bolje sagledana uz pomoć novih tehnologija. Uz korišćenje softverskih alata svi parametri mogu da budu mnogo precizniji – objasnio nam je Đorđević. – Sigurnosni faktori, koji su često bili ograničavajući, sada mogu da budu manji, a u postojeće gabarite HE mogu da se smeste mašine veće snage.
Osim velikih HE, u EPS će biti modernizovane i manje hidroelektrane, a takvi zahvati urađeni su već u „Ovčar banji“ i „Međuvršju“. Sledeće na redu su, prema rečima Đorđevića, „Vlasinske HE“, gde je već revitalizovana elektro oprema. Preostala je revitalizacija 10 agregata, vredna oko 12 miliona evra.
– Narednih nekoliko godina intenzivno će se raditi i na revitalizaciji HE „Zvornik“, koja se finansira iz kredita nemačke KfW banke i uskoro treba da se raspiše tender za nabavku opreme. Završetkom HE „Zvornik“ biće završene i sve planirane veće hidro revitalizacije – kaže Đorđević. – Do kraja ove godine treba da se ugovori i revitalizacija 15 postojećih malih HE, a za taj projekat i gradnju osam novih malih HE, EPS je dobio 45 miliona evra kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj. Postojeće male HE su u različitom stanju, jer su neke sagrađene još 1904. godine, ali bez modernizacije svima sledi skoro zatvaranje i odlazak u istoriju.
Naš sagovornik ukazuje da će osam novih malih HE biti sagrađeno na postojećim vodoprivrednim objektima, te će EPS zajedno sa vlasnicima tih objekata graditi male HE. Brana i infrastruktura već postoje, a treba da se izgradi mašinska zgrada, instalira agregat i proizvodi energija. Lokacije za osam malih HE su planom sprovođenja Startegije energetike rezervisane za EPS. Za EPS je, prema rečima Đorđevića, ta investicija isplativa, a nedavno završenom studijom dokazano je da je koefecijent vraćanja investicija za postojeće i nove male HE EPS-a oko 13 odsto, uz uvažavanje diskontne stope od osam odsto. Koliko će nove male HE biti unapređene govore podaci da će njihova proizvodnja biti jednaka proizvodnji 15 postojećih malih HE, tako da će proizvodnja EPS iz malih HE biti udvostručena. Za osam malih HE već je raspisan tender za isporuku opreme i ugovaranje radova i u narednih nekoliko meseci treba očekivati potpisivanje ugovora. Već početkom građevinske sezone u narednoj godini očekuje se i početak gradnje. Za modernizaciju postojećih malih HE poslovi su podeljeni prema sedištu postrojenja, a do kraja godine treba da budu potpisani ugovori. Nedavno je puštena u rad i mala HE „Prvonek“ snage 900 kilovata.
– Planiramo uskoro i tender za narednu fazu dokumentacije za vetropark „Kostolac“, snage 30 megavata, koji će biti sagrađen na EPS-ovom zemljištu u okviru PD „TE-KO Kostolac“ – objasnio nam je Đorđević. – Merenja vetra radili smo više od godinu dana i zaključili da na toj lokaciji vetar ima dovoljan potencijal. Konsultant, koji će biti izabran na tenderu, treba da uradi generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti. Očekujemo da se do kraja godine završi dokumentacija i da donesemo odluku o ulaganju. Investicija je vredna 45 miliona evra, a postoji mogućnost da i 80 odsto projekta bude finansirano iz grantova, kao što su Pretpristupni fondovi EU.
U narednom periodu radiće se na razvoju projekta gradnje solarne elektrane, snage do pet megavata, na Zlatiboru. Planirano je da solarna elektrana bude završena do kraja sledeće godine.
– Pored iskorišćavanja potencijala reka, što ostaje naš osnovni zadatak, EPS razmatra i mogućnosti da se koristi biomasa – naglasio je Đorđević. – Treba pronaći mogućnosti da koristimo biomasu ili komunalni otpad u termoelektranama EPS. Završena je analiza korišćenja biomase na nivou EPS-a, a ostaje da se opredelimo gde ćemo je uvesti. Jedna od opcija je da se na postojećim objektima rekonstruišu kotlovi i kombinuju biomasa i ugalj, što će biti jasnije posle odluke Stručnog saveta EPS-a. Korist za EPS je veća proizvodnja električne energije u TE, uz istu emisiju ugljen-dioksida.
Ipak, osnovni problem je sakupljanje sirovina. Teško je ugovoriti isporuke sa desetinama individualnih poljoprivednih proizvođača, te veći interes za korišćenje biomase imaju velika poljoprivredna preduzeća poput PKB. Rešenje za EPS može da bude dobijanje biomase uzgajane na rekultivisanim površinama u površinskim kopovima ili na deponijama pepela u TE. Jedan od dobrih primera dogovora o korišćenju otpada od suncokreta je izgradnja kotla u TE-TO Sremska Mitrovica, koja treba da bude završena ove godine, gde će se grad grejati i proizvodiće se električna energija od ljuspica od suncokreta. Sa uljarima je dogovorena višegodišnja saradnja za prikupljanje 8.000 tona ljuspica godišnje, što garantuje siguran rad.
Naš sagovornik ističe da brojke koje su tiču proizvodnje iz malih obnovljivih izvora često izgledaju zanemarljivo u odnosu na ukupnu proizvodnju EPS-a, ali izvesno je da će i snaga malih HE, vetroparka i solarne elektrane postati veoma značajna za dalji razvoj „zelene“ energije u kompaniji.
Izvor: Kwh magazin
