Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i JP za podzemnu eksploataciju uglja “Resavica”, stali su iza eksploatacije uljnih škriljaca u polju Dubrava kod Aleksinca. Izrada elaborata o rezervama je pri kraju. Već do kraja godine planira se verifikacija ovog dokumenta, a posle toga i početak pregovora sa strateškim partnerima. Zasad, najviše su zainteresovani Estonci (kompanija VKG iz Talina i Rusi (“Gaspromnjeft”).
– Dobili smo zeleno svetlo od državnih institucija uz zaključak da se nastavi kontinuitet u geološko – istražnim radovima. Uzorci su dostavljeni Rudarskom institutu u Beogradu i Estoncima, a elaborat o rezervama radi se na bazi tog istraživanja – kaže Bogoljub Furtula, direktor Aleksinačkog rudnika.
Na polju Dubrava u ataru sela Subotinac, već nekoliko meseci intenzivno traju istražno – bušački radovi. Na terenu su dve ekipe sa neophodnom opremom – pogon “Istražni radovi” RTB Bora i zajednička posada Aleksinačkog i rudnika “Soko”.
– Radi se u tri smene. Dnevno izbušimo između 10 i 15 metara. Ovo nam je četvrta bušotina. Da bi se utvrdila debljina i kvalitet škriljaca, do sada smo izbušili oko 700 metara – kaže brigadir – bušač iz Bora, Saša Milenković u čijoj su ekipi još i Slobodan Peševski i Nenad Đorđević.
Na drugoj bušotini, aleksinačko – sokobanjska postava – Zvezdan Stojanov i Dalibor Metejev, rade punom parom, ali sa starijom opremom. Tvrde da ne zaostaju u produktivnosti za kolegama.
Pored obe bušotine postavljeni su sanduci sa uzorcima škriljaca izvađeni sa raznih dubina – 50, 67, 80 metara… Rudarski inženjer Zlatko Petrović, tvrdi da su i na oko, odličnog kvaliteta, što dokazuje i paljenjem jednog komadića škriljca iz koga se odmah osetio miris nafte.
– Čitav prostor od Aleksinca do Subotinca i od Aleksinca do auto-puta ili oko 20 kvadratnih kilometara, predstavlja ogromno energetsko bogatstvo uglja i uljnih škriljaca – ističe inženjer Petrović. – Prvi sloj su bitumenozni laporci, čije se rezerve procenjuju na oko četiri i po milijarde tona, koji sadrže pet odsto nafte. Ispod laporca je sloj škriljaca debljine oko 90 metara, sa sadržajem nafte od 10 odsto, a posle toga su naslage visokokaloričnog mrkog uglja. Na pojedinim mestima, škriljac je na samoj površini.
O eksploataciji škriljaca u Aleksincu se razmišlja decenijama. Tone uzoraka slate su u SAD, bivši SSSR i Kanadu. Rezultati analize uvek su bili ohrabrujući. Međutim, niti je država bila spremna, niti je imala novca da bez stranih partnera uđe u ovu skupu avanturu. Postojali su i još postoje i ekološki razlozi, jer je u pitanju takozvana prljava tehnologija.
Stručnjaci iz Estonije već su posetili Aleksinac, a usledila je i uzvratna poseta. Nedavno je na čelu delegacije koja je boravila u ovoj zemlji bio i ministar Oliver Dulić, koji je tom prilikom imao konkretne razgovore na temu škriljaca sa ministrom ekonomije Estonije Juhanom Partsom.
Rezerve od 2,2 milijarde tona
Prema ranijim podacima, aleksinački basen ima najmanje 2,2 milijarde tona uljnih škriljaca iz kojih se preradom može dobiti više od 200 miliona tona sintetičke nafte. Tu su drugi proizvodi za građevinsku i petrohemijsku industriju. Ovde postoje i rezerve od oko 30 miliona tona visokokaloričnog mrkog uglja, pa ne čudi što je zbog ovih energetskih potencijala aleksinački kraj nazvan “Srpski Teksas”. Da bi pregovori sa strateškim partnerima počeli, država mora da stane iza ovog posla.
Tender
– Postoji veliko interesovanje rudarskih firmi iz Evrope, Rusije i SAD da uđu u strateško partnerstvo sa Srbijom na projektu uljnih škriljaca. Estonija je jedna od vodećih na planu eksploatacije škriljaca i ima najbolje rešenje za očuvanje životne sredine. Mi ćemo vrlo brzo raspisati tender za strateškog partnera, pa ko ponudi bolje uslove – rekao je ministar Oliver Dulić.
Izvor novosti.rs
