Američka firma traži odštetu od 160 miliona evra, dok Dejan Trufunović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, kaže da za to ne postoji pravni osnov
Američka firma „Sekjurum ekviti partners” potvrdila je juče da je s našom vladom raskinula sporazum o izgradnji solarnog parka u Srbiji i da će na međunarodnoj arbitraži u Londonu tražiti odštetu od 160 miliona evra. Srbija, navodno, nije ispunila obaveze iz sporazuma kojim je bilo predviđeno da se obezbedi lokacija od 3.000 hektara za izgradnju solarne elektrane snage 1.000 megavata, potvrdili su nam iz ove firme.
Krovni ugovor o izgradnji solarnog parka u Srbiji, najvećeg u Evropi, potpisan je u oktobru 2012. godine, kada je najavljeno da će u tu investiciju biti uloženo 1,75 milijardi evra.
Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, objašnjava da se celom slučaju daje preveliki publicitet potpuno bespotrebno, jer je reč o firmi koja nema gotovo nikakav bonitet, a kojoj je Srbija ipak dala šansu da dođe i pogleda lokacije na kojima bi solarni park mogao da se gradi.
– Za sve treba pitati Ministarstvo finansija koje je pronašlo i dovelo investitora, a Ministarstvo energetike je samo tehnički uvučeno u priču, jer je reč o solarnoj energiji. Od početka je ovo ministarstvo pokazivalo rezerve prema ovoj investiciji, jer je reč 1.000 megavata (kao „Đerdap 1”), što je ogromna elektrana, ali je Ministarstvo finansija tvrdilo da je to velika i dobra šansa – ističe Trifunović.
Upitan da li ima osnova da nas ova kompanija tuži sudu u Londonu i traži odštetu od 160 miliona evra, naš sagovornik kaže da ni po jednom osnovu za to ne postoji mogućnost, već da je država Srbija ta koja može da traži naplatu penala od 900.000 evra za to što investitor nije ispoštovao nijednu stavku iz ugovora.
– Na vladi je da odluči hoće li se sve završiti samo na raskidanju ugovora ili će se ići na traženje obeštećenja – ističe Trifunović i dodaje da za Srbiju nema ama baš nikakve štete zbog raskidanja ovog ugovora, osim izgubljenog vremena, jer su investitori vođeni da razgledaju zemljište.
On još naglašava da je prosto neverovatno da na teritoriji od 30.000 hektara, koliko je dato ovoj kompaniji da bira gde će da gradi, „Sekjurum ekviti partners” nije našao nijednu lokaciju koja mu odgovara.
Ovim povodom se juče oglasila i Transparentost Srbija tražeći od vlade da na sajtu ubuduće redovno objavljuje memorandume i sporazume koje potpisuju s stranim kompanijama, budući da je Srbija u prošlosti imala loša iskustva sa ugovorima i sporazumima koji su skrivani od očiju javnosti, pri čemu je najsvežiji slučaj sporazuma o izgradnji solarne elektrane na jugu Srbije.
Transparentost navodi da brine činjenica da je u većini slučajeva reč o poslovima koji imaju odlike javno-privatnog partnerstva, a da se u njihovoj pripremi ne primenjuje Zakon o javno-privatnom partnerstvu, donet upravo kako bi uredio ovu oblast privlačnu za investitore, ali potencijalno visokorizičnu sa stanovišta korupcije.
Upitan da li je raskidanje ovog ugovora šteta za Srbiju, Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, kaže, da jeste, ali samo s aspekta izgubljenog vremena, a da druge štete nema.
Srbija ima tu nesreću da gotovo 99 odsto ulagača nisu pravi, već spekulativni investitori, zbog čega se i raskidaju ugovori.
– Ovaj slučaj podseća na slučaj kada je jedna strana kompanija htela za 250 miliona dolara da sagradi rafineriju u Smederevu, za šta su svi znali da je nerealno – objašnjava Bušatlija. On kaže da o nama mnogo više govori to s kim sve potpisujemo sporazume, jer nam neko stalno preti međunarodnom arbitražom, a to nije praksa za kompanije koje imaju ime, što ovde nije slučaj, jer je bonitet firme u startu bio sporan.
– Kompanija iz sveta koja hoće da ulaže u Srbiju, a zna da preko puta ima ozbiljnog pregovarača, kakva bi trebalo da bude vlada, ne bi tek tako mogla da maše tužbom i traži odštetu od 160 miliona evra – zaključuje Bušatlija.
Izvor Politika
