Termoelektrane na ugalj i dalje čine stub elektroenergetskih sistema u velikom delu Jugoistočne Evrope, posebno u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rumuniji i Bugarskoj. One su projektovane u vremenu kada su stabilnost, niske cene goriva i dostupnost domaćih lignita bili centralni, a ekološke obaveze minimalne. Danas, međutim, isti ti kapaciteti funkcionišu u potpuno drugačijem energetskom pejzažu, gde ubrzani rast obnovljivih izvora, napetost na prekograničnim interkonekcijama i rast troškova zaštite životne sredine menjaju ulogu koju termoelektrane imaju.
Iako su dugo predstavljale najpouzdaniji vid bazne snage, termoelektrane su sve manje predvidive. Većina njih je starija od četrdeset godina, što znači da su ispadi učestaliji, popravke sporije, a održavanje skuplje. U trenutku kada veliki blok ispada iz pogona, tržište reaguje momentalno: balansno tržište skače, uvoz raste, a razlike u cenama među zonama postaju naglašene. Na platformi electricity.trade ovo se vidi kao naglo razdvajanje cenovnih krivih između zemalja koje su direktno pogođene deficitom i onih koje imaju nešto viška energije.
Tržište SEE je posebno osetljivo jer interkonekcije nisu projektovane za današnji nivo fluktuacija. Kada termoelektrane padnu, region nema dovoljno fleksibilnosti da nadomesti gubitak bazne snage. Srbija, Rumunija i Bugarska, kao ključni tranzitni čvorovi, osećaju najjači udar. Ispad jednog velikog bloka u Srbiji, na primer, momentalno menja poziciju Mađarske, Rumunije i Bugarske u prekograničnoj trgovini. To se pretvara u nagle market spread-ove koje trgovci intenzivno prate.
Planirani remonti takođe podižu volatilnost. Iako najavljeni unapred, oni smanjuju dostupnu snagu i podižu oprez kod trgovaca. Za razliku od vetra ili sunca, koji se mogu relativno precizno prognozirati, stanje termoelektrana i kvalitet uglja mnogo je nepredvidiviji. Problemi u snabdevanju lignitom, zasićenje jalovišta ili slabljenje transportnih sistema često se pretvore u smanjenje snage čak i pre nego što dođe do zvaničnog remonta.
Kvalitet lignita u regionu je centralni faktor. Rezerve su često niske kalorijske vrednosti, sa visokim sadržajem vlage i nečistoća, što znači da elektrane moraju sagorevati mnogo više tona uglja da bi proizvele isti MWh. To povećava troškove i ubrzava habanje opreme. Kada kvalitet opadne — bilo zbog dubljeg kopanja ili lošijeg sloja — efikasnost pada, ispadi se množe, a tržište to svakodnevno oseća.
Ekološki troškovi sve više stvaraju pritisak. Savremeni filteri, odsisnici, sistemi za odsumporavanje i tretman otpadnih voda zahtevaju ozbiljna ulaganja. Termoelektrane koje ne mogu da ispune standarde suočavaju se sa ograničenjem rada ili prinudnim zatvaranjem. Time se bazna proizvodnja smanjuje, tržišna cena raste, a zavisnost od uvoza postaje veća. U kombinaciji sa zastarelim tehnologijama i padom kvaliteta uglja, termoelektrane se pretvaraju iz stabilizatora u generator volatilnosti.
U dugom roku, perspektiva uglja u SEE je ograničena. Iako će pojedini blokovi raditi i tokom 2030-ih, troškovi održavanja i ekološke obaveze ubrzano rastu. Što se starije jedinice duže drže u pogonu, to su tržišni rizici veći. Pitanje nije da li će se ugalj povući, već kakvim tempom i uz koju količinu tržišnih poremećaja. Ako se povlačenje desi planski i uz pravovremenu zamenu fleksibilnim kapacitetima, tranzicija može biti stabilna. Ako dođe do niza prinudnih ispada, region može ući u period hronične nestabilnosti.
U svakom scenariju, termoelektrane ostaju ključni faktor formiranja cena, čak i kao tehnologija u povlačenju. Njihova snaga, ispadi i kvalitet goriva utiču na sve: od intraday trgovačkih strategija do dugoročnih investicionih odluka. Dokle god rade, biće najvažniji generator volatilnosti u SEE tržištima.
Powered by electricity.trade
