Srbija bi do 2030. godine trebalo da izgradi kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije od 1.800 megavata (MW), uz veće korišćenje energije vetra i sunca i biomase, navodi se u Nacrtu strategije razvoja energetike. U Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine s projekcijama do 2030, izneta je projekcija prema kojoj Srbija ostvaruje preuzeti cilj o udelu obnovljivih izvora 2020. godine u bruto finalnoj potrošnji energije od 27% uz korišćenje preko 50% potencijala obnovljivih izvora. U dokumentu se ostavlja mogućnost izmene fid in tarifa (feed in), kao i mogućnost davanja dodatnih stimulacija za proizvodnju iz obnovljivih izvora.
U dokumentu, objavljenom na sajtu Ministarstva energetike (www.merz.gov.rs), navodi se da se potencijal obnovljivih izvora energije procenjuje na 5,65 miliona tona ekvivalenta nafte.
Cilj Srbije je da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije sa sadašnjih 20,1% na 27%, a da u transportu ostvari udeo od 10%.
Prema Nacrtu strategije, posebno će se razvijati kapaciteti za proizvodnju struje iz energije vetra i sunca i biomase, dok će hidropotencijal biti i dalje jedan od glavnih izvora za proizvodnju struje.
Predviđeno je i veće učešće obnovljvih izvora u proizvodnji toplotne energije sa projektovanim povećanjem udela biomase kao energenta sa 3,2% 2015. godine na 12,5% 2030. godine.
U dokumentu se ostavlja mogućnost izmene fid in tarifa (feed in), kao i mogućnost davanja dodatnih stimulacija za proizvodnju iz obnovljivih izvora u vidu direktne novčane podrške, poreskih olakšica ili premija koje bi se plaćale za proizvodnju iz konvencionalnih izvora energije kao vrsta odštete za zagađivanje.
Navodi se i da je posebno potebno razmotriti mogućnost uvođenja podsticaja za proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora.
U Nacrtu strategije se, takođe, navodi da je neophodna detaljna analiza projekata izgradnje velikih hidrocentrala i farmi vetrogeneratora koje predviđaju učešće stranog partnera i izvoz “zelene” energije.
Ta analiza je potrebna sa “stanovišta mogućnosti elektroenergetskog sistema, dugoročnog interesa Republike Srbije i njihovog uticaja na obavezujuće nacionalne cilje za učešće energije iz obnovljivih izvora energije u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije”.
Planirani razvoj kapaciteta
Kada je reč o kapacitetima, planirano je da do 2015. godine Srbija ima instalisane vetroelektrane kapaciteta 300 megavata a da se ti kapaciteti udvostruče na 600 megavata 2030. godine.
Kapaciteti solarnih elektrana bi se uvećali sa projektovanih pet megavata u 2015. godini na 200 megavata 2030. godine.
Srbija bi od 2020. trebalo da raspolaže kapacitetima elektrana na biogas i biomasu i to od 43 i 100 megavata koji bi se za 10 godina udvostručili na 80 megavata za biogas i 200 megavata za biomasu.
Hidropotencijal ostaje primaran obnovljivi izvor energije koji se eksploatiše, a posebno je predviđeno povećanje kapaciteta hidroelektrana snage manje od 10 megavata.
Kapaciteti malih hidroelektrana bi se uvećali sa 42 megavata u 2015. na 208 u 2020. godini i na 400 u 2030, a kapaciteti hidroelektrana snage veće od 10 megavata sa 250 megavata 2020. na 350 megavata u 2030. godini.
Od 2020. Srbija bi raspolagala kapacitetima geotermalnih elektrana od jedan megavat a ti kapaciteti bi se povećali na pet megavata 2030. godini.
Uvoz biogoriva
Da bi se ostvario cilj korišćenja energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju, potrebno je obezbediti do 2020. proizvodnju biogoriva između 210 do 250 hiljada tona ekvivalenta nafte, navodi se u Nacrtu strategije.
Srbija sada, međutim, nema regulativu i ne raspolaže kapacitetima za proizvodnju biogoriva druge generacije, a rok za ostvarivanje cilja je kratak, zbog čega će morati da uvozi biogorivo.
Ocenjuje se da je potrebno podstaći proizvodnju biogoriva u Srbiji i iznosi procena da bi za izgradnju biorafinerije za proizvodnju 200.000 tona bioetanola bilo potrebno uložiti od 100 do 120 miliona evra.
Izvor: EurActiv
