Demontiran termoblok „Kostolac B1“. – Lopatice su srce turbine, a one će sve biti nove. – Gradiće se sistemi za odsumporavanje za oba bloka i za smanjenje emisije azotnih oksida. – Revitalizovani blok B2 radi punom snagom
I na prvi pogled očigledno je da je Privredno društvo „TE-KO Kostolac“ otvorilo najveće gradilište u Srbiji. Nije od juče. Više od deceniju u „Kostolcu“ se nešto gradi, dograđuje, proširuje i modernizuje, ali ovo što se sada događa na Termoelektrani „ Kostolac B“ i u njenom krugu bez sumnje je rečit odgovor na pitanje šta znači staviti u funkciju milionska sredstva konvertibilne valute i pretvarati ih u opipljive proizvode, novu vrednost.
Priprema cevi na poligonu
Na mesto nekadašnjeg kotla i kotlovskog cevnog sistema na bloku B1, koji je od 1. marta ove godine ušao u revitalizaciju, nismo išli iako tu počinje proces sagorevanja uglja za potonju proizvodnju električne energije. Tamo je bio naš fotograf, koji se vratio prekriven vidljivim slojem sitne ugljene prašine.
Fotoaparatom je zabeležio uklanjanje delova cevnog sistema kotla umesto kojih se postavljaju novi, napravljeni u Kini. Za ugradnju novih zadužena je kineska kompanija CMEK, koja sa kineskim i podizvođačima iz Srbije učestvuje u revitalizaciji TE „Kostolac B“. Prvi deo kotlovskog cevnog sistema stigao je u Kostolac, a drugi se očekuje tokom maja.
U krugu TE „Kostolac B“ leži ogromna gomila odloženog oplatnog lima sa starog cevnog sistema, ali i kondenzatora. Malo podalje blokovi naslaganih novih cevi kojima Kinezi, zajedno sa angažovanim radnicima iz Srbije, uveliko obrađuju krajeve i spajaju ih autogenim varovima. Opslužuje ih ogroman „šetajući“ kran, za čijom je komandom čovek precizne ruke: nema ljuljana tereta niti promašaja ciljane linije spusta. Pratili smo s pristojne udaljenosti i pod obaveznim šlemom operaciju prenosa jedne ogromne cevi.
Dok smo prolazili između ogromnih blokova uredno složenih cevi, neki su nas Kinezi začuđeno zagledali, drugi nam s osmehom otpozdravljali.
I kasnije, kada smo prošetali kineskim naseljem, koje je podignuto na zemljištu „TE-KO Kostolac“, u blizini kruga termoelektrane, bilo je više nasmejanih nego ravnodušnih lica. Jedna grupa pripremala je smešu za beton, prevrćući pesak i cement lopatama, očito da izbetoniraju još koji deo staze kroz prilično uređeno naselje. Naš kolega iz „Kostolca“ Novica Antić govorio nam je o dobro organizovanom životu u ovom naselju, o vremenu dokolice koje se obično koristi za sport, ali i za dodatnu obuku za poslove na kojima se radi u toku osmočasovnog radnog vremena.
Na demontaži kotlovskog sistema radilo se u tri smene, dakle, po 24 časa dnevno. U naselju imaju svoju kuhinju i restoran. Namirnice kupuju gde ih nađu, a specifične kineske začine u Novom Beogradu.
Pomislili smo koliko nas neznanje jezika sputava u svakoj komunikaciji osim u pokazivanju blagonaklonosti – i jedne i druge. Domaći su nam rekli da su ih Kinezi zadivili svojom radnom disciplinom, posvećenošću poslu i stručnošću. Šta Kinezi misle o domaćima, ovoga puta nismo mogli da pitamo jer se nismo blagovremeno najavili, da nam obezbede sagovornike i prevodioca. Nadamo se, biće prilike, posao je tek krenuo.
Istina, kada smo ušli u mašinsku salu, izgledalo je da ni kamen na kamenu (preciznije: ni sklop na sklopu) nije ostao. Demontaža Bloka 1 već je bila završena. Kao usamljeni jahač, prostorom je u donjem delu sale dominirao obnovljeni blok B2, a sve ostalo bili su razdvojeni delovi nečega što je, kao celovita mašina, doskora proizvodilo električnu energiju. Sama mašina mogla je jedino da se zamišlja. Pitali smo tek za ponešto, što je delovalo kao deo turbine ili turbogeneratora, ali smo brzo odustali.
