Za razliku od hrvatskih kompanija koje nedeljno otkupe od građana 14-karatne zlatnine čime godišnje ostvaruju dobit od 46 miliona evra, u Srbiji se zlato vadi iz rudnika. Lane je u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB) proizvedena tona zlata, ali se ono ne izvozi kao u Hrvatskoj, nego se sprema u trezore centralne banke.
U poslednjih 50 godina u borskom koncernu proizvedeno je 180 tona zlata izlivenog u polugama teškim 12,5 kilograma. Najviše je proizvedeno 1979. godine – 5,5 tona zlata čistoće 99,9 odsto. Jedna poluga po trenutnoj berzovnoj ceni vredi 437.000 evra. Zlato se proizvodi iz mulja ostalog od produkcije bakra. Da bi se dobio kilogram zlata, potrebno je preraditi 24 tone mulja. Mereno količinom proizvodnje zlata, RTB Bor spada u srednje svetske proizvođače tog plemenitoga metala.
Nakon što je nedavno otkriveno novo nalazište iz kojeg se može proizvesti više od tone zlata, 4.500 tona bakra i 8.500 tona srebra, poraslo je zanimanje stranih kompanija za ulaganje u nova istraživanja. Pre pet godina srpska vlada nije ni nakon četiri pokušaja uspela da proda RTB Bor iako je preuzela obavezu da namiri 600.000 duga. Taj se dug nagomilao u poslednjih dvadesetak godina kada je proizvodnja postala neisplativa zbog zastarele opreme i tehnologije. Zbog dotrajale topionice proizvodnja bakra pala je sa 90 na 4,5 hiljade tona. Zaokret je napravljen lane kad je proizvedeno 26.000 tona bakra i ostvarena dobit 50 miliona evra. Osim bakra i zlata proizvedeno je i šest tona srebra, 20 kilograma platine i 12 kilograma paladijuma koji se koristi za izradu zubnih plombi.
Prema podacima koje je javnosti izneo investicijski fond Ilirika Gold, pozivajući se na izveštaj Svetskog veća za zlato, Srbija u svojoj centralnoj banci drži 13,1 tonu zlata, što je stavlja na 59. mesto na svetu. Ali to je tek 4,4 odsto ukupnih državnih zaliha zlata kojima raspolaže srpska država. Novootkrivena nalazišta bakrene rudače potaknula su vladu da uloži 120 miliona evra u izgradnju nove topionice kako bi se povećala proizvodnja bakra, a uz njega i ostalih plemenitih metala. U RTB-u Bor usvajaju novu tehnologiju kojom će moći da proizvedu gotovo čisto zlato, odnosno sa 99,99 odsto čistoće. Reč je o tzv. medicinskom zlatu jer se njegov prah koristi u lečenju karcinoma pluća, a vrednost kilograma na berzi penje se do 100.000 evra.
Srbija nije prodala nasleđeno, ali zato Hrvatska jeste
Osim proizvodnje zlata Srbija je, baš kao i ostale republike bivše zajedničke države, nasledila deo zlata koje je bilo pohranjeno u Baselu. Sve države naslednice dogovorile su se 2001. godine da se 46 tona zlata, tada vrednog 440 miliona dolara, podeli tako što je tzv. trećoj Jugoslaviji pripalo 36,52 odsto, Hrvatskoj 28,5, Sloveniji 16,39, BiH 13,2 i Makedoniji 5,4 odsto. Za razliku od Srbije, Hrvatska je ubrzo prodala nasleđeno zlato tako da sadašnji izvoz zlatnih poluga ukupne težine 2,17 tona nije jedina prodaja hrvatskog zlata inostranim kupcima. Hrvatska centralna banka je 13,1 tonu nasleđenog zlata brzometno prodala još u septembru 2001. Banci za međunarodna poravnanja u Baselu za 135,2 miliona dolara. Pritom je zbog skoka cene zlata na berzama ostvarena dobit od desetak miliona dolara. Da Hrvatska nije požurila s prodajom nasledstva, mogla je prodajom spomenute količine početkom godine zaraditi 480 miliona dolara. Osim toga Hrvatska se uz Makedoniju, BiH i Crnu Goru ne spominje u izveštaju Svetskog veća za zlato po raspoloživim rezervama, dok je Srbija na 59, a Slovenija na 72. mestu.
Izvor Poslovni dnevnik
