Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Tokom leta remont RHE „Bajina Bašta“

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

U Hidroelektrani „Bajina Bašta“ ovih dana radi se kao u košnici. Revitalizacija drugog agregata ove HE uveliko traje i svi poslovi teku po planu kako bi posle ispitivanja planiranih za avgust „mašina“ bila na mreži početkom septembra.

Najvažniji delovi za montažu su pristigli, a kako u razgovoru za „kWh“ kaže Mijodrag Čitaković, direktor Privrednog društva „Drinsko-Limske hidroelektrane“, završeni su radovi na spirali, stiglo je tubrinsko vratilo i poklopac, kao i glavčina rotora. Iako je bilo problema sa turbinskim poklopcem, koji je nedelju dana kasnio, plan je da se sve kasnije, u hodu, nadoknadi i tako anulira dosadašnje zakašnjenje.

– Generator je u fazi završetka, kao i glavno postrojenje, kaže Čitaković. Imamo, ipak, problem sa transformatorom koji je još u fabrici „ABS Minel“ u Ripnju, a trebalo je da bude završen početkom ili najkasnije sredinom aprila. Prema najavama iz fabrike, isporuka se očekuje oko 15. maja. Transformator će kasniti više od mesec dana, ali nadamo se da ćemo uz paralelni rad i ubrzanom montažom uspeti sve da privedemo kraju kako je i planirano.

Kako ističe naš sagovornik, transformator iz „ABS Minel“ samo je jedan deo i uz istovremeni rad na ostaloj opremi neće biti uticaja na konačan završtetak revitalizacije drugog agregata. Ipak, Čitaković, ističe da se već sada pojavljuje problem u kašnjenju pripreme revitalizacije trećeg agregata sa istim isporučiocem opreme.

Start na trećem agregatu krajem septembra

Borimo se i pregovaramo, a treba istaći da je „ABS Minel“ ugovorio posao sa „Andritz hydro“, koji je glavni izvođač, i sada se pokušavaju obezbediti svi uslovi kako se ne bi kasnilo u trećoj fazi modernizacije, objasnio je Čitaković. Čim se potvrdi garantni probni rad drugog agregata, već krajem septembra počećemo sa revitalizacijom trećeg agregata i tako završavamo prvu polovinu modernizacije HE „Bajina Bašta“.

Rezultati modernizacije prvog agregata veoma su jasni, jer je posle revitalizacije za mesec dana rada prvi agregat proizveo ukupno 59,158 miliona kilovat-sati ili 12,6 odsto više nego što su postigli treći ili četvrti agregat. Ako bi se ova dodatna proizvodnja iskazala finansijski i cena kilovat-sata računala po pet evrocenti, prvi agregat je zahvaljujući revitalizaciji, proizveo električnu energiju u vrednosti oko 600.000 evra u prošloj godini. A u prva tri meseca ove godine dodatna proizvodnja na ovom agregatu je oko 200.000 evra, što je rezultat manjih padavina u prvom tromesečju ove godine.

Osim radova na HE „Bajina Bašta“, plan je da se tokom leta radi remont reverzibilne HE „Bajina Bašta“, kako bi se u narednom periodu održala pogonska spremnost ovog važnog elektroenergetskog kapaciteta. Prema rečima Čitakovića, na RHE „Bajina Bašta“ radiće se rekonstrukcija i zamena strujnih transformatora na postrojenju 220 kV, kao i na transformatoru 160 MVA. Plan je da se radovi na RHE završe do kraja leta.

Pripreme za remonte

Direktor PD „Drinsko-Limske HE“ naglašava da su u toku i pripreme tenderske dokumentacije za modernizaciju HE „Zvornik“, koja će biti finansirana iz kredita KfW banke. Konsultanti bi trebalo do 29. aprila da dostave ponude, a urađena je prva verzija pripremne dokumentacije za raspisivanje tendera za nabavku opreme. Plan je da se već do 1. juna dobije saglasnost banke na tendersku dokumentaciju, posle čega će biti objavljen tender. Prvi radovi bi, prema rečima Čitakovića, mogli da krenu početkom 2013. godine, jer se isporuka opreme čeka godinu dana. Povećanje snage četiri agregata za 25 odsto trebalo bi da se završi polovinom ili najkasnije krajem 2016. godine.

