Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSve spremno za...

Sve spremno za investicije, Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i životne sredine

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Nema, niti će biti naglih poteza. – Vreme i za reforme EPS – a. – U toku je velika reforma sektora

Uz adekvatno znanje i neophodnu političku volju za samo šest meseci zaokružen je set zakonskih dokumenata potrebnih za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji i sada je svima jasna dinamika i opredeljenje države. Usvojene su četiri uredbe koje se tiču obnovljivih izvora, Srbija ima potencijala u  „zelenoj“ energiji, javljaju se zainteresovani investitori i otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje, a vrednost investicija u narednih sedam godina procenjuje se na dve milijarde evra – kaže u razgovoru za list  „kWh“ Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i životne sredine.

Sprovođenje Zakona o energetici, liberalizacija tržišta, kao i usvajanje uredbi iz oblasti  „zelene“ energije, prema rečima Trifunovića, uticaće i da se  „Elektroprivreda Srbije“ menja i reformiše u narednim godinama. Ali, kako kaže naš sagovornik, sve se radi izbalansirano, nema, niti će biti naglih poteza.

Šta je još od regulative iz oblasti obnovljivih izvora urađeno ili je u pripremi?

Strategija razvoja energetike do 2025. Godine je u finalnoj fazi i očekujemo da se sve završi do polovine ove godine. Krajem decembra 2012. Godine izmenjeni su pojedini segmenti Zakona o energetici koji su godinama bili smetnja za optimalno funkcionisanje. Ograničeno je važenje energetskih dozvola na tri plus jednu godinu, a biće veoma teško produžiti posle tog roka. Vrlo nedefinsana saglasnost za objekte manje od jednog megavata podignuta je na nivo upravnog akta, sa važnosti od tri plus jedne godine. Mnogi su uzeli dozvole, a ništa nisu gradili, samo su kupovali zemljište i trgovali papirima. Bilo je izdato oko 200 energetskih dozvola i saglasnosti, a oko 40 objekata je u funkciji ili je blizu da bude. Sve uredbe su urađene u saradnji sa Međunarodnom finansijskom korporacijom IFC, delom i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kao kredibilnim konsultantima, kao i sa ostalim ministarstvima i insitucijama. Imali smo stalni dijalog sa asocijacijama i investitorima, a Ministarstvo je na kraju suvereno odlučivalo sagledavajući optimum u našim uslovima.

Da li je spreman Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore i šta donosi?

Ovaj dokument je rađen sa holandskim i domaćim eksprtima i dobio je  „zeleno svetlo“ Energetske zajednice Jugoistočne Evrope i uskoro ide na usvajanje u Vladu Srbije. Planirano je da 2020. Godine dobijemo 1. 092 nova megavata iz obnovljivih izvora i time ispoštujemo kvotu od 27 odsto učešća obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije. Nacionalni akcioni plan urađen je uz pomoć holandske vlade. Određeno je da korišćenjem vetra bude podignuto 500 MW, da velike HE budu snage 250 MW, male 188 MW, biomasa 100 MW, 30 MW da se dobije korišćenjem biogasa, 10 MW iz energije Sunca, kao i 10 MW iz deponijskog gasa, tri MW iz otpada i jedan MW korišćenjem geotermalne energije. Ovaj pristup je izbalansiran i svake godine ćemo izveštavati o učinjenom.

Da li će biti investitora za te projekte?

Na nedavno održanoj skupštini Međunarodne agencije za obnovljive izvore (IRENA) bilo je jasno da ove investicije ne posustaju, jer su u 2012. Godini dostigle 270 milijardi dolara. I kod nas možemo da očekujemo  „trku“ investitora, već sada se uspešno sprovodi oko sedam projekta za vetroelektrane, a velika je tražnja i za malim HE. Planirano je da se više radi na privlačenju investiora za biogas, jer postoje svega tri biogasna postrojenja, a a samo na teritoriji Vojvodine imamo čak 66 farmi. Javni poziv za 317 lokacija za male HE objavljen je 19. Februara, ali ne zato što ne postoji tražnja, već je neophodno da se uvede red i znaju procedure od republičkog do lokalnog nivoa. Ovo je početak pojednostavljivanja procedure za investitore. U toku ove godine doneće se akt o garanciji porekla proizvedene energije iz obnovljivih izvora energije, kao i akt o biogorivima. Na delu je velika reforma sektora obnovljivih izvora otvorena za dobre ideje i investicije.

Šta će biti predsudno da investitor dobije neku od lokacija?

Biće jasni kriterijumi za izbor onoga ko će dobiti lokaciju. Gledaće se solventnost i reference investitora, a lokacija se neće dobijati blanko, pa šta neko uradi, već uslovno. Sa izabranim investitorima potpisuje se trojni sporazum između Ministarstva, opštine i investitora i potom im se daje rok od šest meseci da urade uvid u lokacije, detaljne analize, snimanja, sagledaju sa opštinama imovinsko – pravni osnov i dolaze u Minstarstvo po dozvolu, odnosno saglasnost. Od tada teče tri plus jedna godina, koliko važi energetska dozvola ili saglasnost, za realizaciju investicije. Sve je urađeno kako bi ulagači bili zaštićeni od biokratije, jer će sada sve biti  „pod reflektorima“. Postupak je ravnopravan za strane i domaće investitore.