Tempo podređen roku
Ivan Dimitrijević, vodeći inženjer za održavanje turbogeneratorskog postrojenja, koji je neposredno rukovodio demontažom, pohvalio se da je sve rastavljeno u ugovorenom roku od mesec dana. Kaže da im jesu pomagali Kinezi svojim radom i specijalnim alatima, ali da to nije bio ugovorni posao, već pomoć. „Ovde su oni pomagali nama, na drugom poslu mi njima. Kako gde zatreba.
Svima nam je stalo da se rokovi ispoštuju“ – kaže Dimitrijević.
U mašinskoj sali sreli smo i ljude iz poljskog „Alstoma“, sa kojim je ugovorena revitalizacija turbina i turbogeneratora, čiji su vitalni delovi poslati na revitalizaciju u Poljsku. Do 1. avgusta treba da stignu obnovljeni modul turbine visokog pritiska, unutrašnje kućište i rotor turbine srednjeg pritiska, kao i po dva kućišta i rotora turbine niskog pritiska.
Obnovljen će stići i rotor generatora. Cilj je, kako objašnjava Dimitrijević, da se 1. novembra obezbedi start prekretnog stroja. Takav je plan, a taj „prekretni stroj“, to smo razumeli kao puštanje mašine u rad pod malim brojem obrtaja, da bi se u takvom radu kontrolisalo sve što treba da se kontroliše i da bi blok mogao da bude na mreži 1. decembra.
– Najvažnije je da ćemo dobiti nove lopatice. One su srce turbine. Slabe lopatice umanjivale su snagu blokova na ovoj elektrani otkako je izgrađena. Ni jedan od ova dva bloka nisu mogli da rade snagom koja je bila projektovana i sada to moramo da ispravimo – ističe naš sagovornik.
Kažemo mu da nam je rečeno da je on „krivac“ za sav taj lom u hali, a on odgovara da je demotaža prva i najteža faza, gde ništa nije čisto, a sve mora da se očisti.
– U početku je išlo lako, posle se malo iskomplikovalo, postalo je teže nego na bloku B2. Istini za volju, to je i realna posledica.
Ovaj blok je prvi pušten u rad. Radio je donedavno, dakle, gotovo 6-7 godina duže nego B2. To je ostavilo tragove na mašini – objašnjava.
Tvrdnju svojih kolega da je celu demontažu držao pod kontrolom dopunio je tumačenjem da je nastojao da bude u sali što duže i što češće, ali ne samo zbog kontrole, jer odgovornost za posao snose svi. Kaže: „Ovde su angažovane firme i ljudi koji imaju ogromno iskustvo u ovakvim poslovima i od njih smo neprestano učili. To su lekcije, i cela škola, koja se retko ponavlja. Sa „Alstomom“ smo sarađivali i na B2.“
Dok je nabrajao za šta je sve zadužen u mašinskoj sali, rekosmo da je to verovatno 80 odsto postrojenja bloka, a on je s osmehom odgovorio: „Nemojte da vas čuju ovi iz kotlovskog postrojenja.“ Ozbiljno je dodao da se kao objektivno uzima da je odnos 50:50 odsto.
Radomir Perić, rukovodilac proizvodnje na TE „Kostolac B“, objasnio nam je zašto će revitalizacija Bloka 1 trajati kraće nego što je na Bloku 2. Rekao je da se rad na „Dvojki“ odužio zato što je zapinjalo sa prilivom sredstava i odobravanjem kreditnih zaduženja, tako da je najpre revitalizovana turbina, a kotao čekao.
Potom je obnovljena turbina čekala dok su obezbeđene pare za kotao, a i dok je obavljana njegova revitalizacija. Sve u svemu, revitalizacija bloka B2 trajala je tri godine. „Jedinica“ je zaustavljena 1. marta, a obnovljena treba da se vrati na mrežu 1. decembra ove godine. Znači, za osam meseci. Svi se nadaju da će sve teći onako kako je do detalja isplanirano.
– Plan je da se do kraja leta sve montira. Turbine i generator radi „Alstom“, s tim što će turbine biti nove, kao i pomoćne stanice za generator. Kotao i cevni sistem rade Kinezi, a sistem odšljakivanja EPS. Istovremeno, gradiće se sistem za prečišćavanje dimnih gasova, to jest odsumporavanje, i to za oba bloka na ovoj elektrani. Takođe, uradiće se rekonstrukcija gorionika ugljenog praha radi smanjenja emisije azotnih oksida, na šta obavezuju evropske norme o tzv. velikim ložištima, koje stupaju na snagu iduće godine – ističe Perić.
Žilvernovska vatra
Pitamo da li će se sa rekontrukcijom gorionika radi smanjenja emisije azotnih oksida rešiti i pitanje granulacije uglja, zbog koje na bloku B2 dolazi do zagušenja u levku pred gorionikom.
