Saradnja u oblasti energetike i integrisano energetsko tržište ključni su za razvoj zemalja jugoistočne Evrope i prevazilaženje izazova u toj oblasti, ocenjeno je na regionalnoj konferenciji “Energetika, demokratija, razvoj” u Beogradu. Kao izazovi su izdvojeni nedovoljno efikasno korišćenje energije, infrastruktura i zavisnost od uvoza energenata, kao i niske cene energije koje su uslovljene socijalnim okolnostima. Iznet je i podatak da Srbija znatno više troši energije u odnosu na 15 starih članica EU.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je 18. oktobra na konferenciji da Srbija troši pet do šest puta više energije po jedinici bruto domaćeg proizvoda (BDP) nego 15 starih članica EU, zbog čega je manje konkurentna na tržištu. Đelić je istakao da sve dok Srbija ima manjak energetske efikasnosti, zavisi od uvoza energenata i nema dovoljno energije proizvedene iz obnovljivih izvora, to će stvoriti i pritisak na kurs dinara.
Đelić je ocenio i da je regionalna saradnja najisplativija u domenu energetike i dodao da bi zemlje jugoistočne Evrope trebalo da koriste mogućnosti za izgradnju infrastrukture iz fonda “Povežimo Evropu” vrednog 50 milijardi evra. Đelić je dodao da bi Srbija mogla da sarađuje sa BiH, Crnom Gorom, Rumunijom na izgradnji hidrocentrala.
Na skupu je iznet podatak da će zemlje jugoistočne Evrope do 2020. godine u razvoj energetske infrastrukture uložiti 240 milijardi dolara, ali da moraju da poboljšaju efikasnost u toj oblasti i formiraju jedinstveno energetsko tržište.
Predsednik komiteta za ekonomiju u Skupštini Crne Gore Aleksandar Damjanović kazao je da u Crnoj Gori od 2004. i odluke da se ne grade hirocentrale na Tari nije učinjeno ništa na planu gradnje novih izvora energije.
Predsednik komiteta za proizvodnju, trgovinu i životnu sredinu Skupštine Albanije Jenin Gjana kazao da Albanija planira da postane “mala super sila” u proizvodnji energije obnovljivih izvora i izvoznik čiste energije. Gjana je dodao da je u Albaniji sklopljeno 107 ugovora o koncesijama za gradnju više od 2.000 malih hidroelektrana i da se planira izgradnja povezivanja energetskih mreža sa zemljama u regionu i gradnja mreže u Albaniji.
Predsednik komiteta za spoljnu politiku parlamenta Bosne i Hercegovine Mirza Kušljugić kazao je da je regionu potreban “grin nju dil (green new deal)”, odnosno saradnja u gradnji novih postrojenja koji koriste obnovljive izvore energije. Prema njegovoj oceni, time bi se rešio problem nedostatka energije u jugoistočnoj Evropi.
Liberalizacija tržišta i niske cene energije
Učesnici konferencije su posebno ukazali na pitanje niske cene proizvedene energije, koja otežava otvaranje tržišta u regionu. Ocenjeno je da pitanje zaštite potrošača treba rešavati kroz socijalnu a ne kroz tarifnu politiku, dok su zvaničnici Srbije istakli značaj novog Zakona u energetici koji je usvojen u Srbiji za liberalizaciju tržišta.
Đelić je kazao da je Evropska komisija u poslednjem izveštaju pohvalila Srbiju zbog novog Zakona o energetici, dok je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović istakla da je novi zakoni omogućio liberalizaciju svih segmenata srpskog energetskog tržišta.
Izvršni direktor Elektroprivrede Srbije Bratislav Čeperković izjavio je 17. oktobra na skupu o energetici da je neophodno rešiti problem niskih cena struje u Srbiji, kako bi tržište moglo da se otvori. Čeperković je ukazao da su cene u Srbiji oko 30 % niže nego u regionu i da to mora da se promeni, kako bi moglo da se otvori tržište, privuku investicije i krene ka energetskoj efikasnosti.
Šef odeljenja za infrastrukturu u Energetskoj zajednici Violeta Kogalničeanu kazala je da mnoge zemlje u regionu pokušavaju da zaštite svoje potrošače kroz tarifnu politiku, što nije dobro. “Energetska zajednica traži da se radi na socijalnoj politici kako bi se zaštitili potrošači, koji bi bili ugroženi otvaranjem energetskog tržišta”, navela je ona.
Istraživač na Oksfordskom institutut za energetske studije Aleksandar Kovačević ukazao je da je jugoistočna Evropa siromašna u pogledu energetskih resursa i da se uvek postavlja pitanje ko, kako i po kojoj ceni će imati pristup tim resursima. “Region ima nizak nivo energetske efikasnosti, nisku produktivnost, ali i niske cene energenata. Zbog toga je neophodno da države sarađuju i zajednički odlučuju”, smatra on.
Izvor beta.rs
