Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Sinergija Kostolca je...

Srbija:Sinergija Kostolca je za primer

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Uoči nedavne odluke Upravnog odbora JP EPS, predsednik prof. dr Aca Marković dao je interviju listu „TE KO Kostolac“ iz koga donosimo pojedine akcente koji predstavljaju svojevrstan nagoveštaj perspektiva kostolačke kompanije.

Naime, Elektroprivreda Srbije je jedino državno preduzeće koje u kontinuitetu ostvaruje visoke, evropske proizvodne rezultate, a oslanja se najvećim delom na sopstveni kadrovski potencijal nemerljive vrednosti. Nažalost, ovo preduzeće nije bilo u prilici da se i ekonomski dokaže jer je bilo uvek instrument države za socijalnu amortizaciju, pa čak i za privlačenje stranih investitora jeftinom električnom energijom. Ipak, EPS danas predstavlja osnovni potencijal naše zemlje i od njegove vitalnosti zavisiće mere Vlade Srbije u privrednoj reformi koje su najavljene.

Rast proizvodnje

– Elektroprivreda Srbije je poslednjih godina svojim proizvodnim rezultatima i svojim sveukupnim radom bila stabilizujući faktor funkcionisanja privrede Srbije, izjavio je Marković. Prvo, beležimo rast proizvodnje, a mi smo retka grana koja je poslednjih godina imala rast proizvodnje, više smo proizvodili i električne energije i uglja. Ostvarili smo stabilnu proizvodnju na PK „Kolubara“ od oko 30.000.000 tona uglja godišnje i preko 6.000.000 tona uglja u Kostolcu. Obzirom da smo mi dve godine držali istu cene električne energije, nismo je korigovali niti za rast inflacije, niti za druge cenovne parametre i u protekle 2,5 godine EPS je korigovao cenu, samo za 10 – 11 odsto i to je bila stabilizirajuća uloga EPS-a u ukupnom funkcionisanju domaće privrede i stanovništva, jer je cena naše struje i dalje najniža ne samo u regionu već i Evropi. Naravno, cena električne energije i dalje omogućuje normalno funkcionisanje EPS-a zbog toga što je struktura proizvodnje električne energije i naših troškova takva da možemo da pokrijemo cenu koštanja kilovat – časa i obezbedimo sredstva za revitalizaciju, remont i održavanje naših proizvodnih kapaciteta, rudarskih i distributivnih.

– Od 1. januara ove godine je otvoreno tržište na visokom naponu, praktično 28 potrošača na visokom naponu je moglo da bira snabdevača, od kojih je samo jedan to i učinio dok su svi drugi ostali verni EPS-u. Početkom 2014. godine oko 4.000 potrošača na srednjem naponu bi trebalo da izaberu svog snabdevača i mi verujemo da oni neće menjati EPS, a to sve zavisi i od cenovne politike, jer kada je pre pet godina pitali velikog Džeka Velča, direktora „Dženeral elektrika“, kako vidi odbranu američke ekonomije od kineske, on je tada rekao da treba da se osedlaju tri stara konja: cena proizvoda, kvalitet proizvoda i servis. Znači, cena uvek ostaje pitanje koje određuje konkurentnost nekog proizvoda. Kada su Švajcarci i „Swatch“ hteli da se suprotstave japanskoj i koreanskoj proizvodnji satova, a to je opisano u knjizi „Strategija plavog okeana“, tada su umesto za 75 evra po satu Švajcarci ponudili cenu od 40 evra po satu i izveli računicu da uz tu cenu mogu da proizvode satove istog kvaliteta i upotrebne vrednosti. Zaključak je da dokle god mi budemo imali proizvodnju, kao što imao zadnjih godina i cenu, koja je konkurentna cenama u okruženju, mi ćemo imati potrošače. Ne treba da se plašimo za sudbinu EPS-a i potrošače jer prva definicija tržišne ekonomije jeste ne proizvodite ono što znate da proizvodite, već proizvodite ono za šta postoji platežno sposobna tražnja.

