Tržište najpošteniji sudija
U sveopštem tranzicionom zastoju Srbija je najmanje učinila u restrukturisanju javnog sektora, pa time i „Elektroprivrede Srbije“. Jer tu je učinjen tek polu – korak. Krenulo se u organizaciono restrukturisanje, odvajanje mreže od proizvodnje i distribucije, ali EPS suštinski još nije strukturno postavljen onako kako to zahtevaju savremeni tokovi. Ovom prilikom uošte nije reč o vlasničkoj transformaciji. Jer, sa svetskom krizom, koja je samo nastavak naših decenijama dugih ekonomskih nedaća, mnogo toga ostavljeno je za neko bolje vreme, rekao je za „kWh“ prof. Dr Miroljub Hadžić odgovarajući na pitanje – kako ocenjuje sadašnji trenutak u transformaciji EPS – a.
– Bojim se da već celu deceniju, od demokratskih promena pa sve do danas, idemo nakaradnim razvojnim stazama. Na jednoj strani imamo potpuni nesklad između fiskalne i monetarne politike s jedne i javne potrošnje i realnih mogućnosti privrede i celog društva s druge strane – kaže prof. Dr Hadžić. – Jednostavno, Srbija je u proces tranzicije ušla bez ikakve strategije razvoja. Išli smo od godine do godine, pa šta bude.
Kako dalje ističe prof. Dr Hadžić, tržište je vrlo jednostavna stvar i najpošteniji sudija. Ako hoćeš razvoj, moraš da imaš pare. Ako ih nemaš moraš da znaš kako do njih da dođeš. Proizvodnjom? U redu. Ali ona zbog niskih cena kilovat – sata ne iskazuje profit, već gubitke. Šta dalje? Možemo li se
zajmiti? Teško je i veoma skupo. Može li preko strateških partnera? Može. Kombinacijom javnog i privatnog sektora. Ali nijedan investitor neće doći u Srbiju i suočiti se sa bagatelnom cenom električne energije. Kapital hoće da
se brzo oplodi, a kod nas to ne može.
Prof. Dr Hadžić, stoga, preporučuje da za početak, možda, ne bi bilo loše da se krene s malim hidroelektranama, koje su velika razvojna šansa, a ne iziskuju velike pare. Ali, i tu opet dolazimo do onoga što se zove nedovršenost sistema, jer one se ne mogu nesmetano uključiti u sistem. Problem čak nisu ni pare, već naša tromost, sporost, neefikasnost, nesposobnost da jednu stvar, makar se ona zvala i male hidroelektrane, dovedemo do kraja. A kada to ne možemo, kako ćemo se izboriti sa investicijama vrednim milijarde evra.
