Nova odluka u skladu je sa planovima JP EPS i ne dovodi do zatvaranja postrojenja 2018. godine, ali i omogućava veliki period za prilagođavanje i ne ugrožava energetsku sigurnost države. – Srbija je bila glavna za obrazloženje promene, a konačna odluka je skoro u potpunosti nastala na osnovu predloga Republike Srbije
Elektroprivreda Srbije“ dočekala bi 2018. godinu suočena sa nizom problema da na 11. Ministarskom savetu Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope nije usvojena i Odluka o implementaciji Direktive 2001/80/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine o smanjenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih ložišta. Novom odlukom obezbeđeno je produženje perioda i promena uslova za implementaciju direktive od minimum šest godina, odnosno od 2018. do kraja 2023. godine. Savet je održan 24. oktobra, a predsedavala je prof. dr Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
O tome kako je ispregovarano prolongiranje roka i sve izmene razgovarali smo sa Milošem Stojanovićem, direktorom Direkcije EPS za strategiju i investicije i Aleksandrom Jakovljevićem, direktorom Sektora za strategiju u proizvodnji. Oni na početku razgovora napominju da se Srbija, Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, potpisanom 25. oktobra 2005. godine u Atini, obavezala da će do 31. decembra 2017. godine implementirati Direktivu o velikim ložištima (2001/80/EC). Na pitanje koji su zahtevi Direktive o velikim ložištima, naši sagovornici kažu da primena ove Direktive znači da postojeća postrojenja EPS-a moraju da emituju sumpor-dioksid u koncentraciji manjoj od 400 mg/Nm3, azotnih oksida manje od 200 mg/Nm3 i čestica manje od 50 mg/Nm3.
– EPS je do sada realizovao ili realizuje projekte koji ovo treba da obezbede (izuzev SO2, gde usaglašavamo da koncentracija bude manje od 200 mg/Nm3 zbog zahteva Direktive o industrijskim emisijama čija nas primena očekuje nakon prestanka važenja Direktive o velikim ložištima). Vredni su oko 335 miliona evra, a planirano je da u narednom periodu EPS realizuje projekte vredne oko 290 miliona evra, što je ukupno oko 625 miliona evra – objasnio nam je Miloš Stojanović, direktor Direkcije EPS-a za strategiju i investicije. – Striktna primena Direktive o velikim ložištima značila bi početkom 2018. godine gašenje svih blokova snage manje od 300 MW na kojima nisu predviđene aktivnosti na smanjenju tih emisija. To bi bila ukupna snaga veća od 1.100 MW. Problema bi bilo i u radu onih blokova na kojima nisu završeni svi projekti iz oblasti zaštite životne sredine do početka 2018. godine, što je problem za dodatnih više od 1. 200 MW.
Stojanović kaže da bi primena ove Direktive u izvornom obliku u svim zemljama Energetske zajednice dovela do značajnih problema u radu elektroenergetskih sistema i potencijalnog ugrožavanja sigurnosti snabdevanja. Zato je Sekretarijat Energetske zajednice početkom ove godine, zajedno sa Evropskom komisijom, prvi put za prethodnih devet godina, započeo aktivnosti na izmeni ugovora o EZ upravo u delu koji se odnosi na Direktivu o velikim ložištima.
Stojanović ukazuje da je prvobitan predlog odluke nudio rešenja koja su za JP EPS značila dodatni nedostatak u proizvodnji električne energije od devet milijardi kilovat-sati do 2020. godine, a za državu veliki problem u sigurnosti snabdevanja. Ipak, kroz veliki broj sastanaka i komunikaciju sa predstavnicima Sekretarijata Energetske zajednice, kao i drugim zemljama članicama, na osnovu utemeljene argumentacije Republike Srbije potkrepljene pripremljenim analizama, suštinski je promenjen sadržaj Odluke i time značajno poboljšana pozicija Srbije i JP EPS.
– Konačna Odluka, koja je skoro u potpunosti nastala na osnovu predloga Srbije, otvara potpuno realnu mogućnost implementacije Direktive o velikim ložištima i postepeni prelaz ka odredbama Direktive o industrijskim emisijama – ističe Stojanović. – Bitno je da je nova odluka u skladu sa planovima JP EPS i ne dovodi do zatvaranja postrojenja 2018. godine, ali i omogućava veliki period za prilagođavanje i ne ugrožava energetsku sigurnost države. Princip primene Odluke ujedno vodi i ka postepenom smanjenju emisija, a time i ka smanjenju eksternih troškova i poboljšanju kvaliteta vazduha i životne sredine u celosti.
Aleksandar Jakovljević ističe da je prvi Nacrt odluke iz maja ove godine, koji je predložila Energetska zajednica, bio za nijansu povoljniji od primene važeće Direktive, jer je omogućio korišćenje Nacionalnog plana za smanjenje emisija, ali su drugi uslovi za Republiku Srbiju i EPS bili izuzetno nepovoljni.
