Stručnjaci kažu da treba razmotriti ponudu Rusije da ona izgradi gasovod, ukoliko je to jeftinije od kredita, jer mi nemamo para
Predlog Alekseja Milera, prvog čoveka „Gasproma”, da je „Rusija spremna da u potpunosti finansira izgradnju Južnog toka kroz Srbiju i da bi se uloženi novac vraćao kroz posebnu tarifu za tranzit gasa” naša zemlja treba ozbiljno da razmotri, jer je to najsigurniji način da gasovod bude na vreme završen i da se obezbedi redovno snabdevanje ovim energentom, kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.
– Takav posao bi bio kao neka vrsta koncesije, što znači da bi po završetku gradnje i isplati celog posla, gasovod kroz Srbiju bio 49 odsto u našem vlasništvu, kako je i dogovoreno, kaže Vuletić.
Iako se ne znaju detalji ove ponude, Vuletić kaže, da treba staviti na papir i videti šta nam je jeftinije. Da li da uzmemo kredit kod banaka za ovu investiciju vrednu oko 1,7 milijardi evra i plaćamo ratu i kamatu ili da s Rusima postignemo bolji dogovor i izbegnemo bar plaćanje kamate.
– Sve je stvar dogovora. U svemu ovom je, međutim, veoma bitno da postoji siguran novac za vraćanje – tranzitna taksa, kaže on i dodaje, da se u ovom času još ne zna kolika bi ta zarada mogla biti.
Upitan da li to znači da Srbija nema para za gradnju, Vuletić odgovara pitanjem – „Pa zar ga ima?”
Ono što je obezbeđeno iz budžeta, oko 170 miliona evra, predviđeno je za pripremne projekte, eksproprijaciju zemljišta, gradnju kompresorskih stanica, ali to je kap u moru. Ostatak para nije obezbeđen.
Milan R. Kovačević, konsultant za strane investicije, kaže da se na ovaj način samo produbljuje prezaduženost Srbije i da to ne treba da radimo, jer ko će sav taj novac da vrati.
– Srbija nema novca za gradnju Južnog toka, jer da ima ne bi državni vrh išao u Rusiju da traži novac, prilikom čega im je i ponuđeno da Rusija gradi gasovod, kaže on.
Upitan šta je po njemu jeftinije – uzeti kredit od banke ili dogovoriti se s Rusima da oni sve izgrade, Kovačević kaže, da ne bi smeli da prihvatimo ovakvu ponudu ukoliko ne zaključimo ugovor s Rusima da zarada od takse bude u visini rate njihove pozajmice.
Na pitanje da li bi da nemamo novca ruski većinski vlasnik mogao da poveća svoj udeo u vlasništvu Južnog toka, Kovačević kaže da je to realno, ali da će na kraju zbog toga što nema para za izgradnju, poreski obveznici svojim parama graditi Južni tok, jer u Međudržavnom sporazumu piše da je srpska strana obavezna da finansira ukupan projekat, kaže on.
Najveći problem napravio je onaj ko je potpisao ovakav sporazum s Rusima. Mnoge stavke su, kaže, ostale nejasne i na našu štetu.
Jedan od potpisnika ovog Međudržavnog sporazuma s Rusima kaže da je finansiranje Južnog toka i zamišljeno kao projektno – da se zadužujemo onoliko koliko možemo da vratimo i da treba porazmisliti o ruskoj ponudi.
– To bi verovatno bilo jeftinija varijanta gradnje nego da uzimamo kredite kod banaka i ponovo se zadužujemo, a vraćanje para je zagarantovano, jer će se tranzitna taksa sigurno plaćati, kaže ovaj izvor.
Ni on ne veruje da zbog toga što bi nam Rusi gradili Južni tok može doći do promene vlasničke strukture u ovom projektu, ali je činjenica da srpski deo zajedničke firme za gradnju Južnog toka, registrovan u Švajcarskoj, nema para da sam finansira ovaj projekat.
Izvor Politika