– Rekontrukcija gorionika za smanjenje emisije azotnih oksida obaviće se u okviru rekonstrukcije ovog mesta sagorevanja uglja radi boljeg odšljakivanja. Celokupna rekonstrukcija gorionika doprineće smanjenju emisije azotnih oksida i boljoj iskorišćnosti kalorične vrednosti uglja, to jest boljem dogorevanju ugljenog praha.
To nam sledi da uradimo i na B2, koji je revitalizovan pre nego što su decidirano postavljeni uslovi EU u vezi sa velikim ložištima, pa sistem za smanjenje azotnih oksida nije urađen, a smanjenje rešetke nije ispalo dobro rešenje za sagorevanje, tako da sada imamo onu vartu, za koju ste se raspitivali – veli Perić.
Reč je o vatri čija je slika plamtela na ekranima dva računara u komandnoj sali bloka B2, podsećajući nas na žilvernovsku vatru iz utrobe zemlje. Na levom ekranu bila je mirnija i čistija, na desnom uzburkanija i sa nekim letećim komadima, kao da je oganj zakovitlavao kamenje baš iz utrobe zemlje.
Zoran Vukčević, inženjer proizvodnje za turbogeneratorsko postrojenje, objasnio nam je da stvarna vatra nije tako drmatična kao što izgleda na ekranu i da samo u početku skreće pažnju, posle se ljudi naviknu. To je slika sa gorionika gde dogoreva ugljena prašina, samo što se u toj prašini nađu i komadići uglja koje drobilnica nije dobro izgranulirala i koji umeju da zaguše levak, a i da ne sagore nego odu kao šljaka, što je gubitak kalorija uglja. Zbog toga i jeste u planu da se i gorionik na B2 rekonstruiše. Cilj je da se smanji emisija azotnih oksida i poveća korišćenost kalorične vrednosti uglja i na ovoj mašini.
Vukčević je rekao da je novi sistem upravljanja i komandovanja blokom B2 uradio Institut „Mihajlo Pupin“, koji isti projekat radi i za B1, da se iz proizvodnje, sa svih tačaka rada, počev od ulaska uglja u bunker, do mesta predaje električne energije prenosnom sistemu, sakuplja oko šest hiljada podataka (informacija) i da najveći deo tih informacija ide onlajn.
– Dok je sve u zelenoj boji, znači da sve radi kako treba. Kada se na ekranu, bilo u kom delu, uključi signal žute boje, to već znači da određenu tačku treba proveriti. Na ekranu se vidi i koliko ima prostora za intervenciju. Ako je mogućnosti malo, taj deo isključujemo da ne bi došlo do ispadanja ili, nedajbože, havarije. Ovde radi veliki broj uređaja i zato je i veliki broj informacija. Sve se prati direktno, na licu mesta, a istovremeno i ovde, u komandnoj sali. Težimo da što više uređaja držimo u sistemu automatizacije iako je sistem velik i kompleksan – objašnjava Vukčević.
Opširno i detaljno pokazivao nam je kako se prate temperatura i pritisak vode. Rekao je da se u svakom trenutku zna koliko je proizvedeno električne energije i koliko preuzeto za sopstvenu potrošnju. Mnoštvo je informacija sa generatora i turbina, a podaci o radu bloka pohranjuju se i dostupni su u svakom trenutku. Vukčević kaže da mu radni dan počinje tako što pregleda trenutne pozicije i kako je blok radio u prethodna 24 sata. Tako ima u vidu šta se događa i šta se događalo. Najbolje je kada je sve uobičajeno, to jest u granicama normale.
Automatizovano upravljanje
Polovina komandne sobe, u kojoj smo razgovarali dok su ostali zaposleni pomno pratili kretanja na ekranima, bila je ispražnjena. Tu će doći ormari i sve komunikacione veze za prikupljanje informatičkih podatka sa bloka B1, kada bude revitalizovan i pušten u rad. Na isti način kao na B2, većina informacija stizaće onlajn, a i upravljanje biće automatizovano.
Od naših sagovornika saznajemo da će u punom jeku radova ovde raditi oko hiljadu radnika. Pored kineskog CMEK-a i njegovih podizvođača iz Kine i Srbije, biće tu i oni koje je angažovalo PD „TE-KO Kostolac“. To su, kako smo već naveli, Institut „Mihajlo Pupin“ i poljski „Alstom“, zatim „Eneregoprojekt“, „BET inženjering“, Mašinski fakultet, „Feromont“ i PRIM.
