Unapređenje energetske efikasnosti je kontinuiran proces koji zahteva organizovan i sistemski pristup relevantnih državnih institucija i društvenih organizacija, lokalnih samouprava, kompanija i svih pojedinaca. Racionalno korišćenje energije ne predstavlja samo odgovornost države, već i svakog pojedinca, pa je neophodna šira društvena akcija, kao i podizanje svesti svih društvenih ciljnih grupa o ovim problemima. Nakon usvajanja novog Zakona o energetici (2011. g.) i paketa podsticajnih mera za proizvodnju električne energije iz OIE (2010. g.) porastao je interes investitora, kako domaćih, tako i stranih, za investicije u obnovljive izvore energije, pogotovo električne, u Srbiji.
Serbia-energy.com: Srbija je jos uvek u reformskom procesu podizanja energetske efikasnosti. Kako ocenjujete trenutno stanje, da li je Srbija reformisala svoj zakonski ambijent na pravi nivo i da li smo blizu EU standarda u ovom domenu?
BK, SEEA: Unapređenje energetske efikasnosti je kontinuiran proces koji zahteva organizovan i sistemski pristup relevantnih državnih institucija i društvenih organizacija, lokalnih samouprava, kompanija i svih pojedinaca. Indikatori energetske efikasnosti u Srbiji pokazuju da postoji potencijal unapređenja stepena racionalnog korišćenja energije u svim sektorima potrošnje, posebno u rezidencijalnom sektoru (zgradarstvo, poljoporivreda, javne komunalne delatnosti, domaćinstva). Srbija, poput većine zemalja centralne i jugoistočne Evrope, pravi prve korake ka uspostavljanju sistema organizovanog unapređivanja energetske efikasnosti na strani potrošnje. Ovaj složeni proces prožet je brojnim objektivnim i subjektivnim preprekama, ali jedino sistemskim i sinergijskim pristupom problematici može se očekivati značajniji iskorak u pravcu poboljšanja indikatora energetske efikasnosti. U tom smislu, potrebno je ispuniti određene preduslove kako bi se osigurali održivost i što veća svrsishodnost celog procesa.
Kao jedan od najvažnijih preduslova za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji jeste jačanje kapaciteta relevantnih stručnih državnih institucija na svim nivoima (navešćemo primer Agencije za energetsku efikasnost), u smislu broja ljudi i raspoloživog budžeta, u skladu sa dobrom evropskom praksom. Na to ukazuju i mnogi relevantni izveštaji međunarodnih institucija (EAR-EU, UNECE, Svetska banka i dr.).
Evropska praksa
Evo samo jednog ilustrativnog primera: Holandija, koja ima dva puta više stanovnika od Srbije, ima državnu agenciju Senter Novem (odnedavno se zove Agencija NL) sa preko 1400 zaposlenih u oblasti životne sredine, energetske efikasnosti i zdravstva. Dakle više od 100 puta više od naše Agencije. Slično je i kada se porede budžeti. Ima još sličnih primera, uključujući i države našeg regiona. Mnoge države u svetu, posebno u Evropi (Nemačka, Italija, Hrvatska, Bugarska, Poljska, Francuska, Austrija, Rusija, Ukrajina, Holandija, Slovačka, Makedonija itd.), imaju različito organizovane i strukturirane specijalizovane izvršne agencije za energetsku efikasnost, na nacionalnom, regionalnom i/ili lokalnom nivou. Ukupno ih ima 421, i to bez Turske, Moldavije, Rusije, Ukrajine i jos nekih zemalja, koje su, takođe, osnovale agencije za energetsku efikasnost. Predlaganjem podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti i promovisanjem značaja energetske efikasnosti, pre svega na strani potrošnje, kao i upravljanjem programima i projektima za racionalno i šire korišćenje energije iz obnovljivih izvora, Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije doprinosi unapređenju društveno odgovornog ponašanja prema energiji u svim strukturama države i društva.
