Vučiću će već ove nedelje u Berlinu biti jasno koliko su po Vladu Srbije opasna njegova diskretna putovanja u Moskvu i dogovori koje je zaključio sa Rusima u vezi sa „Južnim tokom“
Kriza u Ukrajini dovela je do usijanja spor oko energenata između Evropske unije i Rusije. Sukob je već neko vreme tinjao, a sad je prerastao u ozbiljnu krizu. Rusija je uspela da nađe alternativno tržište u Kini, dok je EU ostala bez drugog izvora gasa. Brisel je zbog toga rešio da radikalizuje situaciju i usmerio je snage na zaustavljanje izgradnje „Južnog toka“.
Evropska komisija je Vladi Bugarske dala rok od mesec dana da odloži izgradnju gasovoda. EK je takođe upozorila Srbiju da se, kada je reč o gradnji energetske infrastrukture, mora ponašati kao članica Evropske unije.
Komisija je ocenila da Bugarska krši propise Evropske unije, zbog čega može biti kažnjena. Doduše, Sofiji je ostavljena mogućnost da iznese svoje argumente. Kao pokriće za takav stav nezvanično u Briselu objašnjavaju da time podržavaju stav Ukrajine koja se protivi izgradnji „Južnog toka“, jer bi taj gasovod zaobišao ukrajinski sistem za prenos ruskog gasa.
Time bi olakšao Rusiji mogućnost da prekine dostavu gasa Ukrajini. Dakle, EU nije samo problem što će biti ugroženi njeni potrošači, već donekle brani i ukrajinske interese i geopolitičke interese SAD.
Portparol Evropske komisije Antoan Kolombani kaže da je postupak pokrenut jer je Bugarska prekršila pravila unutrašnjeg tržišta.
Između velikih sila
Sabine Berger, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, rekla je da Evropska komisija ne blokira izgradnju „Južnog toka“, ali je stav EK da taj gasovod nije u skladu s Trećim energetskim paketom EU i evropskim pravilima o konkurenciji, unutrašnjem tržištu i javnim nabavkama.
„Evropska komisija je u sklopu Strategije EU o energetskoj bezbednosti odlučila da odloži izgradnju ’Južnog toka’ dok se ne obezbedi puna podudarnost sa propisima EU, a projekat tog gasovoda mora biti procenjen i sa stanovišta prioriteta Strategije EU o energetskoj bezbednosti, odnosno da li jeste ili nije prioritet za EU“, rekla je Bergerova.
Evropska komisija je najavila i mogućnost podnošenje tužbe protiv Bugarske. Zvaničan odgovor na najnoviji zahtev se čeka, ali je ranije Vlada Bugarske sugerisala da ne krši pomenuta pravila. Zvanično objašnjenje tek treba da bude napisano i poslato u Brisel.
Bugarski ministar ekonomije i energetike Dragomir Stojnev misli, međutim, da „Južni tok“ ne treba da bude talac sukoba između Ukrajine i Rusije. Sve ono što ne može da se reši u samoj Ukrajini preliva se na države kroz koje treba da prođe gasovod „Južni tok“.
Te države se nalaze u veoma nezgodnoj situaciji, a prve na udaru su upravo Bugarska i Srbija. Jedna kao članica EU, a druga kao kandidat koji je započeo delikatne pregovore o pridruživanju. Obe države su se našle usred priče koju vode dve velike sile.
To nije novina, bar kada se gleda kroz istoriju. Interesi velikih su se prelamali na leđima malih. Balkanske države uglavnom nisu dobro prolazile. Između ostalog jer nisu znale da igraju sa velikim silama.
Paket kazni
Ako se opredele za jednu stranu kazniće ih oni koji su nezadovoljni. U konkretnom slučaju, ako stanu na stranu Evropske unije mogu ostati bez gasa ili će morati da ga plaćaju po previsokim cenama, a biće im ispostavljeni i svi dugovi s vrlo kratkim rokom plaćanja.
Dakle, niko više nema dilemu da Rusija energente koristi kao oružje u geopolitičkoj utakmici. Ako pak stanu na stranu Rusije, EU će pokrenuti svoje mehanizme.
U slučaju Bugarske će pokrenuti postupak, pa će bugarski poreski obveznici morati da plate kaznu od 8.000 evra po obvezniku za kršenje pravila EU. Ta kazna bi čak mogla da bude i veća.
Prema nekim mišljenjima, Bugarska bi mogla i da bude primorana da napusti Evropsku uniju. Sa Srbijom je mnogo lakše. Proces pridruživanja može biti produžen u nedogled. Vlada će se destabilizovati usled sukoba sa EU.
