Evropska unija je donela propise po kojem će 2020. godine zameniti 10 odsto trenutno prozvedene energije bionergijom.
Pošto nema dovoljno sopstvene, planira da veliki deo biomase za proizvodnju bioenergije uveze.
Istovremeno, Srbija će uskoro postati izvoznik bioenergije zahvaljujući stranim investicijama. Prvi korak ka najvećoj fabrici za proizvodnju agropeleta, iz žetvenih ostataka na Balkanu, vidi se u selu Doroslovu kod Sombora.
Fabrika čija će izgradnja početi za 15 dana, biće kapaciteta 300 tona agropeleta na dan i zajednička je investicija investicionog fonda iz Češke – BPI i porodice Holo iz Doroslova.
Celokupna proizvodnja agropeleta u sledećih deset godina je već unapred prodata kupcima u Evropskoj Uniji, privatnim proizvođačima električne energije, Micubiši korporaciji i EON-u.
Da bi nahranili apetit mamutske fabrike za biomasom, potrebno je da najmanje 80 dana godišnje radi šest setova balirki na površini od 15 do 20.000 hektara. Po hektaru može da se skupi oko pet tona kukurozovine od kojih se proizvede približno jednaka količina biomase.
Suvlasnik Rober Holo kaže da će svi imati koristi od toga – i Sombor i država Srbija – a vrednost izvoza biće oko devet miliona evra godišnje.
Interesovanje za biomasu je dodatno pojačano u Evropi posle katastrofe u Fukušimi i najave Nemačke da će ugasiti svoj program dobijanje struje iz nuklearne energije. Investicija u Doroslovu , češkog fonda BPI nije poslednja.
Milan Milić, direktor BPI Srbija, kaže da je u planu gradnja još šest postojenja za proizvodnju agropeleta širom Srbije.
Mada će Srbija postati izvoznik bioenergije – zbog zastarelih propisa i dalje kaska za svetom što se tiče proizvodnje struje iz bioenergije. Ipak, kako će za 40 godina Srbija potrošiti sve rezerve uglja iz kojeg se trenutno dobija struja, možda je upravo bioenergija budućnost.
Izvor b92.net
