Elektroprivreda Srbije (EPS) bi za sada trebalo da ostane u državnom vlasništvu, ali bi morala da se izloži tržišnoj utakmici, ocenjeno je u studijskoj debati “Kad kažete…struja”, čiji učesnici smatraju da bi političarima zakonom trebalo oduzeti mogućnost da utiču na formiranje cena u energetskom sektoru.
“Cenovnu i tarifnu politiku mora da vodi stručno i nezavisno telo, Agencija za energetiku, čime političari sa sebe skidaju odgovornost za rast cena, ali i gube mogućnost da utiču na energetske tokove kako njima odgovara”, smatra inženjer Slobodan Ružić iz kompanije Energy saving group.
“Osnovni mehanizam je da se političarima zakonom i propisima oduzme pravo da kreiraju tarifnu i cenovnu politiku u energetskom sektoru”, naglasio je Ružić.
Prema njegovim rečima, cena struje koja bi dugoročno obezbedila razvoj EPS, ali bez profita, morala bi da bude 7,7 evrocenti.
“Ako bismo želeli EPS kao tržišnu kompaniju koja ostvaruje oko 10 odsto profita”, precizirao je Ružić, “cena struje bi morala da bude 10 evrocenti po kilovat satu”.
On je ocenio da su, zbog “populističke politike i zloupotreba energetike u dnevnopolitičke svrhe”, građani izgubili poverenje u “bilo šta što se izjavi”.
On smatra da EPS ne bi trebalo privatizovati, iako ga “česti problemi u upravljanju, afere i propusti surovo demantuju”.
Direktor komunikacija kompanije EFT Nenad Savić smatra da bi EPS trebalo da se izloži tržišnoj utakmici, jer je to “jedini mehanizam da se EPS natera da bude efikasnija”.
“Ali, jedino što je za građane gore od neefikasnog državnog monopola”, upozorio je Savić, “jeste efikasan privatni monopol, tako da bi privatizacija EPS u ovom trenutku bila pogrešan potez”.
Savić je saglasan da je cena struje u Srbiji nerealno niska, ali napominje da je “politički nezgodno” krenuti u takvu vrstu reforme, jer bi to bio veliki udarac za potrošačku sposobnost ionako osiromašenih građana.
“Mi taj posao ipak moramo da uradimo, samo ga odlažemo, i zbog toga smo sada u ovakvoj situaciji”, rekao je Savić.
On je ukazao da možda postoji potreba da se dotira cena struje za siromašne kategorije stanovništva, ali da nema nikakve logike da se dotira i industriji.
U debati je učestvovao i Siniša Drašković, privatni proizvođač struje iz sela Dević kod Kraljeva, koji je opisao kako je punih 25 godina čekao da mu lokalne vlasti izdaju upotrebnu dozvolu za rad male hidroelektrane.
“To je bila ideja mog tasta. U ceo taj projekat je moja porodica uložila više od 500.000 evra”, rekao je Drašković.
On je 25 godina čekanja na upotrebnu dozvolu opisao kao “birokratski vrtlog, zbog čega mnogi odustaju”.
“Da biste dobili upotrebnu dozvolu, treba da dobijete i ‘vodnu dozvolu’, pri čemu Zakon o vodama uopšte ne predviđa da se nekome dodeli ta vodna dozvola, što je samo jedan segment u dobijanju upotrebne dozvole”, precizirao je Drašković.
I kad dobijete upotrebnu dozvolu, naglasio je Drašković, to ne znači da ste završili posao, iako su Zakon o energetici i Uredba vlade iz 2005. godine vrlo precizni i nalažu lokalnim samoupravama da u roku od 30 dana donesu rešenje o puštanju objekta u rad.
“Ja sam Elektrodistribuciji Raška podneo zahtev još u martu, a oni još nisu doneli nikakvo rešenje. Izašli su na teren dva puta, ali bez ikakvog zapisnika, bez ičega… Imam utisak da taj predsednik Komisije, on radi u Elektrodistribuciji, ali nema neke veze sa strukom, ni sam ne zna šta bi trebalo da uradi”, rekao je Drašković.
Izvor Novosti
