Tokom 40. nedelje 2025. godine, cene električne energije na tržištima Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su značajan oporavak u poređenju sa 39. nedeljom. Većina JIE tržišta imala je prosečne nedeljne cene iznad 100 €/MWh, osim Italije i Turske. Tokom nedelje, cene u regionu su se kretale oko 100 €/MWh, počevši od visokih nivoa i dostigavši vrhunac u utorak, 30. septembra, pre nego što su se prema kraju nedelje spustile i stabilizovale između 60 i 80 €/MWh. Najveći rast cena zabeležili su Srbija i Bugarska, sa porastom od 24,04% i 12,14%, pratila je Rumunija sa 11,49% i Grčka sa 9,46%. Suprotno tome, Italija je bila jedino tržište sa padom cena (-8,27%).
U prvoj nedelji oktobra, prosečne cene u većini centralnoevropskih tržišta ostale su ispod 100 €/MWh, uglavnom zbog veće proizvodnje iz obnovljivih izvora, niže potrošnje električne energije u većini tržišta i pada cena gasa. Cene u regionu kretale su se između 38 €/MWh i 100 €/MWh. Najskuplje tržište bilo je Švajcarska sa prosečnom cenom od 100,06 €/MWh, što je rast od 0,05% u odnosu na 39. nedelju, dok je Slovenija imala prosečnu cenu od 99,94 €/MWh. Francuska je zabeležila najnižu cenu u Centralnoj Evropi od 38,47 €/MWh, uz umeren pad od -12,90%. Ukupno, prosečne evropske nedeljne cene električne energije u 40. nedelji iznosile su oko 87 €/MWh, u rasponu od 38,47 €/MWh u Francuskoj do 118,61 €/MWh u Srbiji.
Na MIBEL tržištima cene su značajno porasle; Španija je zabeležila rast od 13,85% na 68,98 €/MWh, dok je Portugal dostigao 69,01 €/MWh, što predstavlja povećanje od 13,39%. U južnoj Evropi, većina SEE zemalja imala je cene iznad 100 €/MWh, osim Italije i Turske. Cene u regionu kretale su se između 54 €/MWh i 119 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu nedeljnu cenu od 53,96 €/MWh, a Italija je bila drugo najjeftinije tržište u regionu sa 99,68 €/MWh. Srbija je zabeležila najvišu prosečnu cenu od 118,61 €/MWh, što predstavlja porast od 24,04% u odnosu na nedelju 22. septembra. Rumunija, Bugarska i Mađarska takođe su se našle među najskupljim tržištima, sa cenama od 105,69 €/MWh, 105,38 €/MWh i 105,26 €/MWh.
Što se tiče dnevnih fluktuacija, većina JIE tržišta imala je najviše cene u utorak, 30. septembra, a najniže u nedelju, 5. oktobra. Na početku tekuće nedelje, veleprodajne cene električne energije u regionu beleže silazni trend. Day-Ahead cene 8. oktobra kretale su se od 117,26 €/MWh u Grčkoj i 118,14 €/MWh u Sloveniji, do 129,05 €/MWh u Srbiji i 132,96 €/MWh u Crnoj Gori.
Potrošnja električne energije u JIE regionu smanjila se u 40. nedelji u odnosu na prethodnu nedelju, uglavnom zbog niže potrošnje u Turskoj, Italiji i Grčkoj. Temperature su ostale relativno blage u južnim zemljama, ograničavajući potrošnju za grejanje, dok su hladniji uslovi u severnom delu regiona povećali potrošnju. Ukupno, potražnja je pala za -1,30% na nedeljnom nivou, dostižući 15.774,56 GWh. Turska, Grčka i Italija zabeležile su pad od -2,67%, -4,75% i -5,26%, dok su ostale SEE zemlje zabeležile rast, pri čemu je Bugarska imala najveći porast od 18,65%.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora u JIE tržištima blago je pala za -0,6% na nedeljnom nivou, na ukupno 2.999,41 GWh. Pad je prvenstveno bio izazvan nižom proizvodnjom vetra, dok je solarna energija blago porasla. Vetrogeneratori su proizveli -2,3% manje energije, ukupno 1.575,11 GWh tokom nedelje od 29. septembra. Većina SEE zemalja zabeležila je povećanje proizvodnje vetra, ali su Srbija, Turska i Grčka zabeležile pad od -77,7%, -14,8% i -6,4%, što je snizilo ukupnu proizvodnju vetra u regionu. Istovremeno, proizvodnja solarne energije porasla je za 1,3%, dostigavši 1.424,24 GWh, sa najvećim povećanjima u Mađarskoj (24,3%) i Grčkoj (16,2%).
Hidroelektrane u JIE regionu zabeležile su pad proizvodnje od -1,45% u odnosu na 39. nedelju, na ukupno 1.760,74 GWh. Pad je uglavnom nastao zbog niže proizvodnje u Mađarskoj (-34,91% ili -0,56 GWh), Italiji (-5,79% ili -37,60 GWh), Hrvatskoj (-4,53% ili -2,21 GWh) i Turskoj (-2,67% ili -19,62 GWh). S druge strane, Grčka (24,03%), Bugarska (10,80%) i Srbija (-10,02%) zabeležile su veći nivo proizvodnje hidroenergije u odnosu na prethodnu nedelju.
Termoelektrane u JIE tržištima blago su smanjile proizvodnju za -0,51% na nedeljnom nivou, na ukupno 7.255,35 GWh. Ovaj pad je nastao zbog niže proizvodnje iz gasnih elektrana, dok je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla. Proizvodnja iz uglja porasla je za 5,80% na 3.465,56 GWh, dok je proizvodnja iz gasa pala za -5,60% na 3.789,79 GWh. Trendovi po zemljama bili su mešoviti: Turska je zabeležila rast proizvodnje iz uglja od 2,55%, ali blagi pad proizvodnje iz gasa od -0,76%. U Bugarskoj je proizvodnja iz uglja porasla za 30,43%, uz umeren oporavak proizvodnje iz gasa od 6,72%. U Grčkoj je proizvodnja iz uglja iznosila 64,14 GWh, dok je proizvodnja iz gasa porasla za 47,49%.
Prekogranična trgovina električnom energijom u JIE regionu pokazala je blagi pad neto uvoza, smanjen za -0,47% u odnosu na 39. nedelju, na ukupno 1.125,37 GWh. Uvoz je pao za -10,9% na 1.140,51 GWh, dok je izvoz drastično opao za -88,5% na 15,15 GWh. Turska (-40,54%), Hrvatska (-60,25%), Mađarska (-17,60%) i Italija (-11,48%) zabeležile su značajan pad neto uvoza. Suprotno tome, Rumunija (+7,64%) povećala je zavisnost od uvoza električne energije. Grčka i Srbija su sa pozicije neto izvoznika prethodne nedelje prešle na neto uvoznike u 40. nedelji. Bugarska je zabeležila snažan pad neto izvoza od -84,70%.
