U Srbiji je do sada urađeno 16 planova za infrastrukturne projekte povećanja energetske efikasnosti čija bi realizacija, vredna oko 4,4 milijardi evra, mogla da dovede do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, rečeno je juče na skupu o klimatskim promenama.
Na skupu posvećenom nacionalnoj akciji povećanja energetske efikasnosti u Srbiji u borbi protiv klimatskih promena, rečeno je da je urađen plan za energetsku efikasnost za deset infrastrukturnih projekata iz oblasti proizvodnje energije, četiri iz oblasti zgradarstva i dva iz oblasti saobraćaja.
Šefica Odseka za klimatske promene Ministarstva životne sredine Srbije Danijela Božanić podsetila je da je Srbija, u saradnji sa Vladom Japana i Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju JICA, počela izradu projekta jačanja kapaciteta za primenu nacionalno odgovarajućih akcija za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (NAMA).
“Taj projekat, vredan 1,7 miliona evra, počeo je da se sprovodi novembra 20010. godine i trajaće do februara 2013. godine”, kazala je ona.
Prema njenim rečima, realizacija 16 infrastrukturnih projekata koji su do sada utvrđeni kroz program izrade NAMA-s, biće manje komplikovana, jer bi na lakši način trebalo da dođu do novčanih sredstava kroz donacije, fondove ili povoljne kredite.
Najviše projekata se odnosi na proizvodnju električne energije i modernizaciju Elektroprivrede Srbije, ali i na izgradnju mini hidroelektrana, pogona za biomasu, rekonstrukciju puteva, kao i na izolaciju zgrada i zamenu prozora i vrata.
Božanićeva je kazala da je jedan od razloga izrade projekta NAMA-s, iako Srbija nema obavezu smanjenja emisije gasova do 2020, priprema za pristupanje zemlje EU, ali i osposobljavanje domaćih kadrova za merenje, izveštavanje i verifikaciju aktivnosti za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i priprema za primenu istog modela na druge oblasti, poput upravljanja otpadom.
Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine Srbije Ivica Radović ocenio je da je energetska efikasnost ključna za sprovođenje smanjenja emisije gasova sa efekatima staklene bašte i istakao da ne postoji nijedna oblast u Srbiji u kojoj nije potrebno sprovesti energetsku efikasnost.
Predstavnik Privrene komore Srbije Aleksandar Perić kazao je da je da industrija Srbije zaostaje u energetskoj efikasnosti za mnogim zemljama, navodeći da je ona tri puta niža od proseka u državama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki (Toshio Tsunozaki) rekao je da je Srbija jedna od vodećih zemalja koja se bavi pitanjem klimatskih promena i dodao da bi zaštita životne sredine trebalo i dalje da bude jedan od prioriteta Vlade Srbije.
Cunozaki je dodao da će Vlada Japana nastaviti da pomaže Srbiji u oblasti zaštite životne sredine.
Izvor Beta
