Nedostatak u novčanim tokovima u prethodnom Godišnjem programu poslovanja od 50 milijardi dinara u usvojenom reblansu smanjen na šest milijardi dinara. – UO je upoznat i sa problemima sa kojima se součavaju JP EPS i PD u vezi sa primenom Zakona o javnim nabavkama
Članovi Upravnog odbora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ na sednici održanoj 13. avgusta, koju je vodio dr Aca Marković, predsednik UO JP EPS, usvojili su Godišnji program o izmenama i dopunama godišnjeg programa poslovanja JP EPS i zavisnih privrednih društava za 2013. godinu, kao i Godišnji program poslovanja PD „EPS Snabdevanje“.
Na sednici kojoj je prisustvovao i Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, usvojeni su i planski akti javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji za 2013. godinu. Ovim odlukama usvojeni su rebalansi godišnjih programa poslovanja u celom sistemu EPS-a za ovu godinu.
Kako je objasnio Aleksandar Surla, direktor Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove, u ovom rebalansu prihodi su uvećani za 21 milijardu dinara, dok su rashodi ostali na istom nivou. On je rekao da je nedostatak u novčanim tokovima u prethodnom GPP od 50 milijardi dinara u usvojenom rebalansu smanjen na šest milijardi dinara.
– Ranije planirani negativan neto rezultat za 2013. godinu od 21,5 milijardi dinara prema usvojenim izmenama biće 0,8 milijardi – rekao je Surla. – U odnosu na prvobitni GPP usvojeni rebalans ima mnogo bolje poslovne rezultate.
Član UO i predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević ukazao je na veliku dugogodišnju boljku u vezi sa smenskim radom i zatražio je da se svi nadležni u EPS-u više angažuju oko dugotrajnijeg rešenja ovog problema.
Na sednici je bilo reči i o radu novoformiranog PD „EPS Snabdevanje“. Životije Jovanović, zamenik generalnog direktora EPS-a, objasnio je da je plan da ovo PD do kraja godine ima 70 zaposlenih, a da bi već u martu naredne godine svi radnici koji su se bavili snabdevanjem u privrednim društvima za distribuciju električne energije prešli na rad u PD „EPS Snabdevanje“.
– Pre više od pet godina utvrđeni su spiskovi ljudi koji bi trebalo da se bave snabdevanjem i tu ne bi smelo da bude problema. Zakon o energetici mora da se poštuje i nema ni razloga, ni potrebe za bilo kakavim nesuglasicama – objasnio je Jovanović.
Članovi UO EPS-a usvojili su odluku o kriterijumima za obrazovanje transfernih cena i odluku o transfernim cenama. UO je upoznat i sa problemima sa kojima se součava JP EPS i zavisna privredna društva u vezi sa primenom Zakona o javnim nabavkama. Članovi UO su se saglasili da je utvrđivanje mera za prevazilaženje problema u primeni ovog zakona od bitnog značaja za omogućavanje redovnog procesa poslovanja i proizvodnje u JP EPS i PD.
Mlađen Malešević, direktor Direkcije EPS-a za upravljanje i kontrolu javnih nabavki, obavestio je članove UO EPS-a o sastanku sa čelnim ljudima Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača, koji su voljni da pomogu EPS, kako bi se procedure završile što efikasnije. Malešević je istakao i da je jedno od mogućih rešenja izuzeće iz Zakona o javnim nabakama za PD koja se bave tržišnom delatnošću, odnosno gde god su PD izložena konkurenciji, uz usvajanje Pravilnika o nabavkama. On je objasnio da je sličan princip primenjen u „Telekomu Srbija“, gde je delatnost mobilne telefonije izuzeta iz javnih nabavki, a fiksna telefonija nije. Članovi UO su se složili da zakon veoma koči proizvodne procese u sistemu, ali da je neophodno voditi računa da ne dođe do zlupotreba.
Članovi UO doneli su i odluke o sponzorstvima i donacijama Olimpijskom komitetu, Vaterpolo savezu Srbije, Rukometnom savezu Srbije, Odbojkaškom savezu za seniorsku mušku reprezentaciju i seniorsku žensku reprezentaciju.
Rizici
Jedan od glavnih spoljnih rizika za ostvarenje godišnjeg programa poslovanja vezan je za neizvesnost oporavka srpske privrede, koji zavisi od oporavka ekonomija evrozone i regiona i priliva stranog kapitala. Među eksternim rizicima su i kretanje kamatnih stopa i uvoznih cena. Unutrašnji rizici su vezani za odlaganje sprovođenja reformi i mera ekonomske politike, kao i evetualne oscilacije kursa dinara prema evru, pad stanih investicija i porast premije rizika na inostrane kredite. Svaki procenat veće inflacije povećava troškove za oko 906 miliona dinara godišnje, a procenat rasta kursa za 339 miliona dinara godišnje.
Izvor; EPS Kwh