Potom, obe zemlje mogu se suočiti sa zamrzavanjem sredstava, obustavljanjem evropskih programa. Bugarskoj može biti obustavljena procedura za ulazak u Šengen i evrozonu.
Stručnjaci u Bugarskoj nisu zadovoljni ni kako su određeni troškovi izgradnje. Kao primer navode da izgradnja jednog kilometra gasovoda u dolini Dunava košta duplo skuplje od kilometra kroz planinski teren u Srbiji i tri puta skuplje od kilometra kroz nepristupačne alpske predele u Sloveniji. Pominje se i da taj projekat ugrožava samu nezavisnost Bugarske kao države.
Srbija je takođe u nezavidnoj situaciji. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da pravila Evropske unije važe i za Srbiju. Kada je reč o gradnji energetske infrastrukture, od 1. januara sledeće godine prema Srbiji će se postupati kao da je članica EU. Radove na „Južnom toku“ nadgledaće EK.
„Pokrenuli smo postupak protiv Bugarske, što pokazuje da mislimo ozbiljno. Ostali prekršajni postupci u vezi s drugim zemljama uslediće ako neke od prepreka našem unutrašnjem tržištu ne budu otklonjene“, kaže Barozo.
Evropska komisija od Srbije očekuje da počne s usklađivanjem zakonodavstva i da poštuje obaveze kao članica Energetske zajednice. Istovremeno, iz ruskog „Gasproma“ Ministarstvu energetike Srbije potvrđeno je da bi gradnja „Južnog toka“ u Srbiji mogla početi već sledećeg meseca. Trenutno je stav Srbije da će čekati dogovor Brisela i Moskve. Do tada će poštovati dogovor s „Gaspromom“. Dakle, premijer Vučić se opredelio za stranu Moskve, zasada.
Američke namere
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da je postalo više nego očigledno da je doneta odluka da se pojača kampanja sa ciljem potiskivanja Rusije.
„Tu je mnogo jasnija namera Sjedinjenih Država da se stopira izgradnja gasovoda, dok EU u velikoj meri to čini zbog solidarnosti sa američkim partnerima. Nada se da će na kraju Rusija biti prinuđena da pređe preko još jednog talasa napada na njene interese. Ova odluka je doneta mnogo pre početka krize u Ukrajini“, smatra Lavrov.
Dok traje spor oko „Južnog toka“, ne prestaje borba oko za sada jedinog toka ruskog gasa u Evropi. Dogovoreno je da ukrajinska državna kompanija plati 786 miliona dolara „Gaspromu“ kao prvi korak ka isplati ukrajinskog duga, čime će biti izbegnut prekid isporuke gasa.
„Platili su neosporni iznos novca za isporuke gasa po ceni od 268 dolara po 1.000 kubnih metara. To je dug za mart i februar 2014. godine. Iznos je prebačen na račun ’Gasproma’“, rekao je predstavnik Ukrajine u pregovorima Jurij Prodan.
U Kremlju je potvrđeno da je ukrajinska vlada uplatila deo dugovanja za gas, dok je ruski predstavnik u pregovorima održanim u Berlinu Aleksandar Novak rekao da je Moskva spremna za pregovore s Kijevom o pronalaženju konačnog rešenja za gasno pitanje.
Iako je ukupni dug bio mnogo viši (oko 5,2 milijarde), prva tranša će otvoriti mogućnost daljih pregovora o ceni gasa. „Gasprom“ je saopštio da će od sada novac iz Kijeva tražiti unapred. Ključni problem je cena.
Nakon svrgavanja Viktora Janukoviča, Moskva je ukinula popuste i podigla cenu gasa za Ukrajinu na čitavih 500 dolara za hiljadu kubika. Ukrajina ne prihvata tu cenu. Tako se gasna kriza produžava, a tek se može očekivati prava drama.
Sve države, od onih koje kupuju gas u Evropskoj uniji do tranzitne Ukrajine i država kroz koje treba da prođe „Južni tok“, naći će se u ozbiljnim problemima tek kad počne zima. Tek tada će početi pravi pritisci jer bi eventualno zatvaranje dotoka gasa imalo velike posledice po same građane i privredu mnogih zemalja.
Vučiću će već ove nedelje u Berlinu biti jasno koliko su po Vladu Srbije opasna njegova diskretna putovanja u Moskvu i dogovori koje je zaključio sa Rusima u vezi sa „Južnim tokom“.
Izvor Akter
