Razvoj elektroenergetike je ključna karika u razvoju celokupnog elektroenergetskog sistema Srbije i tu oblast bi do 2030. godine trebalo da bude uloženo oko devet milijardi evra, navodi se u Nacrtu nove energetske strategije. Ocenjeno je da će potrebe za električnom energijom do 2025. godine porasti za 10,5 odsto, a do 2030. za 16,6 odsto. Kineske kompanije su otvorene izrazile otvorenost za finansiranje i izgradnju TE Kolubara B. Medjutim u tom trenutku je doslo do spora izmedju EPS i italijanskog Edisona a na slucaju TE Kolubara B. EPS je potvrdio sporazum koji postoji sa Edisonom.
Više od dvadeset godina u Srbiji nije izgrađena nijedna termoelektrana. Proizvodnja struje u Srbiji zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, ali uglavnom nije dovoljna za potrošnju tokom prosečnih zima, pa se struja mora uvoziti. Potencijali za izgradnju novih termoelektrana postoje, ali izvesno je da nema dovoljno novca.
Ulaganje u izgradnju novih termokapaciteta, imalo bi veliki značaj, jer bi se rešio problem manjka proizvedenih kilovata u zemlji, a istovremeno bi bio moguć i izvoz struje u regionu Balkana. Da napomenemo, ugalj u Srbiji u proizvodnji električne energije učestvuje čak sa 64.1%, hidroenergija sa 34.5%, a prirodni gas sa 1.4%. Situacija je takva da energetska stabilnost države zavisi od uglja. Ugalj ima izvesnu budućnost. Pod uslovom da ispunjava sve oštre mere zaštite životne sredine, uz modernizaciju i uvođenje novih tehnologija, ugalj će ostati vodeći energent, bez obzira na sve „evropske priče“ o obnovljivim izvorima energije.
Odluke usvojene na nedavno održanom Ministarskom savetu Energetske zajednice jugostočne Evrope, daju mogućnost za realizaciju dugo najavljivanih investicija u sektoru energetike, a to su termooelektrane „Kolubara B” i „Nikola Tesla B3”. Na listi projekata od interesa za Energetsku zajednicu, koja je usvojena na sastanku održanom u Beogradu u oktobru prošle godine, nalazi se 13 srpskih projekata ukupne vrednosti 15,9 milijardi evra. Jedan od najznačajnijih projekata za srpsku energetiku je završetak izgradnje termoelektrane „Kolubara B”, čija vrednost iznosi 1,8 milijardi evra.
Početkom ove godine, kineska elektroenergetska korporacija Sinomah Sieniisi-Sieniitisi, otvorila je svoje predstavništvo za Evropu u Srbiji, u mestu Ub. Ovom prilikom, regionalni direktor pomenute kompanije istakao je zainteresovanost za ulaganje u velike energetske projekte u srpskoj elektroprivredi, kao što su TE „Kolubara B“, otvaranje ugljenokopa „Radljevo“, HE „Đerdap“ 3, kao i u male hidroelektrane. Ova nacionalna kineska korporacija spremna je da uloži 1,3 milijarde evra samo u „Kolubaru B“ i „Radljevo“.
Ali, po svemu sudeći, Kinezi neće dobiti priliku za saradnju sa EPS-om, jer, kako saznajemo, EPS nastavlja saradnju sa italijanskom kompanijom „Edison“ u projektu TE „Kolubara B“ i nema pregovora sa drugim kompanijama. Saradnja italijanske kompanije i EPS-a traje od juna 2011., a planirano je da se termoelektrana izgradi do 2017. godine. I dok Kinezi počinju sa izgradnjom novog bloka u TE „Kostolac B“, TE „Kolubara B“ će morati da sačeka, jer za ove dve i po godine ništa konkretno nije urađeno. Za snabdevanje novog termokapaciteta TE „Kolubara B“ u Kaleniću, planirane su rezerve uglja sa kopa „Radljevo“, čije je otvaranje najavljeno za 2014. godinu. Očekuje se da iz ovog ležišta bude iskopano oko 450 miliona tona lignita i da će ove tone uglja obezbediti sigurno snabdevanje budućih termoblokova „Kolubara B“ i bloka B3 u TENT-u.
Radovi na izgradnji TE „Kolubara B” započeti su još 1988. godine, ali su obustavljeni posle nešto više od tri godine zbog uvođenja ekonomskih sankcija tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Kapacitet termoelektrane je 750 MW i obezbediće sigurnost snabdevanja strujom Srbije, ali i celog Balkana.
Ulaganja stranih partnera su ključna za realizaciju projekta izgradnje termokapaciteta i postavlja se logično pitanje, zašto se početak tj.nastavak izgradnje TE „Kolubara B“ odlaže iz godine u godinu ako postoji dogovorena saradnja. Da li je u pitanju samo ekonomska kriza koja je privremeno obustavila investicije velikih energetskih kompanija? Ili će 2014. godina ipak biti godina investicija u energetici?
Sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom je preduslov privrednog i društvenog razvoja, tako se navodi u Nacrtu energetske Strategije koja bi uskoro trebalo da bude usvojena u Republici Srbiji. Kao prioritetne aktivnosti u Strategiji su navedene rekonstrukcija postojećih termoelektrana i otvaranje novih termoenergetskih kapaciteta na ugalj, snage 700 MW do 2025. godine.
Rusi su takođe bili zainteresovani za ulaganje u izgradnju „Kolubare B“ i „Nikola Tesla B3“. Oni su još 2008. godine obišli lokacije za izgradnju ovih energetskih kapaciteta i upoznali se sa najvažnijim činjenicama u vezi sa tim projektima, ali ova priča nije zaživela. Evropska banka za obnovu i razvoj(EBRD) više ne razmatra mogućnost ulaganja u projekat, jer se više od dve i po godine nije napredovalo sa njegovim razvojem.
Izvor EPS
