Rad sistema „Elektroprivrede Srbije“ u ekstremno hladnim i teškim uslovima tokom protekle tri nedelje bio je glavna tema jučerašnje vanredne sednice Upravnog odbora EPS – a. Svi članovi UO EPS – a pohvalili su rad zaposlenih i angažovanje Kriznog štaba EPS. Posebno je bilo značajno pravovremeno reagovanje Kriznog štaba EPS – a donošenjem odluka i upućivanjem predloga Ministarstvu infastrukture i energetike i Vladi Srbije.
Na sednici, kojom je predsedavao dr Aca Marković, predsednik UO EPS – a, pregled dešavanja od 26. Januara, kada je krenuo ledeni talas, predstavio je Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS – a za tehnički sistem i predsednik Štaba za praćenje elektroenergetske situacije u uslovima proglašene vanredne situacije. On je ukazao da je u novembru prošle godine, pre ekstremno hladnih dana i snega, EPS bio suočen sa višemesečnom sušom i smanjenom proizvodnjom u protočnim hidroelektranama.
– Tronedeljni hladni talas, sa temperaturama i minus 30 stepeni Celzijusa, iscrpeo je sasvim spreman sistem, te je EPS i narednih dana u nekoj vrsti vanredne situacije. Biće tako sve dok se ne poboljšaju dotoci na rekama i dok protočne HE, posebno na Dunavu, ne počnu da proizvode više električne energije – Naš sistem radio je punim kapacitetom i održana je elektroenergetska stabilnost zemlje. Još jednom se pokazalo opravdanim svo višegodišnje ulaganje u modernizaciju termoelektrana, jer je stepen njihove pogonske spremnosti bio 96, 7 odsto. I pored problema sa manjom proizvodnjom HE, smanjenjem nivoa rezervi u akumulacijama, kao i sa teškoćama u dovozu uglja u TE, ledeni dani su prošli bez restrikcija kao najgoreg scenarija. A iako je bilo kvarova na distributivnom nivou, oni su se merili promilima.
Generalni direktor EPS – a Dragomir Marković ukazao je i da su česte zamerke EPS – u da bi bilo bolje da je novac ulagao u gradnju novih kapaciteta umesto u modernizacije, sasvim neopravdane.
– Da nismo ulagali u revitalizacije, a sagradili novi blok od 700 megavata, Srbija bi za vreme ledenog talasa, bila sigurno u mraku. Jer u tom slučaju bi sve nemodernizovano stalo, a stepen pouzdanosti TE ne bi bio 96, 7 već svega 80 odsto – objasnio je Marković. – Kroz revitalizacije postojećih blokova dobili smo više od 400 novih megavata, a samo je proizvodnja TE u odnosu na 2001. Godinu veća za sedam milijardi kilovat – časova. Gradnje novih kapaciteta, pogotovo samostalno, nema bez realne cene električne energije i to sagledano ne prema evropskim parametrima, već samo u odnosu na cene u regionu.
Na sednici Upravnog odbora EPS – a bilo je reči i o završenoj proceni vrednosti osnovih sredstava JP EPS i 11 privrednih društava, koju su uradili „Energoprojekt Entel“ i Ekonomski institut.
