Energetska zajednica požuruje članice, uključujući Srbiju, da uvedu takse na emisije ugljen-dioksida iako im ta obaveza predstoji tek ulaskom u EU. – U Ministarstvu energetike kažu da se još analizira
Kada je dr Janez Kopač, doskorašnji direktor Sekretarijata Energetske zajednice posle nedavno održanog parlamentarnog plenuma u Beogradu „Paket za čistu energiju” izjavio da će takse na ugljen-dioksid biti uvedene najkasnije do 2025. godine u region zapadnog Balkana prvo pitanje koje se postavilo je ko to ponovo primorava Srbiju da napusti proizvodnju struje iz uglja i pređe na zelenu energiju, kako električna energija ne bi još poskupela zbog novog evropskog nameta. A pri tome svi smo svedoci da ni vetar, ni sunce ne mogu da obezbede sigurno snabdevanje.
Upitani koliko bi ta obaveza uticala na povećanje cene struje u Srbiji u Ministarstvu energetike za „Politiku” odgovaraju da će se troškovi emisije pre ili kasnije preneti na korisnike. U našem slučaju uticaj ne bi bio osetan na komercijalne kupce, jer snabdevači za njih već formiraju cene koje uključuju troškove emisije ugljen-dioksida na EU prostoru. Za domaćinstva i male korisnike povećao bi se raspon između regulisanih i tržišnih cena, ali bi sveobuhvatnija adekvatna zaštita ugroženih kupaca iz prihoda od troškova emisije ugljen-dioksida (što je postala EU praksa naročito sada zbog previsokih tržišnih cena) omogućila da se i ove cene postepeno prilagođavaju tržišnim i smanjuje i eliminiše negativan uticaj na EPS.
Budući da je usvojena i mapa puta, odnosno svojevrsni plan dekarbonizacije za ugovorene strane Energetske zajednice gde spada i Srbija, postavlja se pitanje kome se i zašto žuri sa dekarbonizacijom i da li će to dovesti do ubrzanog propadanja EPS-a i njegove jeftine prodaje. Iz ministarstva navode da ovo javno preduzeće ne može svoju budućnost dugoročno da zasniva na termoelektranama prosečne starosti od 40 godina, a da pri tome ignoriše promene koje nisu samo evropske nego i globalne. Takođe ne može se ni brzo smanjivati udeo uglja, ako nema konkurentne zamene koja obezbeđuje sigurnost snabdevanja za korisnike. EPS mora da se menja brzinom koja je u interesu srpskih kupaca, energetske privrede i same kompanije, u okvirima koje će država postaviti novim strateškim i planskim dokumentima, a ne zbog Evropske unije i njenih ambicija. Nikome ne pada na pamet da prodaje kompaniju koja je decenijama uspešno izvršavala svoju misiju i koja ima priliku da postavi dobre temelje i za naredne decenije, naglašavaju u Ministarstvu energetike.
– Mapa puta dekarbonizacije ne sadrži nove obaveze za EPS, kao što bi bilo uvođenje troškova emisije ugljen-dioksida ili određivanje brzine smanjivanja korišćenja uglja. Prestanak proizvodnje struje iz uglja nije predmet mape puta dekarbonizacije, odnosno EU regulative koja je sastavni deo mape puta. Ni sve EU članice nisu još objavile kada će prestati sa korišćenjem termoelektrana na ugalj – objašnjavaju u resornom ministarstvu.
Ukoliko EU insistira na zatvaranju termoelektrana, a znamo da insistira, koji su potezi države da se obezbedi energetsku sigurnost? Iz ministarstva na ovo pitanje odgovaraju da je smanjivanje udela uglja u proizvodnji električne energije globalni trend. Srbija će dinamiku promena strukture proizvodnje struje odrediti dokumentima koji se rade. Najvažniji ciljevi odnose se na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljive energije, ali uz obezbeđenje energetske sigurnosti, dostupnosti energije i bez oslanjanja na uvoz. U ovom trenutku, ti ciljevi nisu ni zadati ni određeni, pa ni mapom puta niti regulativom koju ona obuhvata i tek će biti predmet rasprave i u okviru Energetske zajednice.
Srbija će, dodaju, troškove emisije ugljen-dioksida morati da uvede u formi EU sistema trgovine emisijama u trenutku ulaska u EU. Naplata troškova emisije i model kojim bi se to radilo pre ulaska u EU, kao i visina tih troškova je predmet ocene njene svrsishodnosti, efekata i posledica i to je takođe stvar analize navedenih strateških i planskih dokumenata. Takav plan sada ne postoji. Do ulaska u EU, troškovi emisije ugljen-dioksida se mogu formirati na nižem nivou i sa sporijim rastom, u skladu sa potrebama dekarbonizacije. Na zahtev ministarstva energetike, EU komisija je prihvatila da se u mapu puta unese stav o finansijskoj podršci dekarbonizaciji ugovornih strana Energetske zajednice, posebno regionima u kojima se proizvodi ugalj.
Bilo kako bilo običnom čoveku se čini da su rokovi diktirani u planu dekarbonizacije vrlo zahtevni za Srbiju. Ono što posebno brine jeste to što je naša zemlja nakon potpisivanja mape puta dekarbonizacije na Ministarskom savetu Energetske zajednice dužna da i pre pristupanja EU uvede sistem oporezivanja ugnjenika. Što znači i skuplju struju.
Srbija treba da ostvari nove ciljeve do 2030.
Paket za čistu energiju sastoji se, kako su potvrdili iz Ministarstva energetike, između ostalog i iz direktive o energetskoj efikasnosti. U tom delu sprovođenje mape puta dekarbonizacije u skladu sa odlukom Ministarskog saveta podrazumeva utvrđivanje novih ciljeva u ovoj oblasti koje Srbija treba da ostvari do 2030. Prema odluci rok za prenošenje pomenute direktive je sredina 2023, a rok za njenu punu implementaciju januar 2024. godine.
Srbija je usvajanjem Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije u aprilu ove godine već prenela najbitnije odredbe te direktive, a donošenjem podzakonskih akata biće ostvarena puna usaglašenost.
Izvor: politika.rs
