O liberalizaciji se mnogo pričalo, ali se malo radilo. – Prema zakonu svi koji 1. Januara ne budu imali svog snabdevača električnom energijom ili gasom trebalo bi da budu isključeni sa mreže
Svi učesnici na tržištu nisu sasvim spremni za otvaranje tržišta električne energije i gasa, ali promena i odlaganja primene Zakona o energetici, koji određuje 1. Januar kao datum za prve korake u liberalizovanoj „igri“, neće biti – zaključak je sa okruglog stola“Da li je Srbija spremna za otvaranje tržišta električne energije i gasa? ”, koji je 24. Decembra organizovao časopis „Balkanmagazin“.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici Agencije za energetiku, Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine, „Elektroprivrede Srbije“, „Elektromreže“, „Srbijagasa“, kao i pojedini trgovci električnom energijom, ali i predstavnici firmi koje od 1. Januara gube pravo na javno snabdevanje. Obavezu da nađu novog snabdevača imaju svi oni koji su priključeni na prenosnu mrežu, odnosno kupci sa visokog napona. Njih je 9, 5 odsto od dosadašnjeg broja kupaca električne energije i 40 odsto tržišta gasa u Srbiji, a svi koji 1. Januara ne budu imali svog snabdevača električnom energijom ili gasom, po slovu zakona trebalo bi da budu isključeni sa mreže. Da li će se to zaista i desiti niko od učesnika ove konferencije nije mogao da potvrdi.
Mr Mirjana Filipović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i životne sredine, objasnila je da je teško, a i nije humano u 21. Veku nekome uskratiti električnu energiju, ali da svakako nije dobro što su kupci sa visokog napona tek koji dan pred otvaranje tržišta počeli da se zanimaju za rešenje svog statusa. Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku, smatra da se poslednjih dana decembra stiče utisak kao da niko nije ni verovao da će doći dan otvaranja tržišta električne energije i gasa.
– Iako predstavnici kompanija, koje moraju da izađu na tržište traže odlaganje primene zakona ili bar prelazni period za prilagođavanje, odlaganja neće biti jer bi to zahtevalo promenu zakona, a primena Zakona o energetici je neminovnost i jedna je od obaveza koja se mora ispuniti ukoliko se želi ka Evropskoj uniji. Veliki potrošači električne energije i prirodnog gasa u skladu sa Zakonom o eneregetici i preuzetim međunarodnim obavezama iz Ugovora o energetskoj zajednici iz 2005. Godine moraće energiju da kupuju na otvorenom tržištu – rekla je Filipovićeva. – Poslednjih godina o liberalizaciji se mnogo pričalo, ali se malo radilo na realnom pristupu u pravcu liberalizacije. Kvalifikovani kupci su mogli birati snabdevača od 2007. Godine u skladu sa prethodnim Zakonom o energetici, a od 2004. Godine u skladu sa direktivom 54 EU.
Pomoćnik ministra energetike, razvoja i životne sredine za elektroenergetiku je istakla da i ako se primena odloži za još jednu godinu opet ništa ne bi bilo urađeno i na kraju 2013. Godine ne bi bili spremni. Filipovićeva je objasnila i da će liberalizacija tržišta električne energije svakako biti veliki izazov i za „Elektroprivredu Srbije“ i Vladu Srbije kao osnivača, jer monopolski položaj daje puno prednosti, ali tržište je surovo. Ipak, kako je ona rekla, vlada se jasno opredelila za put ka EU i tržišnu ekonomiju.
Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku, je objasnila da će već za godinu dana, od 2014. Godine na tržište morati da izaće 43 odsto kupaca električne energije, koji se snabdevaju na srednjem naponu, dok će mali kupci i domaćinstva imati regulisane cene do 1. Januara 2015. Godine i moći će da biraju svog snabdevača energijom.
– Regulatorni okvir za liberalizaciju donosi Agencija za energetiku, a pravni okvir za donošenje i primenu ovog zakona su direktive EU, a sam zakon je rađen pod budnim nadzorom predstavnika Energetske zajednice i Evropske komisije – rekla je Hadžibabićeva. –
Podzakonski akti za električnu energiju su spremni, a za gas će se još početkom 2013. Godine doneti pravila o transportnom sistemu. Operatori prenosnih sistema su, takođe, spremni. Iako pojedini kupci to predlažu, odlaganje otvaranja energetskog tržišta ne bi dovelo do toga da svi budu spremni. Kupci su najmanje pripremljeni, jer su uljuljkani situacijom da država drži niske cene struje i gasa.
Prema rečima Hadžibabićeve, moguće je da će biti problema na početku procesa otvaranja tržišta, ali oni će se postepeno rešavati i ako se u praksi pokaže da treba, menjaće se i pravila. Ona je objasnila i da je veoma važno što će učesnici na tržištu morati da budu i balansno odgovorni, odnosno moraće da vode računa o svojoj potrošnji, jer će snabdevači težiti optimizaciji troškova.
– Zakon o energetici i sva pravila igre bila su na javnoj raspravi, ali tada to nikoga nije interesovalo. Sada svi tvrde da nisu imali priliku da se upoznaju i shvate o čemu se radi – rekla je Hadžibabićeva.
