U 12. nedelji 2025. godine, cene na tržištu električne energije u regionu Jugoistočne Evrope (JIE) pokazale su mešovite trendove, s padom cena u polovini zemalja JIE jer je potražnja za električnom energijom opala. Nedelja je počela porastom cena, koji je dostigao vrhunac sredinom nedelje pre nego što su ponovo pale. Najveći procentualni pad cena zabeležen je u Mađarskoj i Hrvatskoj, gde su cene električne energije pale za -13,39% i -11,43%, respektivno. Srbija i Rumunija su takođe zabeležile pad cena od -9,78% i -4,85%, respektivno. S druge strane, Turska, Grčka i Italija zabeležile su porast cena, sa povećanjima od 17,62%, 5,54% i 5,00%, respektivno.
U Srednjoj Evropi, prosečne cene spot električne energije su opale, ostajući ispod €100/MWh u većini tržišta, osim Švajcarske. Pad potrošnje električne energije, izazvan višim temperaturama i povećanom proizvodnjom iz vetra i sunca u poređenju sa prethodnom nedeljom, doprineo je ovom opadanju. Cene u Srednjoj Evropi kretale su se između €57 i €118/MWh. Švajcarska je zabeležila najvišu cenu u regionu od €117,89/MWh, što je 1,73% niže nego u 11. nedelji. Slovačka je bila sledeća sa €97,05/MWh. Francuska je imala najnižu cenu u Srednjoj Evropi, od €56,90/MWh, što je 43,49% niže u odnosu na prethodnu nedelju.
Na nivou Evrope, prosečne cene na nedeljnom nivou bile su oko €86/MWh, krećući se od €33,96/MWh u Portugalu do €123,25/MWh u Italiji. Na MIBEL tržištu, cene su pale na €33,96/MWh u Portugalu i €35,61/MWh u Španiji, zabeleživši padove od 20,78% i 21,84%, respektivno. Na južnom delu Evrope, polovina zemalja JIE imala je cene ispod €100/MWh, pri čemu je Italija bila izuzetak. Cene su se kretale od €58 do €123/MWh, pri čemu je Turska imala najnižu cenu od €57,77/MWh, a Srbija €90,11/MWh. Italija je imala najvišu cenu od €123,25/MWh, što je povećanje od 5,00% u odnosu na prethodnu nedelju. Cena u Hrvatskoj iznosila je €94,42/MWh.
Dnevne cene tokom nedelje 17. marta zabeležile su najviše cene u sredu, 20. marta, i najniže u petak, 23. marta. U 12. nedelji, potrošnja električne energije u zemljama JIE opala je, uz pad u svim tržištima, osim Grčke i Hrvatske. Ovaj pad pripisuje se naizmeničnim vremenskim uslovima, sa visokim temperaturama i vedrim danima koji su se smenili oblačnijim, ali i dalje toplim vremenom, a zatim je usledilo blaže i suvo vreme kasnije tokom nedelje. Ukupno, potrošnja električne energije u zemljama JIE opala je za -3,72% u odnosu na 11. nedelju 2025. godine, dostižući 15.888,34 GWh.
Najveći pad potrošnje električne energije zabeležen je u Mađarskoj (-15,24%), zatim u Bugarskoj (-15,18%) i Rumuniji (-12,96%). Srbija, Turska i Italija zabeležile su manji pad od -9,19%, -1,66% i -0,28%, respektivno. Grčka i Hrvatska bile su jedine zemlje koje su zabeležile porast potrošnje, sa porastima od 1,16% i 0,73%, respektivno.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u regionu JIE opala je za -15,9% u 12. nedelji, dostigavši 2.567,65 GWh. Proizvodnja iz vetra opala je za -15,5%, iznoseći 1.960,87 GWh, pri čemu su Italija i Srbija zabeležile najveće padove u proizvodnji iz vetra, od -58,8% i -30,8%, respektivno. Proizvodnja iz sunca takođe je opala za -17,1%, dostigavši 960,40 GWh, pri čemu je Italija imala najveći pad u proizvodnji iz sunca od -58,7%. S druge strane, Mađarska i Hrvatska zabeležile su značajan porast u proizvodnji iz sunca, sa porastima od 90,3% i 71,1%, respektivno.
Proizvodnja iz hidroelektrana u JIE oporavila se za 26,83% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 2.091,11 GWh. Hrvatska, Grčka, Srbija i Turska zabeležile su porast u proizvodnji iz hidroelektrana, pri čemu je Hrvatska imala najveći porast od 95,11%. Međutim, Italija i Bugarska zabeležile su pad u proizvodnji iz hidroelektrana, sa smanjenjem od -71,52% i -26,23%, respektivno.
Proizvodnja iz termoelektrana u JIE opala je za -60,22% u 12. nedelji, uz ukupnu proizvodnju od 7.252,90 GWh. Proizvodnja iz uglja opala je za -12,67%, dostigavši 2.844,62 GWh, dok je proizvodnja iz gasa opala za -70,56%, dostigavši 4.408,27 GWh. Turska je zabeležila pad od -3,33% u proizvodnji iz uglja, dok je proizvodnja iz gasa porasla za 38,23%. Grčka je zabeležila blagi porast u proizvodnji iz lignita i gasa, od 3,76% i 3,86%, respektivno. Bugarska je zabeležila pad od -3,71% u proizvodnji iz uglja, ali je povećala proizvodnju iz gasa za 10,71%. Italija je zabeležila značajan pad u proizvodnji iz uglja i gasa, sa smanjenjem od -88,34% i -81,47%, respektivno.
Što se tiče trgovine električnom energijom preko granica, neto uvoz električne energije u regionu JIE opao je za -13,94%, dostigavši 1.060,59 GWh. Izvoz električne energije porastao je za 50,8%, dostigavši 138,19 GWh, dok je uvoz opao za -9,5%, dostigavši 1.198,78 GWh. Mađarska i Italija zabeležile su pad neto uvoza, od -25,96% i -2,15%, respektivno, dok je Hrvatska zabeležila porast neto uvoza od 23,14%. Rumunija, Bugarska i Turska su prešle sa uvoza na izvoz električne energije, dok je Grčka prešla sa izvoznika na uvoznika, registrovavši 43,89 GWh u uvozu.