– HE „Ovčar Banja“ i „Međuvršje“ kompletno su revitalizovane, a snaga im je povećana sa 13 na 17 megavata, što je više od 20 odsto – objasnio je Čitaković. U „Ovčar Banji“ već smo završili ispitivanja i potvrđeni su rezultati modernizacije, dok ćemo u maju taj posao obaviti u „Međuvršju“.

Jedan od narednih poslova u PD „Drinsko-Limske HE“ jeste i veliki remont HE „Bistrica“. Tokom prošle godine utvrđeno je da ova HE i nije baš u najboljem stanju, a neophodan je rad na ležajevima, turbinskoj regulaciji i sprovodnom aparatu. Kako kaže Čitaković, urađena je studija opravdanosti za revitalizaciju HE „Bistrica“, a završen je i idejni projekat.

– U toku ove godine moramo izvršiti veliki remont ove HE i podići joj nivo sigurnosti, jer je HE „Bistrica“ jedan od najvažnijih objekata u „Limskim elektranama“. Najveća je i iza sebe ima veliku akumulaciju i od nje zavisi rad svih ostalih u limskom slivu, pojasnio je Čitaković.

Proizvodnja veća od plana

Naš sagovornik kaže da bi već početkom maja trebalo da se zna i rezultat preispitivanja stare projektne dokumentacije za gradnju reverzibilne HE „Bistrica“. Sa rezultatima analize, koja je upoređivala staru dokumentaciju sa sadašnjim podacima na terenu, tokom maja biće upoznati i poslovodstvo EPS-a i vrh države. Prema ranijim procenama, za gradnju RHE „Bistrica“, snage oko 680 megavata, bilo bi potrebno oko 600 miliona evra. Naš sagovornik ističe da je gradnja ove RHE veoma važna ne samo za Srbiju i naš elektroeneergetski sistem, već i za region i Evropu.

Čitaković ne krije zadovoljstvo rezultatima proizvodnje PD „Drinsko-Limskih HE“, koja je prošle godine u ukupnoj proizvodnji EPS-a učestvovalo sa 10 odsto. Tokom prošle godine proizvedeno je 3,87 milijardi kilovat-sati, što je za 26,6 odsto više od plana.

Što se tiče rezultata proizvodnje za prva tri meseca u PD „Drinsko-Limske HE“ proizvedeno je 984 miliona kilovat-sati, a planiran je 801 milion. Tako je plan proizvodnje premašen za 23 odsto! Najveći rast, od 134 odsto, u odnosu na plan proizvodnje za tri meseca jeste u RHE „Bajina Bašta“, jer je planirano 73 miliona kilovat-sati, a proizveden je 171 milion kilovat-sati.

Ostale HE iz PD „Drinsko-Limske HE“ takođe su ostvarile rast proizvodnje u prvom kvartalu ove godine od 10 do 18 odsto. Čitaković ističe i da je popunjenost akumulacija vodom na zavidnom nivou za ovaj period godine, te je RHE „Bajina Bašta“ popunjena 53 odsto, dok su HE „Kokin Brod“ i „Bistrica“ sa čak 95 odsto, a HE „Uvac“ sa 62 odsto. Nema ni problema u pogonskom stanju, a osim revitalizacije drugog agregata, trenutno nema ni remontnih radova.

Izvor energyobserver.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cena gasa na berzi CEEGEX pala na 23,8 evra po MWh

  Prosečna ponderisana cena prirodnog gasa na dan unapred tržištu regionalne berze gasa CEEGEX pala je u ponedjeljak, 4. marta, na 23,78 evra po MWh. Tokom prethodne sedmice, spot cene gasa kretale su se od oko 22,2 do 24,1 evra po MWh. Na unutardnevnom...

Crna Gora: Vrednost izvoza EPCG-a dostigla 20 miliona evra u prva dva meseca

Elektroprivreda (EPCG) je u prva dva mjeseca ove godine ostvarila značajan izvoz i po tom osnovu zabilježila više od 20 miliona EUR profita, dok je uvezla oko deset miliona. Hidrološka situacija nije loša, iako snijega nije bilo. Ipak, efekti toga...

Grčka na putu da postane vodeći izvoznik struje ka Centralnoj Evropi

U bliskoj budučnosti, Grčka bi mogla da stvori milijarde evra svojoj ekonomiji kroz razvoj energetskih mreža i gasovoda sa centralnom Evropom, navodi se u studiji koju je objavila konsultantska kompanija KPGM. U studiji je navedeno i da Grčka ima...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!