Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaStruja nije što...

Struja nije što i krompir

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Završetkom socijalnih karata i novog tarifnog sistema potrošače očekuje nov način obračuna i plaćanja struje. Oni koji su punili TA peći, zato što im je struja najjeftinija za grejanje ili zbog toga što nemaju alternativu, ubuduće neće moći da računaju na četiri puta jeftiniju struju tokom noći.

– Naravno da će biti jeftine noćne struje, ali više neće biti odnos četiri prema jedan, poručuje u razgovoru za „Politiku”, dr Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i životne sredine.

Najavili ste da će socijalno ugroženi dobiti besplatno 120 kilovata struje i 90 kubika gasa. Kako će se to u praksi sprovesti?

Socijalne karte su pripremljene. Uredba će biti usvojena na jednoj od sledećih sednica. Potrošač će dobiti papir kojim mu se umanjuje račun za 120 kilovat-časova struje i 90 kubika gasa. Radiće se preko strogo namenskih garantnih pisama na ime, bez mogućnosti prodaja, ili kompenzacije. U grupu onih koji mogu da ostvare pravo energetski zaštićenih kupaca biće penzioneri sa najnižim primanjima, domaćinstva korisnici socijalne pomoći ili one porodice koje dobijaju dečji dodatak.

Šta će izmena tarifnog sistema doneti potrošačima? Ko će skuplje, a ko jeftinije plaćati električnu energiju?

Cilj je da oni koji troše mnogo, plaćaju više u odnosu na one koji troše manje struje. Struja nije što i krompir pa da je plaćamo po nižoj ceni, jer se troši više. Novim tarifnim sistemom smanjićemo prihode od obračunske snage, koja trenutno učestvuje sa 19 odsto uzimajući u obzir sve kategorije potrošača, ali ćemo povećati učešće kategorije srednjeg napona sa sadašnjih 25 na 35 procenata.
Tako bi prosečna cena kod kategorije srednji napon, koja od 2014. izlazi na tržište, bila bliža realnijoj, a povećanje cene kod kategorije domaćinstava biće manja od prosečnog (jer bi učešće prihoda od kategorije niski napon u ukupnom prihodu bilo manje od 50 odsto). Razdvojiće se i kategorija široka potrošnja na dva dela – komercijalna potrošnja i domaćinstva.
Postojanje tri zone pokazuje se kao neopravdano i zato mislim da bi limit od, na primer, 1.200 kilovat-časova, nakon kojeg bi energija bila nekoliko puta skuplja, bio realniji za građane i ekonomičniji sa stanovišta očitavanja.

Šta će sve ove novine značiti za one građane koji se greju na struju, a nemaju alternativu? Da li će za one koji pale TA peći postojati i dalje jeftinija struja tokom noći?

Uvođenjem prekomerne aktivne energije za prekomernu potrošnju rešiće se status onih koji električnu energiju troše za grejanje. Prekomerna potrošnja je ona koja bi bila veća od 1.600 kilovat-časova mesečno. Korišćenje struje za grejanje nije samo ekološka, već ekonomska i energetska greška zemlje. Oni koji su energetski vodili Srbiju obezbeđivali su ambijent takav da se struja uvozi i neracionalno troši. Srbija godišnje na uvoz svih energenata troši oko dve milijarde evra. Da se vodilo računa o podizanju energetske efikasnosti ne bi bilo uvoza električne energije. Što se paljenja TA peći tiče, naravno da će biti jeftine noćne struje, ali neće više biti odnos četiri prema jedan.

Da li je uvođenje tarifnog sistema i socijalnih karata uvertira da se cena struje približi ekonomskoj? I koliko još dugo struja i gas u Srbiji moraju da se tretiraju kao socijalna kategorija?

U prethodnom periodu povećanje cena gasa i struje uvek je bilo iznuđeno kroz ucenjivanje građana i privrede da neće biti energenata ako ne bude više cene. Mislim da je to vrlo neodgovorno. Zato se čini da je rast cena električne energije i gasa zakulisna radnja i kako kažete „uvertira” za realniju cenu. Možemo povećavati cene koliko god hoćemo, šta da radimo ako nema onih koji mogu da je plate.

Zašto je svakoj vladi, svakom ministru energetike, pa i Vama, teško da kažete građanima istinu da je struja roba koja ima realnu cenu, već se na ovoj temi kupuju političke poeni?

Uslov za liberalizaciju tržišta su socijalne karte, odnosno prestanak socijalne funkcije javnih energetskih preduzeća. Upravo su se prethodnih godina dobijali politički poeni preko cena energije i energenata. Ja sam takvu praksu prekinula i moj stav je jasan. Cena nikad nije bila i neće biti jedini faktor stanja javnih preduzeća.

Kako od EPS-a i „Srbijagasa” napraviti uspešne firme, ako im je cena energenata nerealna?