Racionalna potrošnja?
Potrošnja ukupne primarne energije po glavi stanovnika u Srbiji nije velika, što je posledica slabije industrijske razvijenosti, pa se može reći da postoji korelacija između ukupnog ekonomskog, pre svega industrijskog, razvoja svake zemlje i porasta potrošnje energije. Mi trošimo oko 3 puta manje primarne energije po stanovniku i oko 2 puta manje električne energije po stanovniku u odnosu na EU, znatno manje i od novih članica (npr. Slovenije). Ipak, poslednjih godina primetan je porast potrošnje energije u Srbiji, posebno u uslovima izuzetno niskih i visokih temperatura, što u velikoj meri otežava funkcionisanje energetskog sistema u realnim okolnostima. Stoga je neophodno intenzivirati mere i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije. To će doprineti održivom razvoju Srbije u segmentu koji se odnosi na energetiku.
Ono što je važno jeste kako se energija koristi – racionalno ili ne. Kod nas je problem veliki energetski intenzitet (odnos potrošnje primarne E po BDP), između ostalog i zbog niske efikasnosti konverzije energenata. Energetski intenzitet ima tendenciju popravljanja, tj. smanjivanja – sa 1,03 ten/1000ЕУР2000 2000. godine, na 0,8 2003. na 0,63 2006, i 0,58 2009.), ali to je još uvek nezadovoljavajuće. Treba reći da energetski intenzitet ne zavisi samo od stepena racionalnosti u potrošnji energije, već i od ekonomske snage jedne države, odnosno njenog BDP. Dakle, sa povećanjem BDP, statistički gledano, u Srbiji će se smanjiti energetski intenzitet, odnosno povećati energetska efikasnost na strani potrošnje. Sve procene u pogledu ekonomskih efekata energetske efikasnosti na strani potrošnje moguće je povezati sa činjenicom da je potrošnja finalne energije na godišnjem nivou oko 10 miliona ten. Ukoliko bismo sada uveli sistem energetskog menadžmenta, za šta se Agencija za energetsku efikasnost zalaže, projektovane uštede bi 2015 godine bile 13, 2020. 88, a 2025. godine 175 miliona evra.
Reforma pravnog okvira u toku
Postojeći pravni okvir nije dovoljno obavezujući za sektore potrošnje energije u pogledu povećanja energetske efikasnosti. Stoga, država treba da donese zakon kojim se uređuje racionalna upotreba energije, kako bi omogućila realizaciju identifikovanih prioritetnih tehničkih mera. Trenutno je završen Nacrt ovog zakona, koji je u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu i energetiku. Zakon o racionalnoj upotrebi energije usvojile su sve zemlje u svom periodu tranzicije. Zakon će preciznije definisati obaveze svih energetskih subjekata iz različitih sektora u pogledu energetske efikasnosti. On će sadržati kvalitativno nova rešenja, na primer obavezu utvrđivanja postojećeg stanja potrošnje energije industrijskih preduzeća na godišnjem nivou, kao i obaveze preduzeća u slučaju prekoračenja propisanog maksimalnog nivoa potrošnje. Veoma bitan preduslov za poboljšanje energetske efikasnosti u Srbiji jeste uvođenje energetskog menadžmenta, i to u svim sektorima potrošnje, a to predviđa novi Zakon.
Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. predviđeno je osnivanje Nacionalnog fonda za energetsku efikasnost, koji bi se osnovao radi podsticanja i sufinansiranja aktivnosti definisanih ovim Programom. Predlog Agencije za energetsku efikanost je da se formira Nacionalni fond za energetsku efikasnost. Takođe, preporuka Agencije za energetsku efikasnost je da svi državni organi i lokalne samouprave uvedu neku podsticajnu meru iz svoje nadležnosti, kao što je smanjenje poreza i taksi, dodela subvencija i povoljnih kredita i dr.
