U Srbiji se još uvek ne proizvodi električna energija iz vetra. Godinama unazad se planiraju, najavljuju, pa odlažu projekti izgradnje nekoliko vetroparkova na području Vojvodine i Istočne Srbije, gde su uslovi za takve objekte i najpogodniji.
Svakako da je jedan od najvećih izazova današnjice pronaći način da se zadovolji sve veća potreba za energijom, a da se pri tom zagađenje životne sredine smanji na minimum.Jedan od prioritetnih zadataka u sektoru energetike Srbije na putu ka Evropskoj uniji biće korišćenje ekološki čistije energije.
Trenutna situacija je takva da energetska stabilnost naše države zavisi od proizvodnje uglja.Ugalj u proizvodnji struje učestvuje sa oko 64 odsto, dok ostatak čine OIE, gde preovlađujeučešće hidroenergije sa 35 procenata. Do 2020. godine moraće da se učine napori kako bi se ovaj odnos promenio. U Rezoluciji Evropskog parlamenta o napretku Srbije za 2013. godinu ocenjuje se da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima u korišćenju obnovljivih izvora energije i da vrlo malo napreduje u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanju klimatskih promena.
Ministarstvo rudarstva i energetike je tokom 2008. godine potpisalo protokole o saradnji u realizaciji nekoliko projekata, kao što su Vetropark Bavanište (investitor Wellbury Wind Energy), Vetropark Bela Crkva (investitor VPBC Vetar), Vetropark Dolovo (investitor Loger d.o.o. ). U opštini Kanjiža je iste godine potpisan Protokol o realizaciji projekta „Vetropark Kanjiža – obnovljivi izvori energije, energija vetra“. Prema protokolu, opština Kanjiža je trebalo među prvima da od vetra dobija 150 megavata čiste energije. Srbija još uvek ne može da računa na kilovate iz ovog vetroparka.
I opština Kovin već nekoliko godina čeka svoj vetropark. Kako je najavljeno, izgradnja vetroparka „Čibuk 1“ bi mogla da počne krajem 2014. ili početkom 2015. godine. Projekat će realizovati kompanija Continental Wind Serbia ( CWS) u konzorcijumu sa ostalim kompanijama.Plan kompanije CWS je da investira oko 450 miliona evra u vetroparkove u Srbiji kapaciteta 300MW i da se u prvoj fazi izgradi 57 vetrenjača, od kojih bi svaka imala proizvodnu snagu od 2,5 megavata.
U septembru prošle godine, u opštini Plandište, NIS (Naftna industrija Srbije) je započeo izgradnju prvog vetroparka u koji će biti uloženo 160 miliona evra. Realizacijom ovog projekta baviće se zajedničko preduzeće „NIS Elektrovind“, u kome NIS ima 50 odsto vlasničkog udela, dok je ostatak u vlasništvu privatnih investitora. Realizacija ovog projekta približiće zemlju ispunjenju normi evropske energetske politike i omogućiti da se poveća udeo „zelene“, ekološki čiste energije u nacionalnom energetskom bilansu.
U martu ove godine počeli su radovi na izgradnji vetroparka na Vrškoj čuki kod Zaječara.Švajcarska kompanija „VP Enerdži sistems“ u ovaj projekat ulaže 70 miliona evra.
Kako saznajemo, ono od čega najviše zavisi realizacija svih ovih projekata je novi Zakon o energetici, kao i unapređenje Ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije. Ovaj Ugovor bi trebalo da doprinese sigurnosti investicija kako bi se investitori i banke odlučili na ulaganja i time došlo do realizacije projekta. Najveće mane Srbije, iz ugla investitora, su nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir na koji utiče često menjanje zakona i njihova nepotpuna primena.
Neophodan je stabilan zakonodavni okvir. Novim zakonom bi trebalo da bude kompletiran regulatorni okvir za oblast ulaganja u obnovljive izvore energije. Kako bi se investitori podstakli na ulaganje u nove obnovljive izvore energije, neophodne su i stimulacije kroz cenu kilovat-sata proizvedene električne energije.
Republika Srbija, kao članica energetske zajednice Jugoistočne Evrope, obavezala se da primeni direktivu kojom se promoviše proizvodnja električne energije iz OIE. Krajnji cilj kojem se teži, je da učešće OIE do 2020. godine dostigne 20 % i da se iz energije vetra, u narednih nekoliko godina, obezbedi proizvodnja 10 odsto ukupnih energetskih potreba zemlje. U energetskom smislu najveći značaj vetroelektrana je što čak 70 odsto električne energije proizvode u zimskim mesecima, kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz struje najskuplji.
Svi projekti su još uvek u ranoj fazi, ovo su samo neki od prvih koraka u realizaciji korišćenja vetroenergije u proizvodnji kilovat-sati električne energije.
Izgradnja vetroparkova će u velikoj meri ojačati srpski energetski sektor, doprineti ukupnoj energetskoj sigurnosti i značajno umanjiti potrebe za uvozom struje. U političkom smislu, to će približiti Srbiju Evropskoj uniji i doprineti ispunjenju ciljeva u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije.
Postoje realna očekivanja da će od sledeće godine vetar pokrenuti prve vetrenjače na području naše države.Srbija je zemlja koja ima značajan potencijal u oblasti energije vetra.Ono što je potrebno, kada je u pitanju sektor energetike, jesteda se privuče što veći broj investitora. Neophodno je stvoriti takvu sredinu koja će privući investitore, a upravo bi novi Zakon o energetici trebalo da pruži jasna pravila i jasnu podršku investitorima u obnovljive izvore.
Izvor Serbia Energy
