Sastanak sa direktorima rudnika i elektrana EPS – a
Rekordna proizvodnja TE u 2011.
Prošireni sastanak sa direktorima privrednih društava EPS – a za proizvodnju uglja i električne energije, održan 4. Aprila na Iriškom vencu pod predsedništvom Boška Buhe, direktora Direkcije EPS – a za proizvodnju energije, bio je u znaku ostvarenih rekorda u proizvodnji TE, uspešnog izvršenja bilansnih zadataka tokom teške zime, koju je obeležila velika potrošnja i neplanirano velika nabavka električne energije na tržištu, započetih remonta i u martu poboljšane elektroenergetske situacije zahvaljujući uvećanim dotocima na profilima HE i u akumulaciona jezera. Sastanku su prisustvovali dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS – a i Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS – a za tehnički sistem, koji je istakao da je priraštaj proizvodnje električne energije od 2001. Toliki kao da je, ako se računa prema standardnim parametrima, na mreži bilo dodatnih 1. 250 megavata. Ipak, kako je rekao, EPS je u nezavidnoj finansijskoj situaciji i zato jedino preostaje da se što bolje radi sa što manje para. Domaćin ovog sastanka bilo je PD EPS – a „Panonske TE – TO“.
Udružene suša i hladnoća
Analize proizvodnje, potrošnje i ulaganja u revitalizaciju i održavanje opreme prikazane su u tri vremenske ravni, za period od 2001. Do 2011. Godine, posebno ostvarenja u prošloj godini i postignuća u prva dva meseca ove godine. Vera Stanojević, direktora Sektora proizvodnje energije u Direkciji EPS – a, istakla je da su prošle godine svi parametri proizvodnje termoelektrana bili maksimalni, i to na mesečnom, nedeljnom i dnevnom nivou, tako da su raspoloživi termokapaciteti EPS – a na godišnjem nivou sistemu dali 39, 5 odsto energije više nego 2001. Godine. Ili, kako je rekla Stanojevićeva, kao da je na mreži bio još jedan blok od 855 megavata. To je rezultat desetogodišnje obnove kapaciteta, pojačanih remontnih aktivnosti i ukupnog poboljšanja stanja opreme i postrojenja TE. Drugim rečima, kumulativni priraštaj proizvedene električne energije termoblokova od 2001. Godine iznosi više od 38, 2 milijarde kilovat – sati, što je više nego dve godišnje proizvodnje u 2001. Godini. Stanojevićeva je navela da su u 2011. Godini, i to posmatrano u periodu od 1990. Godine, najveće proizvodnje, a time i najveći koeficijent iskorišćenja, postigli blokovi u TENT – u A – 6, A – 3, A – 1 i A – 2, a u «Kostolcu» A – 1, B – 1 i B – 2.
Za razliku od termoelektrana, hidroelektrane nisu bile u prilici da prošle godine ostvare ne samo rekorde nego ni planiranu proizvodnju. Suša, sa izuzetno niskim dotocima, neprekidno je trajala još od aprila. U HE «Đerdap» i HE «Bajina Bašta» po jedna mašina bila je u revitalizaciji, a ni raspoloživi agregati nisu mogli, zbog slabih dotoka, da rade punom snagom. Zbog toga su EPS – ove HE u 2011. Imale 12, 6 odsto manju proizvodnju od planirane i za četvrtinu manju nego 2010, kada su hidrološke prilike bile dobre.
– Bez kosmetskih TE i malih HE, a i sa manjim od planiranog učinka hidrosektora, EPS je 2011. Godine ipak proizveo više od 36 milijardi kilovat – sati, što je druga najveća godišnja proizvodnja od 1990. Godine (a samo je 2009. Bila neznatno veća). Taj obim proizvodnje veći je od bilansiranog za 3, 1 odsto, s tim što su termoelektrane na lignit (TENT i «Kostolac») prebacile plan za 6, 4 odsto ostvarivši maksimalnu proizvodnju u više od dve decenije – istakla je Vera Stanojević i dodala da je i potrošnja električne energije (bruto konzum) prošle godine bila rekordna i da je premašila magičnih 40 milijardi kWh.
Položen ispit
Za razliku od prošlogodišnjih odličnih ostvarenja u termosektoru, kojima je u najvećem delu godine pokrivan i manjak energije iz HE, u prva dva meseca ove godine to nije moglo da se postigne zbog izuzetno hladne zime. Suša je i dalje trajala, a hladnoća je ledila reke, zamrzavala spoljna postrojenja TE, delove opreme na kopovima i železničkog transporta. U takvim uslovima raspoložive elektrane EPS – a proizvele su u januaru i februaru 5, 7 odsto manje električne energije nego što je planirano za ovaj period i 5, 6 odsto manje nego u istim mesecima lane. U isto vreme potrošnja na dnevnom nivou dostizala je maksimalne vrednosti, stigavši 7. Februara do plafona – 162, 4 miliona kilovat – sati. Uslovi rada u elektranama i na kopovima bili su takvi da je, kako je istakao Zoran Božović, pomoćnik direktora Direkcije EPS – a za proizvodnju, «interventno održavanje položilo ispit ove zime».