Racionalno korišćenje energije ne predstavlja samo odgovornost države, već i svakog pojedinca, pa je neophodna šira društvena akcija, kao i podizanje svesti svih društvenih ciljnih grupa o ovim problemima. Jedan od prvih, naravno pozitivnih, primera u tom smislu, jeste i krajem 2011. godine (Godine energetske efikasnosti) nedavno pokrenuta i ka svim građanima usmerena akcija Privrednog društva Elektrovojvodina, koje je sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije potpisalo Memorandum o saradnji, uz podršku Udruženja potrošača Vojvodine. Građani su, zahvaljujući Elektrovojvodini, posredstvom medija u prilici da se svakodnevno informišu o efikasnim, a pre svega jednostavnim, načinima na koje mogu smanjiti potrošnju električne energije u svom domu, a time i svoje račune.
Serbia-energy.com: Termoelektrane na ugalj čine 70% proizvodnje struje u Srbiji, ostatak proizvodnje dolazi iz hidroelektrana. Kakvo je trenutno stanje u termoenergetskom sektoru, da li su sve elektrane podigle nivo energetske efikasnosti?
BK, SEEA: Energetska efikasnost na strani proizvodnje energije nije u delokrugu rada Agencije za energetsku efikasnost. Ipak, može se reći da je u proteklih desetak godina u našim velikim sistemima za proizvodnju električne energije došlo do značajnog povećanja stepena energetske efikasnosti, kako kod termoeletrana (TE Nikola Tesla, TE Kolubara A, TE Kostolac i TE Morava), tako i kod hidroelektrana (HE Đerdap, HE Bajina Bašta). Očekuje se da se, nakon perioda kada su rehabilitacija i revitalizacija postrojenja bile prvi prioritet, nastavi sa projektima unapređenja energetske efikasnosti proizvodnih postrojenja. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predviđa izgradnju novih termoenergetskih postrojenja u okviru trećeg prioriteta (uvođenje novih energetski efikasnijih i ekološki prihvatljivih tehnologija, sa ciljem da se smanji potrošnja primarne energije).
Serbia-energy.com: Sistemi daljinskog grejanja su takodje dosta uradili na modernizaciji postrojenja, kakvi su rezultati ovih mera i kakve su Vaše impresije u vezi postignutih mera energetske efikasnosti?
BK, SEEA: Pouzdan i siguran rad sistema daljinskog grejanja od izuzetne je važnosti za stabilnost funkcionisanje elektroenergetskog sistema države tokom zime, kada usled neusklađenosti proizvodnje i potrošnje energije svaka neregularnost u isporuci toplotne energije upućuje građane na upotrebu električne energije za dogrevanje stambenog prostora. U cilju unapređenja rada sistema komunalnog grejanja u narednom periodu neophodno je sprovođenje brojnih tehničkih, regulatornih i organizacionih mera.
U strukturi potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije u sistemu daljinskog grejanja najzastupljeniji je prirodni gas sa učešćem od 67%, mazut sa 19% i ugalj sa 14%. U mnogim gradovima još uvek pored indirektnih egzisitira i direktni sistem za razmenu toplote u podstanicama. Zbog evidentnih prednosti, neophodno je u što kraćem roku direktne sisteme zameniti indirektnim. Značajno mesto u programu modernizacije toplotnih podstanica je i ugradnja/kompletiranje merno-regulacione opreme. Problemi koji se javljaju u radu podstanica su zastarela i dotrajala postojeća oprema, nepostojanje merača utroška toplotne energije i regulatora protoka, nizak stepen automatizacije i nizak stepen korisnosti i izraženi toplotni gubici. Mere koje se preduzimaju u vezi sa radom podstanica su zamena zastarele i dotrajale opreme, ugradnja merača potrošnje toplote, prelaz sa direktnog na indirektni sistem napajanja, modernizacija podstanica – ugradnja/ kompletiranje merno-regulacione opreme, centralni sistem upravljanja radom podstanica i daljinski nadzor nad radom podstanica. U narednom periodu je predviđeno proširenje postojećih toplovodnih magistrala za priključenje novih 150.000 potrošača toplotne energije iz postojećih i novih toplotnih izvora.