Oni koji vode javna preduzeća ne mogu da se ponašaju kao kuriri na relaciji država – potrošač, već kao menadžeri koji se bore za svoje preduzeće. Kada se tome doda da ih je imenovala vlada onda je njihova odgovornost mnogo veća.
Lako je biti direktor ako je država ta koja će dotirati i rešavati svaki problem. To nikada neću podržati. EPS je krenuo u proces korporativizacije firme i to je način da postane efikasan i profitabilan.
„Srbijagas” je u ozbiljnim finansijskim problemima. Ima opravdanih razloga, od toga da je Srbija zavisna od jednog pravca dotoka gasa, ali i neopravdanih, a to su visoki troškovi, pripajanja kompanija koje nemaju veze sa osnovnom delatnošću ovog javnog preduzeća. Restrukturiranje „Srbijagas” počinje u prvom kvartalu ove godine.

Zašto se kasni s početkom gradnje Južnog toka, trebalo je 20. decembra?

Ni ministarstvo, ni ja lično nismo nikada pominjali datum početka izgradnje Južnog toka. Zakon o Južnom toku je pripremljen i sada je na mišljenjima u drugim ministarstvima i očekujem da do sredine januara bude usvojen. To naravno ne odlaže početak izgradnje ovako velikog infrastrukturnog projekta. Mogućnost da Srbija bude istinski energetski bezbedna u gasu jeste i nedavno potpisivanje memoranduma o izgradnji gasne veze između Srbije i Bugarske tj. gasovoda Niš – Dimitrovgrad.

Kada bismo mogli da dobijemo prvu termoelektranu-toplanu?

Termoelektrana-toplana Novi Sad je projekat za koji je završen tender, dopunjena je dokumentacija i postoji mogućnost da se krene u potpisivanje ugovora, a to se odnosi i na TE-TO Kolubara B. Mislim da svima treba omogućiti da pod jednakim uslovima krenu u poslove investiranja, a posebno su značajne TE-TO, jer je energetska efikasnost kod ovakvih postrojenja veća od 90 odsto, dok je efikasnost običnih elektrana ispod 40 procenata.

U Udruženju za korišćenje energije vetra bune se zbog smanjivanja podsticaji za proizvedenu struju dobijenu iz tog izvora, a NIS s bivšim ministrom energetike dogovara preuzimanje 50 odsto njegove firme za gradnju vetrenjača i vidi zaradu? Kako to komentarišete?

Oni koji se bave vetrom nemaju nijedan razlog za nezadovoljstvo, iako su pritisci sa njihove strane bili veliki. Tarifa za vetar je smanjena sa 9,5 na 9,2 evrocenta po kilovat-času, a uvedena je i indeksacija inflacije, koja će se obračunavati godišnje.
Verovatno mnogi misle da je sve dozvoljeno, jer je tako i bilo u prethodnom periodu, pa je zbog toga i vršen ogroman pritisak da se ne promeni politika fid-in tarifa. Više nikad neće biti prakse da je diskreciono pravo ministra kome će dati energetsku saglasnost, kao i toga da investitor dobije dozvolu ili saglasnost i godinama ne učini ništa na iskorišćenju izvora. Šteta je neprocenjiva za državu.

Hoće li se povećavati rudna renta za NIS i šta ćete raditi kao predsednik Skupštine akcionara NIS-a?

Na Mešovitom komitetu Srbije i Rusije dogovoreno je utvrđivanje metodologije isplativosti investicije NIS-a u Srbiji, što treba da odluči da li treba povećavati rudnu rentu, odnosno naknadu za korišćenje mineralne sirovine. Treba sačekati takvu analizu.
Srbija ima jednu od najnižih rudnih renti. Ta nadoknada je u Kanadi 45, Nemačkoj 16, Sloveniji 22, Hrvatskoj i Albaniji 10, a u Mađarskoj je progresivna od 12 do 30 odsto.
U Rusiji se kreće u rasponu od 15 do 22 procenta, a pored ove naknade za naftu, u Rusiji se plaćaju izvozne dažbine, tako da kompaniji ostane manje od 200 dolara po toni, a u Srbiji istoj takvoj kompaniji ostaje više od 500 dolara po toni sirove nafte.
Ono što me u ovom trenutku zabrinjava jeste brzina eksploatacije domaćih rezervi nafte i cena po kojoj se ta nafta prodaje u vidu derivata na domaćem tržištu. Zbog toga renta mora da obezbedi minimum pravične nadoknade državi za taj resurs.

Manje sumpora

Zašto je produžen rok za proizvodnju dizela D2 i BMB 95, kada EU uporno insistira na evrostandardima?

Energetskim sporazumom zemalja jugoistočne Evrope propisana je obaveza Srbije da primeni direktivu koja se tiče smanjenja sumpora u pojedinim tečnim gorivima. Mi smo ipak omogućili da se do 31. jula 2013. godine, pored derivata evropskog kvaliteta mogu u prodaji naći i goriva čije karakteristike nisu u potpunosti u skladu sa evropskim standardima.

Da to nismo uradili, cene derivata bi vrtoglavo skočile, a to nije opravdano. Dodatno smo prepoznali potrebu da se vojnim vozilima, traktorima i radnim mašinama omogući snabdevanje tečnim gorivom koje nije evrodizel, pa će se na tržište od 1. avgusta 2013. godine uvesti dizel gorivo gasno ulje 01 kod kojeg je maksimalni sadržaj sumpora od hiljadu miligrama po kilogramu, deset puta manji u odnosu na dizel gorivo.

Izvor Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!