Ako Srbija ostane „crna rupa“ po razvijenosti tržišta, zaobići će nas i novi dalekovodi i investicije u nove elektrane. Tako je na veoma jasan način posledice neotvaranja tržišta objasnio Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS – a za trgovinu električnom energijom. On je ukazao da će i budući proizvodni kapaciteti u Srbiji biti pravljeni na osnovu tržišta. Tako da ako ne bude bilo kupaca neće biti ni investicija. A, kako je objasnio Vlaisavljević, ako se investicije ne budu isplatile, onda ih neće biti. Kako je on istakao, razvijene evropske zemlje su u trenutku liberalizacije imale „jaku“ regulisanu cenu, te je tržište uticalo na konkurenciju i snižavanje cena energije. U Srbiji to, međutim, nije slučaj, jer smo poslednji na lestvici i po cenama električne energije za domaćinstva i industriju.
– EPS spremno dočekuje otvaranje tržišta električne energije, ali je teško liberalizovati tržište sa cenom kilovat – sata koji u Srbiji u proseku iznosi oko 5, 5 evrocenti – rekao je Vlaisavljević. – Srpsko tržište električne energije otvara se u trenutku kada imamo manjak energije, kada su regulisane cene niže od ekonomskih i sa neefikasnim i podinvestiranim energetskim sektorom. Ipak, srpski elektroenergetski sistem mora se razvijati u skladu sa evropskim, ako želi da ostane u tom sistemu.
Direktor Direkcije EPS – a za trgovinu električnom energijom podsetio je da je EPS kupcima na prenosnom sistemu ponudio cenu električne energije u proseku za 46 odsto veću od dosadašnje i nešto ispod cene od 5, 5 evrocenti za kilovat – sat, koju plaćaju domaćinstva. On je objasnio da je to niže od tržišne cene, jer bi onda poskupljenje za velike kupce trebalo za bude 65 odsto da bi se dostigla tržišna cena. EPS – ova ponuđena cena je među najnižim cenama u regionu za snabdevanje industrijskih potrošača. Za kupce koje će snabdevati „Javni snabdevač“ radiće najjeftinije elektrane i oni će imati regulisane cene, dok za kupce sa tržišta preostaje skuplji deo portfolija EPS – a ili kupovina van granica Srbije.
Iako se u javnosti pominjalo snižavanje cena za kupce koji moraju da izađu na tržištu, ostaje i pitanje ko će platiti to subvencionisanje cene električne energije za snabdevanje industrije. Jer u slučaju da padne na teret EPS, to onda kompaniju vodi u gubitke, a u slučaju prebacivanja na račun domaćinstava, onda se građani Srbije dovode u situaciju da učestvuju u stvaranju profita pojedinih kompanija ili privatnih investitora.
– Tržište se otvara za dvadesetak kupaca i to je potrošnja od oko 3, 5 milijardi kilovat – časova, što neko od 20 licenciranih trgovaca u Srbiji može lako da obezbedi – rekao je direktor Direkcije EPS – a za trgovinu električnom energijom.
Miloš Mladenović, korporativni direktor za međunarodne i regulatorne odnose u JP „Elektromreža Srbije“ ocenio je da postoje odgovarajući tehnički kapaciteti, kao i regulativa za administriranje otvorenog tržišta električnom energijom.
– Imamo dvadesetak aktivnih trgovaca električnom energijom, ali je jedino likvidno tržište prekogranična prodaja EPS – u i tranzit. Prošle godine imali smo promet od 10 teravat – časova internih razmena. Lek je tržište“dan unapred”, kako bi se mogle balansirati kratkoročne pozicije – rekao je Mladenović.
Dragan Vučur, izvršni direktor za komercijalne poslove „Srbijagasa“ rekao je da će „Srbijagas“ omogućiti otvaranje tržišta, a nedostajuća oprema biće nabavljena tokom godine.
Restrukturiranje problem
Na okruglom stolu bilo je reči i o komunalnim preduzećima koja će morati da plaćaju tržišnu cenu energije, a cena njihovih usluga je kontrolisana. Jedan od problema koji je predstavljen je i status nekadašnjih industrijskih sistema, odakle je nastalo na desetine malih preduzeća. Problem su i firme u restrukturiranju sa velikim višegodišnjim dugovima. Kako je objasnila pomoćnik ministra energetike, Ministarstvo finansija i privrede i Agencija za privatizaciju trebalo bi Vladi Srbije da predstave rešenje za buduće snabdevanje preduzeća u restrukturiranju.
Skuplji rezervni snabdevač
Zakon predviđa rezervnog snabdevača i za električnu energiju a to će verovatno biti EPS. Ko iz bilo kog razloga izgubi snabdevača, imaće 60 dana rezervnog ali, on će isporučivati energiju koja će biti skuplja od tržišnih. Ako kupac u međuvremenu ne sklopi ugovor sa novim snabdevačem, biće mu obustavljena isporuka energije – upozorila Hadžibabićeva.
Izvor Kwh