Da bi se obezbedile dovoljne količine električne energije, pomogle su «Panonske TE – TO», koje su u februaru, na primer, postizale maksimalnu proizvodnju na dnevnom nivou računajući od 2000. Godine. Takođe, iako su protočne HE jedva držale minimalnu proizvodnju, akumulacione HE prebacile su plan 37, 5 odsto, a u februaru bile su angažovane više nego ikada, tačnije samo su februara 1996. Godine ostvarile veću proizvodnju.
Ušteda i kod izdatka
Sve to, međutim nije bilo dovoljno. Određene količine morale su da se kupuju na tržištu, i to pod uslovima, kako je kazao Miladin Basarić, pomoćnik direktora Direkcije EPS – a za trgovinu električnom energijom, kada je u celom regionu bila velika potražnja, pa prema tome, i visoke cene struje. Basarić je naveo da je ukupno za zimski period 2011/2012. Na tržištu kupljeno oko 1, 75 milijardi kilovat – sati, što je koštalo više od 137 miliona evra. U prva tri meseca ove godine kupljeno je oko 900 miliona kWh.
Buha je objasnio da sve nedostajuće količine kWh u prva dva meseca ove godine nisu kuljene direktno na tržištu, već da je EPS, oslanjajući se na dobru raspoloživost i pouzdanost TE, nabavljao mazut da bi nadoknadio nedovoljnu proizvodnju i transport uglja. On je kazao da je interventno kupljeno 20 hiljada tona mazuta. Tako proizvedeni kWh bio je jeftiniji od tržišnog, a mazutom je dnevno zamenjivano 13 – 14 hiljada tona uglja, koji nije mogao kontinuirano da se doprema do TE.
– Sav dodatni trošak koji nam je zima napravila, a to je ukupno oko 200 miliona evra, EPS je sam podneo. To je razlog da sada imamo otežanu likvidnost i da ne možemo uredno da izmirujemo obaveze prema izvođačima radova i isporučiocima opreme i rezervnih delova, a već smo ušli u novu remontnu sezonu. Zato je pitanje cene kWh prvo pitanje ekonomičnosti našeg poslovanja, a samo jedan evrocent veća cena donosi na godišnjem nivou 300 miliona evra – rekao je dr Aca Marković.
Milan Jakovljević, pomoćnik direktora u Direkciji za proizvodnju, kazao je da je sa 30, 5 miliona tona uglja i 50 miliona kubnih metara otkrivke u 2001. Godini proizvodnja na površinskim kopovima u 2011. Dostigla 40, 3 miliona tona uglja i 111, 2 miliona metara kubnih otkrivke. Takođe, investicije u rudarskom sektoru su sa oko 500 miliona dinara u 2001. Uvećane na više od 9, 2 milijarde dinara u prošloj godini. Jakovljević je govorio i o remontnim aktivnostima na kopovima naglasivši da ih određuje oprema starija od 25 godina iako je ostvaren značajan rast investicija u rudarski sektor.
Jovica Vranić, direktor Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS – a za trgovinu električnom energijom, govorio je aktuelnoj elektroenergetskoj situaciji, za koju je rekao da je određuju proizvodnja i potrošnja na bilansnom nivou. Zimski period, kazao je, obeležili su nagli skokovi potrošnje, naročito u februaru. U vreme „ledenih“ dana, naveo je on, konzum je skočio za više od 200 miliona kWh na dnevnom nivou, ali je, zahvaljujući merama Vlade Srbije, u te dve nedelje ušteđeno oko 90 miliona kWh, odnosno smanjena je angažovana snaga iz sistema EPS – a za 180 megavata.
Direktori PD i direktori za proizvodnju u PD govorili su uglavnom o toku radova na obnavljanju opreme ili remontima, za koje su rekli da se obavljaju prema utvrđenoj dinamici izuzev revitalizacije na HE „Đerdap 1“. U TENT – u je stanje deponija uglja sada dobro, u „Kostolcu“ je snabdevanje ugljem stabilno, ali su se problemi sa eksproprijacijom zemljišta za nove kopove iz „Kolubare“ sada preselili i u „Kostolac“. Većina je apostrofirala teškoće sa nabavkom rezervnih delova za remonte zbog otežane likvidnosti, a Dragan Jovanović, direktor „TE – KO Kostolac“, založio se za brže ukrupnjavanje nabavki da bi mogao da se dobije traženi kvalitet robe. Zoran Manasijević skrenuo je pažnju na stanje u magacinima, u kojima, kako je rekao, „ima puno toga samo ne onoga što je u datom trenutku potrebno“.
Na sastanku je otvoreno i pitanje sve teže situacije u izdvojenim preduzećima EPS – a, posebno „Kolubara – Metalu“ i „Primu“, koji su sve manje spremni da prate zahteve PD za kvalitetnim obavljanjem remontnih radova.
Nauk za buduće teške zime
Opšti zaključak ovog sastanka je da se upravo tokom ovogodišnjih „ledenih“ dana pokazala sva vrednost ulaganja u obnovu proizvodnih kapaciteta i opreme, jer su svi parametri proizvodnje bili maksimalni, ali da je zamrzavanje pojedinih spoljnih objekata elektrana, železničkih vagona i skretnica, kao i delova sistema za transport uglja, nametnulo potrebu da se ti detalji analiziraju i izvuče nauk da sistem proizvodnje bude još bolje pripremljen za svaku narednu tešku zimu.
Izvor Kwh magazin
