Struja u Srbiji za domaćinstva je oko tri puta jeftinija od proseka EU, a više od 20 % je niža nego u najsiromašnijim zemljama EU Bugarskoj i Rumuniji. Promena cene struje, uz razvoj mehanizama za zaštitu najsiromašnijih, potrebna je prema mišljenju Evropske komisije, koja je na to ukazala u ovogodišnjem mišljenju o Srbiji, ali i po mišljenju energetskih kompanija koje traže otvaranje tržišta.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, cena struje u EU za domaćinstva iznosi 17,8 evro centi po kilovat času, a u Srbiji je cena sa porezom na dodatu vrednost oko 6,5 centi. Najviša cena je u Danskoj – 29,1 evro centi, a najniža u Bugarskoj – 8,3. Više od 20 centi po kilovat času plaćaju i građani Nemačke – 2,53, Belgije – 21,4, kao i Švedske, Kipra i Italije.
Kada je reč o okolnim zemljama, u Hrvatskoj je cena među jeftinijma u EU – 11,4, dok je u Bosni neznatno niža nego u Srbiji – 7,5 evro centi po kilovat času. Za Makedoniju podaci nisu izneti, ali je prema ranijim podacima cena niža i iznosi oko 6 evro centi.
Razlika između Srbije i evropskog proseka u pogledu cena za industriju nešto je manja, ali i dalje drastična. Cene u Srbiji prema zvaničnim podacima iznosi 5,7 evro centi po kilovat času, a u EU 10,1. Struja u ovoj kategoriji najskuplja je na Malti – 18 evro centi, a najjeftinija opet u Bugarskoj – 6,5 evro centi. U Srbiji postoji popust za redovne platiše, kao i za najsiromašnije.
Industrija u Hrvatskoj plaća 9,1 cent, a u Bosni i Hercegovini 6,1 evro cent po kilovat času, pokazuju podaci iz prve polovine godine koje je prikupio evropski statistički zavod Eurostat.
Ta razlika u poređenju sa EU čini se opravdanom kada se uzmu u obzir razlike u platama između Srbije i većine evropskih zemalja. Međutim, problem na koji ukazuju stručnjaci, ali i Evropska komisija, je da takvo subvencionisanje celog stanovništva nije održivo, kako iz finansijskih razloga, tako i zbog toga što ometa razvoj regionalnog tržišta energije i ulaganja u prenosne mreže, a posebno u infrastrukturu za razvoj obnovljivih izvora energije. To bi na duži rok, ukoliko se ništa ne promeni, moglo da dovede u pitanje i kapacitet prenosne mreže i stabilnost snabdevanja.
Pored toga, obaveza je Srbije prema Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope da uspostavi tržište energije.
Prema novom Zakonu o energetici cenu Srbije će od 1. januara 2013. utvrđivati Agencija za energetiku. Kada je reč o niskim cenama zbog kojih se niko, ni firme, ne snabdeva na tržištu, novim propisom je predviđeno da se u 2013. bice uvede obaveza da se 10% trzista snabdeva na trzistu, a od 2014. godine dodatnih 20 %.
Izvor euractiv.rs
