Srbija ima dve termoelektrane predviđene za gašenje koje bi, prema najnovijoj inicijativi EPS-a, mogle da posluže kao strateška rezerva za uredno snabdevanje kupaca električnom energijom u kriznim situacijama kakve su nestašice ili visoka cena struje na tržištu.
Nekadašnji direktor EPS Snabdevanja, a sada ekspert u sektoru energetike i resursa u Diloitu Srbija, Željko Marković, za Sputnjik kaže da su to „Kolubara“ i „Morava“ koje bi 2023. godine trebalo da odu u „penziju“, odnosno izađu iz pogona.
Termoelktrane bi mogle u rezervu
Svestan da postoji kriza Elektorprivreda Srbije (EPS) je, po mišljenju Markovića, ocenila da je sada pravi trenutak da se plasira ideja o strateškoj rezervi koja bi u ovakvim situacijama mogla da se koristi. Taj model nije ništa novo i postoji i u Evropskoj uniji, napominje naš sagovornik.
Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) uputio je inicijativu Ministarstvu rudarstva i energetike za uvođenje mehanizma strateške rezerve kao prelaznog rešenja za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja kupaca u Srbiji.
Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić precizirao je da bi strateška rezerva značila konzerviranje svih elektrana koje treba da izađu iz redovnog rada koje bi u slučaju energetske krize bile dekonzervirane, odnosno pokrenute.
„Strateška rezerva kao model, kako se predlaže, predstavlja ugovaranje od strane države nedostajućih kapaciteta koje držite u rezervi, izvan tržišta. I oni ne utiču na tržište i pokreću se samo kada su ispunjeni neki uslovi – kada nema dostupnih kapaciteta i preti nestašica, ili kada cena električne energije dostigne određeni nivo pa tako povećavate ponudu na tržištu i delujete na sniženje cena“, objašnjava Marković.
I rezerva traži finansiranje
Na pitanje, kako funkcioniše taj mehanizam, Marković kaže da konzerviranje elektrana zahteva ljude koji bi u njima stalno bili prisutni.
„Morate da imate neko finansiranje tog meahnizma. Znači da mora neko da ostane da radi u toj elektrani da bi se ona držala kao hladna rezerva i tu je samo pitanje kako bi se to finansiranje rešilo. Da li bi to bilo kroz neku taksu koju bi plaćali građani, ili bi bilo obezbeđeno iz poslovanja tako što bi država plaćala EPS-u koji drži te elektrane“, napominje naš sagovornik.
Upitan kako to izgleda u slučaju Nemačke koja je uvela strateške rezerve, on kaže da je to propisala EU i da može da se sprovodi na više načina. Može, recimo, da se finansira izgradnja nedostajućih kapaciteta kako bi se postigla energetska bezbednost , bez obzira na vrstu tehnologije, od klasične, nuklearne, do one koja koristi obnovljive izvore. Uslov je da mora da se vodi računa da to ne pada u domen državne pomoći, ističe ovaj ekspert za energetiku.
EU pravila
„Postoji niz pravila koja EU zahteva od elektroprivreda da to ispune i da se pokaže to da je taj kapacitet koji se stavlja u stratešku rezervu ili izgrađuje, neophodan upravo zbog postizanja adekvatnosti takozvanih resursa, odnosno kapaciteta koji će dalje obezbediti energetsku sigurnost i bezbednost elektroenergetskog sistema te zemlje“, napominje on.
Marković ističe da se novi kapacitet gradi da radi, ne samo da bude u rezervi, nego da uvek bude prisutan na mreži. Uz to, mogu da služe i neki stari kapaciteti koji se ne demontiraju nego se ostave da budu strateška rezerva, koji su prisutni na mreži i mogu da startuju onda kada zatreba.
U tom slučaju, kako kaže, nije problem u tom konzerviranju, ni u ponovnom startovanju, već se tu obično razmatra to što neko treba da drži taj kapacitet u rezervi i za to treba da dobije neku nadoknadu.
Marković ističe da nije sporno da se u slučaju potrebe aktiviraju stare termoelektrane. Nedavno su to uradili Britanci kada je bilo prekinuto snabdevanje putem kabla kojim im je stizala električna energija sa evropskog kontinenta.
Prednosti i mane
On ukazuje da su prednosti modela strateške rezerve upravo kada se rešavaju problemi retkih, izuzetno velikih vršnih opterećenja, jer doprinose stabilnosti celokupnog sistema. Mana tog mehanizma je što nosi rizik da će stari kapaciteti biti podsticani da postoje duže nego što je to u slučaju kada bi zbog nedostatka energije došlo do izgradnje novih kapaciteta, napominje Marković.
Naš sagovornik, međutim, ne spori da bi ako se prihvati predlog EPS-a, sa rezervama električne energije, postojećim robnim rezervama i rezervama gasa, kao društvo ipak bili zaštićeni od neželjenih scenarija kakav je i sadašnji sa visokim cenama hrane i energenata.
Izvor: rs-lat.sputniknews.com