Racionalno grejanje
Građani Srbije do nedavno nisu obraćali veliku pažnju na očekivanu potrošnju energije u zgradama zbog relativno niske cene goriva i energije, ali i iz drugih razloga. Na primer, naplata grejanja za stanove i priključenje na daljinsko grejanje je normativno, odnosno vrši se po kvadratnom metru stambene površine. Ovo znači da stanovi sa velikim potrebama za grejanjem imaju istu cenu grejanja kao i stanovi iste kvadrature sa manjim potrebama za grejanjem, dakle, stanovima sa dobrom izolacijom i dobrim, zadihtovanim prozorima. Prema našoj zakonskoj regulativi predviđa se da uskoro naplata počne da se vrši na osnovu izmerene potrošnje toplote za grejanje, te će godišnji troškovi za grejanje morati da se uzmu u obzir prilikom kupoprodaje i iznajmljivanja stanova, kao što je to slučaj u Nemačkoj.
Uloga agencije
Istraživanje Agencije za energetsku efikasnst pokazalo je da ušteda energije od oko 15 odsto može da se postigne i ugradnjom termostatskih radijatorskih ventila, koji omogućavaju da se grejanje koristi onda kada se želi, da se pojedine prostorije ne greju uopšte (npr. kada smo odsutni iz stana) ili samo do određene temperature. Ulaganja u njihovu ugradnju nisu velika, ali u slučaju daljinskog grejanja građani nemaju motiva da to urade sve dok se grejanje plaća po kvadratnom metru, a ne po stvarnoj potrošnji toplotne energije. Zašto bi smanjivali potrošnju ako bi im izdaci za grejanje ostajali nepromenjeni.
To će biti moguće kada u sva domaćinstva budu postavljeni merači, na nivou tzv. delitelja utroška toplote, ali to je proces koji zahteva izvesno vreme za realizaciju, pre svega zbog postizanja određenih tehničkih preduslova, koji se tiče vrste razvoda instalacija za grejanje. Neke toplane u Srbiji (npr. u Subotici, Šapcu, Kraljevu, Valjevu, delimično i Beogradu) su već krenule tim putem, još neke imaju nameru (npr. u Kruševcu, Nišu i Novom Sadu) u najskorije vreme. Ono što je realno u prvoj fazi, jeste uvođenje kalorimetara do nivoa toplotnih podstanica, odnosno zgrada ili blokova, što bi predstavljalo prvi korak. To bi značilo da se za stanare jedne zgrade može odrediti ukupna potrošnja toplotne energije.
U okviru višegodišnjeg strateškog programa “Energetska efikasnost u komunalnoj energetici”, koji treba da doprinese povećanju energetske efikasnosti i smanjenju potrošnje energije u objektima i sistemima za koje je odgovorna lokalna (opštinska) samouprava, Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je realizovala projekat “Energetska Efikasnost u Komunalnoj Energetici – Demonstracioni Projekti”. Cilj Projekta bila je demonstracija koncepta energetske efikasnosti na primeru daljinskog grejanja stambenih zgrada i povećanje pouzdanosti isporuke toplotne energije, odnosno smanjenje potrošnje toplotne i električne energije u sistemu daljinskog grejanja na strani isporuke, bez smanjenja komfora u grejanim prostorijama. Takođe, projekat je imao za cilj da pokaže da uvođenje sistema naplate prema potrošnji u stambenom sektoru ima ekonomsko opravdanje, tj. da ovaj vid naplate efikasnije stimuliše potrošače da racionalnije troše toplotnu energiju od normativne (paušalne) naplate, bazirane na veličini (kvadraturi) grejanog prostora. Konkretne mere kojima bi se ovaj problem mogao rešiti su sledeće:
- rekonstrukcija postojećih toplotnih podstanica, sa regulacijom rada podstanica na osnovu spoljne temperature i frekventnom regulacijom rada pumpi,
- ugradnja kalorimetara u toplotne podstanice,
- postavljanje termostatskih ventila i delitelja toplote na grejna tela
Ukupan predviđeni budžet za sufinansiranje demonstracionih projekata odbren od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, kojim su obuhvaćeni projekti u oblasti daljinskog grejanja (4 projekta), iznosio je 350,000 evra. Maksimalno učešće donacije po projektu iznosilo je do 75% ukupnih dozvoljenih troškova projekta.
