Generalni direktor kompanije Rio Tinto u Srbiji Ričard Stori izjavio je da bi Srbija sa jadaritom mogla da zadovolji potrebe za litijumom na globalnom tržištu.
Jadarit je mineral koji je veoma tražen, jer sadrži litijum i bor. Stori je rekao i da je letos proizvedena prva roba sa litijumom iz srpskog jadarita,
Stori je kazao da je kompanija Rio Tinto veoma zadovoljna dosadašnjim istraživanjima jadarita, koja pokazuju da će planirana investicija biti ekonomski isplativa.
U dolini, Jadra u blizini Loznice, postoji nalazište jadarita sa više od 100 miliona tona, koje bi moglo da obezbedi oko 19 miliona tona litijuma, istakao je Stori na trećoj medjunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima u Srbiji, pod nazivom “Pokretačka snaga privrednog razvoja”.
On nije precizirao koja je roba već proizvedena od srpskog litijuma, ali je naglasio da je to znak da će taj projekat biti uspešno realizovan i da će Srbija imati od njega velike koristi.
Jadarit je jedinstveni borni mineral koji u sebi sadrži litijum, a pronašao ga je tim geologa kompanije Rio Tinto 2004. godine.
Prema njegovim rečima, litijum ima široku primenu, na primer, u gradjevinskoj industriji, autoindustriji, medicini, proizvodnju mobilnih telefona.
Stori je dodao da autoindustrija ima sve veće potrebe za litijumom, koji se koristi za baterije kod električnih automobila.
On je rekao da bi iz jadarita moglo da se dobije i oko 12 miliona tona natrijum borata.
“Želimo da pozicioniramo Srbiju na svetskom tržištu zelenih minerala”, naveo je Stori.
Jadarit je unikatni mineral koji istovremeno sadrži u sebi i rudu litijuma i rudu bora.
Ranije je najavljeno da će Rio Tinto, jedna od vodećih kompanija u oblasti rudarstva i metalurgije, napraviti fabriku za preradu ukoliko istraživanja budu pozitivna.
Prema njegovim rečima, ako bi ova investicija zaživela, to bi značilo i izgradnju fabrike za preradu što bi uposlilo mnogo više ljudi.
Jadarski basen sa količinama i sadržajem litijuma i bora u rudi jedan je od najznačajnijih u svetu, navodi se u Strategiji u kojoj je procenjeno da će Srbija do 2020. ostvarivati godišnji prihod od proizvodnje litijuma u iznosu oko 124 miliona dolara odnosno najviše do 18 odsto ukupnih prihoda od proizvodnje svih metaličnih mineralnih sirovina u zemlji.
Novi zakon o rudarstvu
Srbija je bogata zlatom, litijumom, borom, bakrom, molibdenom i drugim rudama, a njihovo bolje iskorišćavanje omogućiće novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će skupština verovatno usvojiti početkom 2014, rečeno je danas na trećoj Medjunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima u Srbiji.
Zvaničan početak javne rasprave o tom zakonu očekuje se prvih dana decembra, a do kraja godine vlada bi mogla i da ga usvoji, rekao je državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Tomislav Šubaranović, novinarima.
On je, na skupu “Pokretačka snaga privrednog razvoja”, kazao da je već održano nekoliko javnih rasprava o nacrtu tog zakona, koji će značajno pojednostaviti procedure i omogućiti investitorima bolji položaj, ali i veću zaštitu interesa države, kao vlasnika prirodnih resursa.
Šubaranović je naglasio da je stari zakon bio neprimenjiv u mnogim delovima.
Novi zakon će, kako je naglasio, omogućiti izvoz strateških mineralnih sirovina i biće ostvarivo strateško partnerstvo sa državom u toj oblasti, a rokovi geoloških istraživanja biće povoljniji.
Pomoćnik ministra za rudarstvo, Zoran Danilović, ukazao je da je Srbija veoma bogata mineralnim resursima, da su posebno značajna nalazišta litijuma u rudi jadarit kod Loznice, kao i zlata na Crnom vrhu, u blizini Žagubice.
On je naveo da su za zlato najbolji rezultati istraživanja na lokaciji “Potaj Čuka-Tisnica” kod Žagubice.
Prema njegovim rečima, u Srbiji ima značajnih rezervi i olova, cinka, srebra, uljnih škriljaca, nafte i gasa.
U Srbiji su otvorena 126 istraživačkih polja, a dominantne su američke kompanije, naveo je Danilović, dodajući da postoji sve veće interesovanje za podzemne vode i da su već odobrena 153 hidrogeološka istraživanja.
Pomoćnik direktora za komercijalne poslove u Rudarskom basenu Kolubara, Igor Smiljković, naveo je da Kolubara obezbedjuje godišnje 30 miliona tona uglja i da je potrebno povećati proizvodnju do 35 tona.
Smiljković je rekao da tu postoje oko dve milijarde tona rezervi uglja koje će biti eksploatisane do 2050. ili 2060. godine.
Najznačajnija investicija Kolubare je, kako je rekao, otvaranje površinskog kopa Radljevo na oko 6.000 hektara, čija je eksploatacija planirana od 2014. do 2040. godine.
U početku je planirano obezbedjivanje oko pet miliona tona godišnje u Radljevu, kasnije do 13 miliona tona, naveo je on i dodao da je za aktiviranje Radljeva potrebno potpuno izmestiti dva naselja sa oko 1.000 domaćinstva i četiri naselja delimično.
Smiljković je dodao da će Radljevo obezbediti ukupno oko 355 miliona tona uglja.
Izvor Tanjug
