Kanadska kompanija „Avala risorsis“ u naredne tri godine investiraće više od pola milijarde dolara u otvaranje dva površinska kopa rudnika zlata na planini Crni vrh, između Bora i Žagubice.
Ovo je, za „Novosti“, ekskluzivno potvrdio Džastin van der Torn, glavni menadžer istraživanja u kanadskoj kompaniji.
– Po dosadašnjim istraživanjima, na lokalitetu Bigar, na Crnom vrhu, pronađeno je 38 miliona tona rude zlata, iz koje je moguće dobiti gotovo 48 tona tog plemenitog metala – podvlači Van der Torn. – Završili smo istraživanja i na drugom crnovrškom lokalitetu Korkan, gde su preliminarni rezultati još i bolji od onih na Bigru.
Po rečima našeg sagovornika, vrlo brzo će biti poznati i preliminarni rezultati geoloških istraživanja na trećem crnovrškom lokalitetu Kraku peštar, pa će u naredna dva do tri meseca zlatni mozaik na Crnom vrhu, kako očekuju u „Avala risorsisu“, biti sklopljen i dostupan javnosti.
– Imamo sve razloge da verujemo da ove tri lokacije kriju rezerve od najmanje četiri miliona unci zlata, odnosno oko 130 tona tog plemenitog metala – podvlači Van der Torn. – Stoga, ukoliko sve buduće studije dokažu ekonomsku opravdanost eksploatacije, naš je plan da na Crnom vrhu, uz investicije od najmanje 500 miliona dolara, otvorimo dva površinska kopa i prateća rudarska i metalurška postrojenja, u kojima bi radilo više stotina radnika.
Glavni menadžer istraživanja u „Avala risorisu“ kaže da su nalazišta zlata na Crnom vrhu među najbogatijima u Evropi, ali ističe da resursi, koji u sebi kriju potencijal od 10 miliona unci tog plemenitog metala, koji su vrlo retki, „spadaju u najvišu klasu nalazišta zlata“.
– Ukoliko dođe do otvaranja rudnika zlata, i država Srbija će imati ogromne koristi, budući da joj pripada pet odsto „rojaliti takse“ (naknada za korišćenje mineralnih sirovina) od ukupne proizvodnje zlata – ističe Van der Torn. – Uz to, vaša zemlja dobija i dodatnih 10 odsto profita na ime raznih taksa. Zatim, siguran i dobro plaćen posao dobija nekoliko stotina radnika. Ali, možda je najvažnije to što otvaranje rudnika zlata za sobom, kao lokomotiva, povlači razvoj i ostalih privrednih grana. Tako, jedan rudar, indirektno, kreira još nekoliko radnih mesta u okruženju. Očekujemo da investiciju od pola milijardi dolara za otvaranje rudnika zlata potpuno „pokrijemo“ za dve do tri godine, od dana aktiviranja rudokopa. Sve ostalo je rad sa profitom.
NIJE IZNENAĐENJE
DR Milorad Grujić, član SANU posebno naglašava da za geologe otkriće kanadske kompanije, ne predstavlja iznenađenje.
– Na području Timočke Krajine, ili geološkim jezikom govoreći, Timočkog magmatskog kompleksa, smeštene su rezerve zlata od gotovo 1.000 tona – decidiran je dr Grujić.
– Uz to, cena ovog plemenitog metala svakodnevno raste.
U gradu bakra dosad je dobijeno više od 160 tona zlata – dovoljno da se Zemljina kugla nekoliko puta, oko ekvatora, omota zlatnom žicom.
Izvor Novosti