Serbia-energy.com: Novi Zakon o Energetici iz 2011 uvećao je važnost učešća obnovljivih izvora energije kao i njihovu poziciju u energetskom bilansu Srbije. Postoji nekoliko projekata u različitim fazama razvoja, da li ste zadovoljni sa nivoom realizacije i kakva su Vaša očekivanja u sektoru obnovljivih izvora energije_
BK, SEEA: Trenutno su najveći potencijali Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije biomasa (poljoprivredna i šumska), male hidroelektrane i geotermalna energija, ali se u bliskoj budućnosti može očekivati značajnije iskorišćenje energije vetra, pa i solarne energije, naročito sa razvojem i, shodno tome, smanjenjem cene koštanja tehnologije koja se koristi, posebno u primeni fotonaponskih ćelija. Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Republici Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje. Broj izgrađenih objekata za eksploataciju OIE u Republici Srbiji i njihova aktuelna godišnja energetska produkcija su zanemarljivi (ako ne računamo velike hidroelektrane). Kapital koji je uložen u do sada izgrađene objekte je male vrednosti i pretežno je domaćeg porekla. Veoma su mali, gledano sa nacionalnog nivoa, i finansijski rezultati ostvareni radom do sada izgrađenih objekata za korišćenje OIE. Tehničko-tehnološke karakteristike opreme koja je locirana u do sada izgrađene objekte za eksploataciju OIE lošije su od karakteristika slične opreme koja se danas koristi u EU, što negativno utiče na pouzdanost rada, sigurnost proizvodnje, energetsku efikasnost i održavanje ovih objekata.
Agencija za energetsku efikasnost je, uz sufinansiranje Evropske agencije za rekonstrukciju, realizovala dva demonstraciona projekta iz oblasti obnovljivih izvora energije – korišćenje drvne biomase za grejanje (kotlarnica u osnovnoj školi) i gradnja male hidroelektrane. Projekat pod nazivom “Jačanje centra za obnovljive izvore energije u okviru Agencije za energetsku efikasnost” finansirao se kroz donaciju Kraljevine Španije, a odnosio se na ispitivanje potencijal aenergije vetra i sunca u Srbiji. U okviru toga u Srbiji su 2011. godine priključene na mrežu prve solarne fotonapoponske elektrane, doduše male snage (5 kW), ali i sa edukativnomfunkcijom, s obzirom da se radi o elektrotehničkim školama u Beogradu, Kuli i Varvarinu. Takođe, završeni su projekti izrada studije opravdanosti, koje je finansijski pomogla Evropska unija – za korišćenje geotermalne energije u Banji Bujanovac, solarne energije u Banji Rusanda, korišćenje biomase za grejanje u opštini Negotin i izgradnju male hidroelektrane na jezeru Ćelije kod Kruševca.
Nova Direktiva o obnovljivim izvorima energije 2009/28/ES postavlja obavezujuće nacionalne ciljeve koje članice EU treba da dostignu kroz promociju obnovljive energije u sektorima električne energije, grejanja i hlađenja i u sektoru transporta, kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija čini bar 20 % ukupne potrošnje energije u EU. U novoj Direktivi se po prvi put jedan pravni akt Evropske unije poziva na Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, i predviđa mere za saradnju između država članica EU i Ugovornih strana zarad njihove obostrane koristi.