Na osnovu čega su urađene izmene Uredbe o visini podsticaja?

Iza svake izmene stoji analitika, a kao odrednice za ključne parametre pored domaće baze, uzeta su iskustva SAD, Velike Britanije, EU, regiona. Jasno je da, bez obzira na pritiske, od 10. Decembra kada smo u PKS javnosti prvi put predstavili nove podsticaje, nismo menjali bitne aspekte. Uzeti su u obzir cena investicije, troškovi rada, vreme rada, kreditni uslovi, i na taj način smo došli do realnih tarifa koje su stimulativne. Uredbe treba integralno čitati, jer je bitan period podsticaja, inflacija u evro zoni, troškovi balansiranja. Uskoro treba da bude usvojen i univerzalni model Ugovora o otkupu električne energije za kapacitete do pet i veće od pet megavata. To je uravnotežen dokument, koji ne protežira nijednu stranu. I EPS i EMS treba da podnesu odgovornost, ali i privatni sektor treba fer da se odnosi.

Zašto je za korišćenje vetra smanjen iznos podsticaja i povećana prvobitna kvota sa 450 na 500 MW, odnosno do 2015. Godine do 300 MW?

Energija vetra je dobra i za kratko vreme dobijamo ekološki prihvatljive kapacitete velike snage. Tu su značajni finansijski izdaci, troškovi balansiranja za Javnog snabdavača, koji ima obavezu da preuzima energiju, ali će biti i nadoknađeni. Uzimajući u obzir finansijske faktore uveli smo dinamičke kvote, a to znači da je do 2015. Godine moguće u sistem primiti do 300 MW, a do 2020. Godine i svih 500 MW. Dinamika pravi konkurenciju među investitorima da požure i budu u tih prvih 300 MW. Razvoj projekata neće se zaustaviti i privremeni status povlašćenog proizvođača moguće je dobiti za celokupnu kvotu.

Da li su novi podsticaji šansa da i EPS pokrene invesitcije u  „zelenu“ energiju?

Čini mi se da je godinama unazad u EPS – u vladala inercija i fokus nije bio na obnovljivim izvorima generalno. EPS ima definisane lokacije koje može da koristi i sada je vreme da se šanse iskoriste.

Najveće potencijale imamo u biomasi, a zašto nema zainteresovanih?

Ima ih, ali je problem što nemamo tržište biomase. Radi se na dva projekta sa nemačkom KfW bankom i UNDP, kao i projekat sa Zapadnobalkanskim fondom za razvoj i investicije. Zainteresovani su i privatni investitori mahom iz Italije i treba da učinimo sve da podignemo tražnju.

Jedna od usvojenih uredbi odnosi se na visinu posebne naknade za podsticaj u 2013. Godini od, 0, 044 dinara po kWh. Kada će to početi da se primenjuje?

U EPS – u se radi na tome, jer će za kupce to biti nova stavka na računu. EPS više neće iz svojih sredstava isplaćivati vrednost podsticaja. Ako je prosečna mesečna potrošnja domaćinstva do 500 kWh, mesečni trošak za  „zelenu“ energiju je 22 dinara.

Zakonom o efikasnom korišćenju energije uvodi se novi pojam  „energetski menadžment“, po kom principu će oni raditi?

Zakon je kamen temeljac, definiše sve principe i uvodi važan pojam energetskog menadžmenta. Potrošnja i naša neracionalnost biće  „uhvaćena“ na modelu koji smo ranije radili sa japanskom JICA. Definisan je model koji obuhvata i upravlja sa 70 odsto potrošnje, a to su sva velika preduzeća, kojih je prema našoj proceni 130, oko 30 uslužnih organizacija uključujući tržne centre i šoping molove, 160 opština, javni sektor, javne zgrade, novi i revitalizovani energetske objekte.

Kada bi trebalo da dobijemo energetske menadžere?

Do kraja ove godine, a svi efekti zakona biće vidljivi od sledeće godine. Sada pre svega radimo na kapacitetima za primenu. Krenuće i budžetski fond za energetsku efikasnost. Uvodi se označavanje proizvoda koji utiču na potrošnju i to kroz sedam klasa, koje će se odnositi na frižidere, televizore, svu belu tehniku. Predviđeni su zahtevi eko dizajna, a zvanično se uvodi i ESCO koncept, koji podrazumeva investiranje kroz štednju.

Menadžeri svuda

Da li će svaka institucija morati da ima svog energetskog menadžera i kome će odgovarati za svoj rad?

Sve institucije biće u obavezi da imaju energetskog menažera, koji je odgovoran za odredbe ovog zakona. Energetski menadžeri odgovaraće energetskim savetnicama koji sprovode energetke preglede. Nije važno samo kakva znanja imaju, već svi moraju da prođu obuku i sistem licenciranja. Ko ima završene master studije elektro, mašinskog i tehnološkog fakulteta neće morati na obuku, a svi drugi će morati da imaju i obuku i licence.

Obaveze i kazne

Da li je koncept energetskog menadžmeta dobrovoljan ili je stvar obaveze?

Obaveze, a postoji kazneni deo i mehanizam kako će se on razviti. Imaćemo pomoć kroz japanski i norveški projekat. Model energetskog menadžmneta biće postavljen po japanskom principu koji je adaptiran prema našim uslovima.

Izvor Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!