Informacija koja se pojavila u pojedinim medijima da Ministarstvo energetike traži ukidanje Javnog preduzeća Srbijagas je tendenciozna i nije tačna. Reč je o klasičnom „izvlačenju iz konteksta“ koje ne predstavlja stvari u pravom svetlu. Ono što je pak tačno je to da je Ministarstvo energetike predložilo Vladi Srbije ne ukidanje već transformaciju Srbijagasa – kaže za Danas Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Prema njegovim rečima, to znači da bi nakon procesa transformacije Srbijagas nastavio da postoji ali bi iz njega bili izdvojen transport i podzemna skladišta gasa.
– Izdvajanje pojedinih delatnosti iz Srbijagasa je obaveza koju je Srbija preuzela potpisivanjem međunarodnih ugovora iz energetskih oblasti, odredbe o tome su ugrađene i u naše zakonodavstvo pa shodno svemu tome transformacija je ne samo nešto što je nužno, već i nešto što je predviđeno – objašnjava Stanojević.
Takođe, razlog za transformaciju Srbijagasa jeste loša finansijska situacija u kojoj se nalazi to preduzeće. U prošloj godini zabeležen je minus od 35 milijardi dinara a ukupan dug sada iznosi oko 1,2 milijarde evra.
– Ako se pogleda struktura gubitaka tog preduzeća, uočava se da 225 miliona evra „otpada“ na neadekvatnu cenu gasa, odnosno na to što su uvozne cene veće od prodajnih. Oko 600 miliona evra otpada na dugovanja potrošača prema Srbijagasu. Problem je u tome i što 35 odsto tržišta kada je reč o uvozu gasa, drži domaća privatna kompanija, a nije reč o Jugorosgasu – naglašava naš sagovornik.
On takođe demantuje i pisanja nekih medija da je Ministarstvo energetike predložilo smanjenje broja zaposlenih u Srbijagasu.
– Veliki problem za Srbijagas predstavlja i to što je preuzeo upravljanje u dosta preduzeća koja se nalaze u lošem finansijskom stanju. Preuzimanje tih preduzeća bi imalo smisla samo u slučaju da su ona brzo i uspešno restrukturirana i privatizovana nakon, recimo, godinu dana ili da beleže sjajne poslovne rezultate, što nije slučaj. Umesto toga, došlo je do situacije da su ta preduzeća prelila svoje gubitke na Srbijagas, koji je i sam u dugovima, i time dodatno otežale njegovu poziciju. Stoga je Ministarstvo energetike predložilo da se te non-kor delatnosti izdvoje iz Srbijagasa. Jednostavno, njihova dugovanja će neko morati da plati a naš cilj je da taj teret što je moguće manje padne na pleća poreskih obveznika – naglašava Stanojević.
On ističe da bi prva faza transformacije Srbijagasa podrazumevala izdvajanje svih zavisnih društava sem MSK Kikinda, koja je tradicionalno povezana sa Srbijagasom i HIP Petrohemije Pančevo, u kojoj postoje neregulisanja dugovanja između Naftne industrije Srbije i Srbijagasa.
Da je transformacija Srbijagasa neophodna slaže se i stručna javnost.
– Zakon o energetici predviđa izdvajanje transporta, podzemnih skladišta i distribucije iz sastava Srbijagasa. To što je propisano treba da bude i sprovedeno i potpuno je ispravno i u skladu sa zakonom to što predlaže Ministarstvo energetike. Svugde u svetu su te delatnosti odvojene pa nema razloga da tako ne bude i u Srbiji. Kada je pak reč o oslobađanju obaveze Srbijagasa da upravlja firmama gubitašima, treba biti pošten i reći da je taj teret na leđa preduzeću stavila prethodna vlada i ne može se konstatovati da je rukovodstvo Srbijagasa na čelu sa Dušanom Bajatovićem na bilo koji način krivo za taj problem – naglašava Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.
Izvor Danas
