Srbija u narednih sedam godina može očekivati najmanje oko dve milijarde evra investicija u obnovljive izvore energije, zahvaljujući podsticajnom regulativnom okviru i spremnosti države da afirmiše tu vrstu energije, izjavio je danas pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.
Ulaganja će doprineti upošljavanju domaćih kompanija, povećanju zaposlenosti, ravnomernijem regionalnom razvoju i boljoj ekološkoj situaciji u Srbiji.
Trifunović je dodao da su u Srbiji usvojeni sveobuhvatan podsticajni okvir, nove podsticajne tarife i četiri uredbe koje će olakšati ta ulaganja.
„Očekujemo do kraja 2015. godine sigurnih 500 megavata iz obnovljivih izvora energije, rekao je on na seminaru o obnovljivim izvorima energije, i precizirao da je Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno da je Srbiji do 2020. godine potrebno 1092 megavata „zelene energije“.
Plan je da se izgradi oko 500 megavata iz energije vetra, i po 200 megavata iz velikih i malih hidroelektrana, oko 100 megavata iz biomase, a ostatak iz solarne, geotermalne i drugih vrsta obnovljivih izvora energije, naveo je Trifunović.
On je podsetio da je Srbija preuzela obavezu da do 2020. godine oko 27 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. Investitorima se, dodao je, energetske dozvole izdaju na tri plus jednu godinu i ako u tom periodu ne realizuju planiranu investiciju, dozvola će im biti oduzeta. Novom uredbom za obnovljive izvore energije, garantovan je fiksni rok otkupa struje iz obnovljivih izvora energije po podsticajnim tarifama od 12 godina, a uvedena je i obaveza otkupa struje iz tih izvora i posle isteka tog perioda i to po tržišnim cenama i bez troškova balansiranja u sistemu, što je povoljno za investitore, istakao je Trifunović.
On je objasnio i da će se podsticajne tarife jednom godišnje usklađivati sa inflacijom u evrozoni, i svakog februara će se podešavati njihovi iznosi za narednu godinu.
Profesor Fakulteta inženjerskih nauka iz Kragujevca Dušan Gordić je rekao da obnovljivi izvori energije u energetskom miksu u svetu zauzimaju oko 16 odsto ukupne proizvodnje, a fosilana goriva oko 80 odsto.
Sadašnji energetski kapaciteti na globalnom nivou neće moći 2050. godine da zadovolje potrebe potrošača u svetu za energijom, za kojima tražnja stalno raste. Gordić je dodao da je procenjeno da rezerve nafte mogu da traju još oko 55 godina, a uglja oko 63 godine, pa se postavlja pitanja šta posle toga. Jedno od rešenja je povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije jer je teoretski, njihov potencijal 3.000 puta veći od naših realnih potreba, kazao je Gordić.
Prema njegovim rečima, moderni obnovljivi izvori energije kao što je energija vetra, sunca, geotermalna zauzimaju oko 8,2 odsto ukupnog potencijala „zelene energije“, a tradicionalni izvori, kao što je biomasa i sagorevanje drveta oko 8,5 odsto. Procene su da je oko pet miliona ljudi u svetu zaposleno u oblasti obnovljivih izvora energije, od čega u EU 1,2 miliona evra, a predviđa se da u okviru evropske porodice naroda do 2020. godine u toj oblaasti biti uposleno oko tri miliona ljudi. On je naveo da su investicije u toj oblasti rastuće, uprkos ekonomskoj krizi i da iznose oko 257 milijardi dolara godišnje, istakavši da po tim investicijama najviše prednjače SAD, Kina i Nemačka.
Izvor Tanjug