– U poslednjim godinama, Privredno društvo „TE – KO Kostolac“ je postalo školski primer kako treba da se radi. Kada je u pitanju rudnik, treba otići na vidikovac i videti organizaciju kopa i proizvodnju uglja na kojoj bi možda pozavidele i mnoge evropske zemlje. Naravno tako nije samo u Kostolcu, već i u svim našim termoelektranama, jer je po svim parametrima koji definišu pouzdanost i sigurnost rada, naši termokapaciteti ulaze u sam vrh, a termokapaciteti spadaju među najbolje evropske. U tom smislu, EPS je napravio velike iskorake. Drmno je školski promer kako treba da se razvija rudnik, naravno podignut je nivo i u elektranama i verujem da čim se završi ovaj kredit koji radimo sa Kinezima, vezano sa Prvu fazu, Kostolac će biti u samom vrhu EPS-a. Primer Kostolca je i sa druge strane interesantan jer je tu pokazano da jedno privredno društvo koje je nastalo spajanjem rudnika i termoelektrane, pokazalo punu vitalnost i dokazalo sinergiju ostvarenu u zajedničkoj sprezi uglja i proizvodnje električne energije i verovatno će u to u narednom prirodu, po mom dubokom mišljenju, a sa time sam imao prilike da ukrstim koplja sa stručnjacima sa Ekonomskog fakulteta i u tom smislu sam spreman da citiram rad koleginice Mirjane Petković o tranziciji i javnim preduzećima, da Kostolac može da bude primer i za druga privredna društva, odnosno spajanje elektrana i kopova radi podizanja efikasnosti. U velikim sistemima treba poštovati sistem centralizovane decentralizacije, centralizuju se ključne funkcije, a decentralizuje se ono što čini proizvodnju.

Ključna stvar

– Treba nastojati da se izvrši ta centralizovana decentralizacija, odnosno drugim rečima, proizvodne i tehničke funkcije treba spuštati na nivo kompanija, onda te kompanije dobijaju i ovlašćenja i odgovornost za te rezultate. Ključan stvar je mobilisati srednji menadžment, jer top menadžment po definiciji i knjigama ima određene funkcije od kojih su bitne planiranje i kontrolna funkcija, dok srednji menadžment odgovara i za planiranje i za organizovanje i za kadrovanje i za vođenje i za kontrolu, znači da je najveća uloga srednjeg menadžmenta koji ostvaruje zadatke i strategiju top menadžmenta, a istovremeno mobiliše i operativni menadžment na realizaciju zadataka. U tom smislu vidim to rešenje, a moramo uvek i da uvažavamo, šta god određeno rukovodstvo ima veća ovlašćenja, ima i veću odgovornost. To je princip koji se ne može menjati jer na njemu funkcioniše ekonomija.

– Pre osam godina tačnije 2005. godine izdvojena su non – core preduzeća iz EPS-a i danas su se neke od tih formi snašle jer su shvatili da idu ka tržištu, manji broj njih je privatizovan, a neka su ostala da lebde bez jasne upravljačke strukture, tako da smo u tom smislu izgubili vreme. Mi ako bi hteli sve da vratimo na sistem iz 2005.godine, ne bismo dobili dobre rezultate. Treba svaka situacija da se posebno sagleda, jedna situacija je u Kolubari, jedna ili slična je situacija u Kostolcu. Ako tvrdimo da smo 2005. godine pogrešili jer smo brzo odvojili non – core, zar to nije pravi razlog da kažemo da radimo na osnovu tehničke, organizacione i ekonomske analize utvrdimo prava rešenja. Ako budemo donosili odluke zasnovane na znanju i na iskustvu, imamo pravo da ne ponovimo grešku iz 2005. godine. Ekonomske računice pokazuju da neke delatnosti nije trebalo izdvajati jer je njihova primarna delatnost bila vezana za proizvodnju uglja i za proizvodnju električne energije u našim velikim sistemima u Obrenovcu, Kolubari i Kostolcu i tako dalje. Ako budemo sve odjednom rešavali, jer kad svi žele da odu na jedan cilj zajedno po pravilu, do tog cilja se stiže najsporije. Treba sagledati kadrovsku strukturu i proizvodne programe, da nema previše zaposlenih, ali de fakto u Vladi, nadležnim ministarstvima i rukovodstvu EPS-a postoji pozitivno raspoloženje da se na najbolji ekonomski i tehnološki način to reši, samo treba strpljenja. Nama ne trebaju nesporazumi, jer nas neće odvesti do pravog cilja. Treba rešavati probleme jer moraju da se uvere i zaposleni i sindikati u tim preduzećima, ali konkretnim merama koje će preduzimati poslovodstvo EPS-a i tih privrednih društava. Mi moramo da uverimo našeg vlasnika, pre svega naše resorno ministarstvo, da vučemo prave poteze i duboko sam ubeđen da će oni nas podržati i da ćemo dobiti najbolje rešenje. Mi se još uvek nalazimo u periodu tranzicije kada je vrlo važno svako radno mesto sačuvati, tako da u tom smislu želim da poručim zaposlenima u tim privrednim društvima i sindikatima da se nijedan potez neće biti na štetu radnika u tim preduzećima, a poverenje, strpljenje i postupnost i u nauci i u praksi uvek dovode do pravog rešenja. Veliki sistemi, kao i veliki prekookeanski brodovi ne smeju naglo da se zakreću jer mogu da se prevrnu a moraju se postupno voditi ka cilju jer se radi o velikim masama i tehnologiji, a za sve postoji dovoljno posla. Da ne govorim o Vašem privrednom društvu, da ne bih bio subjektivan uzeću primer proizvodnje betonskih stubova za potrebe naših distributivnih preduzeća u Srbiji. Srbiji je potrebno da svake godine ugradi 100.000 betonskih stubova, da bi za 11, 12 godina zamenila sve drvne stubove koji postoje u Srbiji, a ne samo zamenila stubove nego podigla i novu opremu, povećala presek provodnika za napajanje u srednjem i niskom naponu, podigla kvalitet isporučene električne energije, obezbedila stabilniji rad naših domaćinstava u poljoprivredi i zato mi imamo tri preduzeća u Srbiji koja mogu da prave ove betonske stubove. To je jedna oblast u kojoj isto možemo na pametan način da vratimo i podignemo nivo proizvodnje u tim posrnulim trenutno firmama za proizvodnju betonskih stubova i opreme za trafo stanice na niskom i srednjem naponu.

