Višemesečni sukob ministarke energetike dr Zorane Mihajlović i generalnog direktora „Srbijagasa” Dušana Bajatovića, šta god iza njega stajalo, prerasta polako u svakodnevnu zabavu za stručnu javnost, ali s ne baš bezazlenim posledicama. Najmanje po njih same.
Poslednji razlog za njihovo javno prepucavanje, u koje se za sada ne mešaju ni vlada ni partijski čelnici (ministar je iz redova SNS, a direktor iz SPS) jeste njena namera da nekakav antikorupcijski tim pri resornom ministarstvu istraži osnovanost njene sumnje u navodnu umešanost Bajatovića u sumnjive poslove. Taj tuk na luk, što bi rekao naš narod, nije mogao, da prođe bez odgovora Bajatovića. A u njemu ima jedna zamerka o kojoj bi valjalo razmisliti.
Institucionalna utemeljenost osnivanja antikorupcijskog tima sa specijalnim zadatkom – da u ime i za račun Ministarstva energetike istraži eventualne poslovne „brljotine” u „Srbijagasu”, ali i EPS-u. Možemo i ne moramo da verujemo Bajatoviću koji tvrdi da za tako nešto nema osnova i da je takav antikorupcijski tim čist kapric ministarke energetike Mihajlovićeve koja bi da mu pretraži „prljav veš” ne bi li dokazala tezu da je „Srbijagas” u gubicima od oko milijardu evra, između ostalog, i zato što Bajatović ne ume da vodi posao. Pride sumnja da je valjda korumpiran kada mu šalje antikorupcijski tim u firmu.
I čiji tim? Svoj? Paradržavni? I to posle izveštaja državnog revizora koji je baš protiv Bajatovića podneo prijave sudu za nezakonite poslovne poteze. Nije li osnivanje ovakvog tima Ministarstva energetike nipodaštavanjenje institucija Državne revizije, i zvanične antikorupcijske komisije, kao i ostalih organa koji se bave privrednim kriminalom i hoće li se ta ideja proširiti i na ostale resore – saobraćaj, građevinu, zdravstvo…
Ili je možda red da se u ovaj rat između nadređene ministarke i nepodređenog direktora uključi vlada, jer i ministarka Mihajlovićeva i direktor Bajatović za svoj (ne)rad njoj odgovaraju. Ona njemu nije šef, jer ministar ne postavlja „svoje” direktore, već ih postavljaju partije na vlasti, a koalicioni sporazum o raspodeli kadrova na ta mesta veoma je važan za mir u kabinetu u Nemanjinoj ulici.
Niko ne spori pravo ministru energetike da u okviru svog resora planira reorganizaciju jednog od „svojih” javnih preduzeća kakav je, recimo, „Srbijagas”. Tu joj je i Elektroprivreda Srbije. Ali, šta je sa ostalim hiljadama javnih preduzeća od republičkog do opštinskog nivoa? Nisu li i ona zrela za neko temeljno pretresanje?
Jesu. Ali, svi odreda. Bez izuzetaka, a ne danas ćemo na tapet staviti „Srbijagas”, jer njegov direktor nije po volji ministra. Končano, ako ministarka Mihajlovićeva ima saznanja da direktor Bajatović nezakonito radi, pravi gubitke na svakom koraku, da je korumpiran… nije li njena obaveza da na to skrene pažnju vladi i jednostavno – podnese krivičnu prijavu protiv njega.
Izvor Politika
