Iz Ministarstva prirodnih resursa najavljuju tender za eksploataciju uljnih škriljaca na području Aleksinca do kraja godine. Tražiće kažu, rigorozne ekološke garacije, a početna vrednost investicije je 1, 2 milijarde evra.
Početna investicija u eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u Aleksincu procenjena je na 1, 2 milijarde evra, a raspisivanje tendera planirano je do kraja godine, najavljeno je iz Ministarstva prirodnih resursa.
Na okruglom stolu “Balkan magazina” o upotrebi uljnih škriljaca, državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Tomislav Šubaranović rekao je da su rezerve u Aleksinačkom basenu procenjene na dve milijarde tona škriljaca, odnosno 1, 1 milijardu barela nafte.
“Istraživanje, eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u Aleksinačkom basenu dobiće kompanija koja bude dala najpovoljnije uslove i garanciju za korišćenje savremene tehnologije koja će obezbediti zaštitu životne sredine”, naveo je Šubaranović.
“Sve što se tiče životne sredine biće dato u tenderu. Izabraće se kompanija koja pored najpovoljnijih uslova koje ponudi takođe, mora da dostavi i jedan eleborat o savremernoj tehnoloogiji koju planira da iskoristi i to sve u smislu zaštite životne sredine i zdravlja ljudi”, dodao je Tomislav Šubaranović.
Direktor za investicije i tehnički razvoj u Javnom preduzeću Podzemna eksploatacija uglja “Resavica” Miodrag Denić rekao je da bi proizvodnja sintetičke nafte iz uljnih škriljaca u Aleksincu trebalo da košta 63 dolara po barelu, bez uračunatih taksi i rudne rente.
Na polju Dubrava, jednom od tri u Aleksinačkom basenu, potvrđene su rezerve od 367 milona tona škriljaca sa oko 11 odsto uljnog sadržaja, rekao je on i dodao da bi površinskom eksploatacijom moglo da se iskoristi 132 miliona tona, a preostalo podzemnom eksploatiacijom.
Denić je naveo da bi godišnje moglo da se proizvodi pet miliona tona uljnih škriljaca i da su rezerve dovoljne za eksploataciju tokom 70 godina, od čega 26 godina za površinsko vađenje uljnih škriljaca.
Prema njegovim rečima, istraženo nalazište uljnih škriljaca u Aleksincu prostire se na površini od 21 kvadratnog kilometra, a da bi se koristilo neopohodno je izmeštanje oko 1, 4 kilometra reke Moravice.
Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Popović naglasio je da bez kopletne studije uticaja na životnu sredinu ni jedan investitor neće dobiti mogućnost eksploatacije.
Pre donošenja odluke biće organizovana i široka stručna rasprava, rekao je Popović i dodao da se najveći razvoj u Srbiji očekuje u domenu energetike.
„To su ozbiljne stvari, ozbiljne investicije, zato treba ozbiljan tim. I ministarstvo je odgovorno za to. Nekada će neko snositi posledice ili dobijati nagrade za to”, kaže Ozren Ocić, analitičar za naftu.
NIS zainteresovana za eksploataciju
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko rekao je da je ta kompanija zainteresovana za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u Aleksinačkim basenu i da je ruska kompanija
“Atomenergoprojekt” potencijalni partner NIS – a u tom projektu. Kravčenko je kazao da bi korišćenje uljnih škriljaca moglo da poveća energetsku bezbednost Srbije i da bi sintetička nafta dobijena iz njih mogla da se preradjuje u rafineriji nafte u Pančevu.
Kako je dodao Kravčenko, prema procenama NIS – a cena proizvodnje barela nafte iz Aleksinačkog basena ne bi mogla da bude manja od 70 dolara.
Glavni inženjer kompanije “Atomenergoprojekt” TTU Ruslan Salihov rekao je da izgradnja postrojenja za preradu uljnih škriljaca nakon dobijanja svih potrebnih dozvola traje oko tri godine.
“U Aleksincu bi moglo da se proizvodi 8. 600 tona barela nafte iz škriljaca dnevno, godišnji prihod bi bio oko 350 miliona dolara”, kazao je Salihov i dodao da je na osnovu toga period povratka investicije sedam godina.
Prema procenama Ministarstva prirodnih resursa, u Srbiji je postoji 11 basena uljnih škriljaca u 23 ležišta, sa procenjenim rezervama od oko 4, 5 milijardi tona, prema osnovnim geološkim istraživanjima.
Uljni škriljac, kamen nalik uglju koji u sebi ima u proseku 10 odsto organske materije iz koje se dobija nafta, najviše se prerađuje u Estoniji, Kini i Brazilu, a velike zalihe imaju i SAD, Rusija, Maroko, Jordan. Uljni škriljci su nekonvencionalni izvor energije iz koga može da se dobije sirova nafta, gas i da se korisi za proizvodnju struje i toplotne energije.
Izvor RTS