– Da je ostala prethodna odluka, smanjenje proizvodnje iz TE u odnosu na prosečnu godišnju proizvodnju, 2018. godine bilo bi na nivou od 10 milijardi kilovat-sati, a 2019. godine više od sedam milijardi kilovat-sati (blokovi manji od 300 MW, kao i TENT B na kome ne bi bio završen sistem za odsumporavanje) – ukazuje Jakovljević. – To bi predstavljalo ozbiljnu pretnju sigurnosti snabdevanja u Srbiji.
Direktor Direkcije EPS-a za strategiju i investicije kaže da su Ministarstvo energetike i EPS zajedničkim nastupom na sastancima u Energetskoj zajednici u Beču, sa predstavnicima EZ u Srbiji i predstavnicima drugih zemalja potpisnica, kroz svakodnevnu komunikaciju, nekada i na satnom nivou, uspeli da od maja do oktobra nametnu svoju poziciju.
– Srbija je bila glavna za obrazloženje promene i konačna odluka je skoro u potpunosti nastala na osnovu predloga Republike Srbije – objasnio nam je Stojanović. – Nova odluka otvara potpuno realnu mogućnost implementacije Direktive o velikim ložištima (LCPD) i postepeni prelaz ka odredbama Direktive o industrijskim emisijama (IED).
Izmenjene stavke predložene kao pozicija Srbije su te, prema rečima naših sagovornika, da referentna godina na osnovu koje se računa Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) bude 2012, umesto 2010. godine (povoljnije za EPS zbog veće proizvodnje u 2011. i 2012. godini), a da su postojeća postrojenja ona koja su ušla u pogon do 1992. godine, umesto po prethodnoj odluci 1987. godine (da bi i TE Kostolac B bio uključen u NERP).
– Predloženo je i usvojeno da primena NERP prema graničnim vrednostima emisija (GVE) počne od 2018. godine – kaže Stojanović. – Pri tome za azotne okside granične vrednosti emisija (GVE) koje se koriste za NERP linearno opadaju od 500 u 2018. mg/Nm3 do 200 mg/Nm3 u 2023, što predstavlja značajno povoljniju poziciju za EPS od prvobitno predloženih 200 mg/Nm3 u svim godinama.
Aleksandar Jakovljević ističe da je uvedena mogućnost „OPT AUT“ mehanizma (koji podrazumeva korišćenje po 20.000 sati rada u periodu 2018–2023. za one blokove na kojima nije predviđena primena mere zaštite), ali sa mogućnošću vraćanja u pogon ukoliko se u međuvremenu uskladi sa Direktivom o industrijskim emisijama (IED).
– Značajno je da se projekti koji su u toku tretiraju kao da su završeni, ali je potrebno obezbediti finansiranje za realizaciju i definisati termin-plan realizacije – rekao je Jakovljević. – Planirano je uvođenje NERP prema IED i to od 2024. do 2026, uz linearno smanjenje sa LCPD na IED, a 2026. i 2027. prema IED. Do kraja 2015. treba pripremiti NERP na nivou Srbije i definisati koje jedinice će biti uključene u NERP, a koje u „OPT AUT“.
Naši sagovornici ukazuju da je sa novom odlukom razlika u mogućoj proizvodnji od 2018. do 2023. godine iz termokapaciteta veća od 32 milijarde kilovat-sati, odnosno da je EPS dobio mogućnost za dodatnu proizvodnju iz postojećih termokapaciteta u ovom iznosu. Ta razlika kreće se u rasponu od skoro četiri pa do više od 10 milijardi kilovat-sati godišnje – zavisno od režima angažovanja postrojenja koja će imati mogućnost da i bez primene mera zaštite životne sredine rade po 20.000 sati tokom tog perioda.
– Ako se posmatra iz finansijskog ugla, nova odluka donosi mogući dodatni prihod od 1,35 milijardi evra (za prodajnu cenu od 42 evra/MWh) do 1,75 milijardi evra (za prodajnu cenu od 55 evra/MWh) – objasnio je Stojanović.
Izuzetna saradnja
Stojanović i Jakovljević ističu izuzetnu saradnju sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine i posebno doprinos Radne grupe Ministarstva, formirane u maju. Oni se nadaju da će se nastaviti saradnja kako bi se obezbedili svi preduslovi za uspešnu primenu odluke. Ministarstvo energetike je zastupalo interese Srbije kroz rad svojih predstavnika u Radnoj grupi za zaštitu životne sredine, Jelene Simović, šefa Odseka za održivi razvoj i klimatske promene u sektoru energetike i u Stalnoj radnoj grupi na visokom nivou, i Tatjane Jovanović, načelnika Odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju u oblasti energetike.
Izvor EPS KWH