Prema Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike, cilj Republike Srbije je da do kraja 2012. godine poveća učešće električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora za 2,2%, posmatrano u odnosu na ukupnu nacionalnu potrošnju električne energije u 2007. godini, kao i da zastupljenost biogoriva i drugih obnovljivih goriva na tržištu iznosi najmanje 2,2% u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju računato na osnovu energetskog sadržaja. Realizacija postavljenog cilja će se obezbediti povećanjem proizvodnje „zelene električne energije“ u obimu od 739,1 miliona kilovat-časova u 2012. godini, što je dovoljno da pokrije godišnje potrebe za energijom 179 hiljada domaćinstava (sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kilovat-časova), i stavljanjem u promet više od 130 hiljada tona biogoriva na tržište u periodu do 2012. godine. Uspešna realizacija Programa moguća je samo uz koordiniranu aktivnost više institucija i aktivno učešće svih relevantnih partnera, uključujući i lokalne samouprave, u delu njihove nadležnosti. Nakon usvajanja novog Zakona o energetici (2011. g.) i paketa podsticajnih mera za proizvodnju električne energije iz OIE (2010. g.) porastao je interes investitora, kako domaćih, tako i stranih, za investicije u obnovljive izvore energije, pogotovo električne, u Srbiji.
Serbia-energy.com: Postoji nekoliko paketa obaveza koje proističu iz članstva u Energetskoj Zajednici Jugoistočne Evrope, kao i od samog statusa kandidata koji smo dobili, koji će zahtevati harmonizaciju sa EU propisima u domenu energetske efikasnosti. Koji je trenutni stepen ove harmonizacije?
BK, SEEA: Harmonizacija propisa sa direktivama i propisima primenjenim u zemljama Evropske unije jedan je od ciljeva koji se postavljao pred mnoge zemlje kada su pristupale formiranju svog pravnog okvira za unapređenje energetske efikasnosti, a taj cilj se sada postavlja i pred Srbiju. Najvažniji opšti akt koji važi za sve zemlje EU i na osnovu koga su doneti propisi zemalja članica, jeste Direktiva o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje energije i energetskim uslugama – 2006/32/EC. Predmet ove Direktive, definisan već u njenom prvom članu, je ekonomično unapređenje efikasnosti krajnje upotrebe energije putem institucionalnog, finansijskog i pravnog okvira i stvaranjem uslova za razvoj i promociju tržišta energetskih usluga i za sprovođenje drugih mera unapređenja energetske efikasnosti za krajnje potrošače. Kao svoj opšti cilj Direktiva navodi indikativne ciljne uštede energije u državama članicama od 9%, koje treba da se ostvare putem energetskih usluga i drugih mera poboljšanja energetske efikasnosti nakon devet godinu od početka primene Direktive. Pri tome se naglašava da će države članice primenjivati ekonomične, praktične i razumne mere, osmišljene da doprinesu ostvarenju ovog cilja. Imajući u vidu ovu direktivu, Srbija je 2010. godine donela svoj Prvi nacionalni akcioni plan energetske efikasnosti.
U saradnji sa Energetskom zajednicom i u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona, sprovodi se implementacija tri direktive: o energetskim karakteristikama zgrada, o o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje energije i energetskim uslugama i o označavanju električnih uređaja u domaćinstvima. U pogledu ove poslednje, to znači da svaki električni uređaj mora imati oznaku energetskog razreda, koji pokazuje prosečnu potrošnju električne energije. Korišćenjem uređaja koji efikasnije koriste električnu energiju, npr. energetski razred „A“, u domaćinstvu se može smanjiti račun za struju i za više od 40 odsto, dok bi se korišćenjem elektronskih uređaja u kancelarijama, koji pripadaju grupi sa najmanjom potrošnjom energije u svojoj klasi, potrošilo i do 70 odsto manje električne energije.
Izvor Serbia-energy