Željni novina

– Srbija i energetika su željni novih proizvodnih kapaciteta i prosto poslednjih godina kroz revitalizaciju blokova u Obrenovcu i Kostolcu i hidroelektranama stekla se kritična masa znanja, ekonomskog, pravnog i tehničkog. Tako da sada, sa sigurnošću može da se tvrdi da u EPS-u i PD „TE – KO Kostolac“ postoji dovoljna kritična masa znanja ekonomskog, pravnog i tehničkog i pravnog da počnemo sa izgradnjom novog bloka u TE „Kostolac B“. Povećanje proizvodnje uglja sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje je neophodno i moguće jer su imovinsko – pravni odnosi na tom lokalitetu najjednostavniji. Svi ostali sekundarni elementi, kao što je rashladna voda, kao što je visokonaponska mreža je spremno, uključujući ljudski faktor, kako sam već rekao, a i najlakše i najjeftinije mogu da se obezbede sredstva. Izgradnja bloka B3 biće motor za izgradnju naših drugih postrojenja, kao što je RHE Bistrica, B3 u TENT-u B, kao što je Kolubara B, kao što je Štavalj, jer kao bi rekli Kinezi „Na dugom putu najteži je prvi korak“. EPS po parametrima tehničkim, kada je u pitanju naš proizvodni sektor, spada u vrh evropske elektroprivrede po svim tehničkim i proizvodnim parametrima. Drugo, treba reći da su 1999. Godine, tokom 78 dana bombardovanja, naši stručnjaci pokazali i Evropi i svetu da smo i u najtežim uslovima znali da funkcionišemo, mi to nismo želeli, a bili smo primorani i tad smo znali da nađemo odgovor, ali ključna stvar je da ukupna stabilnost države, kao i njena politička nezavisnost se gradi na energetici i proizvodnja električne energije, što Srbiju čini mnogo samostalnijom u odnosu na druge zemlje u Evropi. Mi smo ne samo sposobni da proizvedemo električnu energiju za potrebe Srbije, nego da budemo i značajni izvoznik električne energije u deficitarnom regionu u kome se nalazimo, a deficit električne energije u jugoistočnoj Evropi se kreće na godišnjem nivou oko 5.000.000.000 kilovat – časova, rekao je predsednik UO EPS prof. dr Aca Marković.

Izvor Danas

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rad termoelektrana ugrožen zbog manjka novca za remonte

Naše države koriste ugalj kao baznu energiju i još uvijek nemamo alternativu za njega, posebno ako bismo to učinili u dinamici koju Evropa nameće. Ona ima ambicije da do 2036. svi rudnici, odnosno sve termoelektrane budu potisnute. To je...

Crna Gora: Potreban kompromis između izgradnje energetskih kapaciteta i zaštite prirode

Decenijama su Vlade Crne Gore najavljivale izgradnju novih izvora energije i velikih infrastrukturnih projekata neophodnih za ekonomski razvoj. Gotovo svi su zaustavljeni praktično u idejnoj fazi - zbog protesta građana, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i drugih koji su tražili...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!