Kažu nam da će se, pored modernizacije i obnove turbina i generatora, obaviti i rekonstrukcija kondenzatora i pumpi. Radiće se rekonstrukcija mlinova, graditi celo novo postrojenje za odsumporavnje, uz koje ide i novi dimnjak, zatim novi elektrofilter i mnogo manjih, ali značajnih detalja.
O svemu tome blagovremeno je sačinjena projektna dokumentacija, a o realizaciji projekta brinu operativni stručni timovi, koji svakodnevno definišu zadatke i ocenjuju urađeno. Jednom nedeljno ovi timovi na zajedničkom sastanku razmatraju najvažnije poslove. Tu je i Projektni tim na nivou PD „TE-KO Kostolac“, koji informacije o realizaciji projekta razmatra dvosedmično. Na nivou JP EPS, tok revitalizacije bloka B1 u TE „Kostolac B“ razmatra se jednom mesečno.
Prva i druga faza
Više od milijardu dolara kredita „Eksim“ banke biće ukupno uloženo u revitalizaciju i modernizaciju oba bloka termoelektrane „Kostolac B“ i izgradnju novog, trećeg, bloka na ovoj elektrani. Ovaj projekat deo je državnog aražmana vlada Narodne Republike Kine i Republike Srbije. Ulaganje je podeljeno u dve faze, i to tako što je revitalizacija i modernizacija postojećih blokova, sa izgradnjom železničke pruge i pristaništa na Dunavu, prva faza, a izgradnja trećeg bloka i proširenje kapaciteta kopa „Drmno“ druga.
Za realizaciju projekta prve faze namenjeno je 340 miliona dolara, a za drugu fazu biće uloženo ukupno 715,6 miliona dolara, od kojih će se 613 miliona uložiti u izgradnju termobloka B3. Kredit je dobijen pod veoma povoljnim uslovima, sa tri odsto fiksne kamate, grejs-periodom od pet godina i rokom otplate od 15 godina. Iz prve faze ostalo je da se obavi revitalizacija bloka B1, koji je upravo demontiran, i da se izgrade železnička pruga i pristanište. Pripreme za početak druge faze od zimus su ubrzane.
Veća snaga blokova
Revitalizovani blok B2 u „Kostolcu“ više od godinu dana radi snagom od 351 megavat. Kako nam je rekao Radomir Perić, takva snaga rezultat je uloženih sredstava i rada na poboljšanju tehno-tenoloških karakteristika bloka, koji od kada je izgrađen nije radio nominovanim kapacitetom. Prosečno je radio sa 245 MW neto snage i u odnosu na taj period snaga mu je, posle revitalizacije, povećana za oko 60 MW.
Takođe, radni vek mu je produžen za 150 hiljada sati. Iste performanse imaće, kako je planirano, i blok B1 kada na jesen bude završena njegova revitalizacija. Ukupan kapacitet termoelektrane „Kostolac B“ biće podignut na više od hiljadu megavata kada bude izgrađen novi, treći, blok, koji će imati snagu 350 megavata.
Završetak prve faze realizacije kineskog kredita planira se za sredinu 2015. godine, a novi blok (B3) na mreži od kraja ove decenije.
Ideja na tenderu
Približio se početak izgradnje železničke pruge u dužini od 26 kilometara, koja je potrebna za dovoz krečnjaka pomoću kojeg će se vršiti odsumporavanje dimnih gasova iz kostolačkih termoelektrana, a može da ima i druge svrhe u prevozu robe, pa i putnika.
Zamršeni čvor oko dozvola i saglasnosti rešen je novim Zakonom o eksproprrijaciji, koja je prešla u nadležnost opština. Još je, međutim, neizvesno kada će početi izgradnja pristaništa na Dunavu, koje bi moglo da ima značajnu funkciju u dovozu opreme za novi termoblok, a potom i za turističke svrhe s obzirom na blizinu Viminacijuma.
Dok nije osnovana Agencija za upravljanje lukama, to je bio glavni problem što nije mogla da se pribavi dozvola za početak radova. Otkako je Agencija osnovana, prepreka ima više. Kako smo saznali, reč je o primeni novih zakona kojima nisu jasno razgraničena prava i mogućnosti, tako da je PD „TE-KO Kostolac“ najpre trebalo da se upiše kao korisnik parcela u dunavskom priobalju, a onda da se raspiše tender za davanje tih parcela za izgradnju pristaništa.
„Kostolac“ je, dakle, upisan kao korisnik, a onda se pojavio na tenederu za te iste parcele. Javili su se, međutim, i drugi. Izgradnja pristaništa je izuzetno dobra ideja. Nije dobro što je kineski kreditor obezbedio sredstva za pristanište, a „Kostolac“ bez dozvola ne može da ih povuče niti ulaže.
Izvor Serbia Energy
