Crnogorska Vlada, do kraja godine, odvojiće termoelektranu „Pljevlja” iz sastava Elektroprivrede i spojiće je sa pljevaljskim Rudnikom uglja u zajedničku kompaniju, saznaje Portal Analitika iz crnogorske Vlade. Analiza ukazuje na prednosti ovakvog poteza u tehničkom i organizacionom smislu. Što je najvažnije: spajanje TE i Rudnika je osnovni uslov investitora da bi počela preko potrebna ulaganja u energetski sektor.
U sastavu novoformiranog zajedničkog preduzeća bi osim Rudnika i prvog bloka bio i planirani drugi blok TE, a vlasnička struktura biće određena nakon što budu definisane egzaktne cifre izgradnje drugog bloka i ulaganja u otvaranje novih kopova Rudnika uglja. Prema pouzdanim saznanjima Portala Analitika, osim Kineza za izgradnju drugog bloka interesovanje pokazuje jedna češka kompanija. Iz Vlade je nemoguće bilo dobiti ime i detalje češke ponude, pravdajući to korektnošću prema Kinezima koji su ranije dostavili ponudu.
Izvesno je da su Kinezi mnogo bliži „poslu decenije za sever Crne Gore”, budući da imaju već obezbeđen novac iz njihovog, deset milijardi eura vrednog, fonda za ulaganja u Evropu. Uz to, predstavnici China Gezhouba Group Corporation (CGGC) posetiće Crnu Goru sredinom novembra, kada će pojasniti tehničke detalje ponude. I Vlade je već ocenjeno je da je kineska ponuda veoma dobra.
Prema preliminarnim podacima kineske ponude, izgradnja drugog bloka koštaće nešto manje od 300 miliona eura, a radovi će trajati najkasnije tri godine. Taj novi energetski izvor proizvodiće 1,3 milijardu kilovatsati struje (kWh), koliko u energetskom bilansu nedostaje struje Crnoj Gori. Tehnički gledano, ukoliko bude prihvaćena kineska ponuda, tender za izgradnju drugog bloka ne bi bio raspisan, već bi to bila forma sporazuma između dve vlade. Kineske kompanije u inostranstvu isključivo posluju na principu državnih sporazuma, što znači da bi se o sporazumu o izgradnji trebala izjasniti i Vlada i Skupština.
Kinezi nisu krili da im je prihvatljivije spajanje TE i Rudnika uglja, pravdajući to svetskom praksom. I zaista, u svetu postoji trend funkcionalnog spajanja rudnika sa termo kapacitetima. Gotovo svi rudnici uglja u regionu posluju u sastavu termoelektrana. Tako su, Rudnik uglja Gacko i istoimena termoelektrana jedinstvena kompanija, Rudnik uglja i TE “Ugljevik” jedinstveno preduzeće u okviru „Elektroprivrede Republike Srpske”. Slična situacija je kod Rudnika uglja “Kolubara” koja posluje zajedno sa termoelektranama u sastavu Elektroprivrede Srbije.
Dakle, pozivajući se na evropska i regionalna iskustva nesumnjive su prednosti spajanja Rudnika uglja i TE u zajedničko preduzeće. Time se stvaraju pretpostavke za razvoj i investiranje u nove kapacitete, bilo samostalno ili u okviru zajedničkih ulaganja sa ino partnerima.
Tehnički gledano, spajanjem Rudnika i TE dobiće se efikasnije preduzeće koje će imati nižu cenu uglja od sadašnjih 26 eura po toni, kao i konkurentniju cenu struje. U prethodnom periodu, Rudnik uglja i termoelektrana imali su izražene probleme unačinu usaglašavanja cene uglja, čime su nastali nerešeni dužničko-poverilački odnosi EPCG i Rudnika uglja. Te nejasnoće su bile posledica različitog
fakturisanja cene tone uglja u knjigama TE i pljevaljske kompanije za vađenje uglja u periodu od 2003. do 2004. godine. Ti nerešeni dužničko-poverilački odnosi su opterećivali odnose EPCG i Rudnika sve do prošle godine, kada je situacija rešena poravnanjem.
Ovakvim ekonomskim potezom bi, zbog niske proizvodne cene iz hidroelektrana od 1,5 centi po kilovatu, EPCG bi – pošto bi u vlasništvu zadržala dve hidroelektrane – poslovala pozitivno!
Nadalje, čelni ljudi A2A koja je strateški partner u EPCG, od početka svog aranžmana u Crnoj Gori, nisu bili zainteresovani za razvoj = termo-potencijala, a nisu bili oduševljeni ni ugovorom sa KAP-om. Naprotiv, odlukom italijanskog menadžmenta od nedavno su isporuke struje za KAP smanjene za 50 odsto jer Italijani neće više da trpe ogromne, nagomilane, dugove za struju podgoričkog gubitaša.
U zemljama zapadne Evrope ne postoji energetska kompanija koja posluje negativno, pa zbog toga Italijani podržavaju proizvodno razdvajanje, prema kome bi oni preuzeli upravljanje nad hidro kapacitetima EPCG- koji proizvode jeftinu energiju.
Da zaista nema više vremena za čekanje, pokazuju loši rezultati ovogodišnjeg poslovanja Elektroprivrede, prema kojima je uzdanica crnogorske privrede izgubila za prvih devet meseci 14,9 miliona eura. Loš rezultat se tumači nižom cenom struje, skupom uvoznom energijom, ali i niskim stepenom povrata na investicije koje je odobrila Regulatorna agencija za energetiku. Ni Rudniku uglja nisu cvjetale ruže, pa su u prvih pola godine izgubili 3,45 miliona eura.
Zbog toga je na Vladi da što pre realizuje odluku o spajanju kako bi konačno počele da se realizuju preko potrebne investicije u energetski sektor Crne Gore.
