Ovo je priča o onima koji se ne vide i ne čuju – običnim majstorima svog zanata. – Ruska oprema izdržala sve testove
Zahvaljujući do skoro najvećoj investiciji u „Elektroprivredi Srbije”, čiji iznos prelazi 180 miliona dolara, obnavlja se iz dana u dan najveća hidroelektrana na Dunavu „Đerdap 1”. Aktivnosti teku po planu i u decembru ove godine biće završena prva polovina revitalizacije. U pogon će tada krenuti agregat br. 5, treći po redu od ukupno šest.
Kada ceo projekat bude završen, prema sporazumu sa inostranim partnerom, ruskom firmom, „Silovije mašini” iz Sankt Peterburga, naša najveća hidroelektrana, koja je prošle godine obeležila četiri decenije uspešnog rada, obezbediće nov radni vek od najmanje 30 godina, sa uvećanom snagom i stepenom korisnosti od 10 odsto, pa ćemo imati dodatnu snagu od oko 70 megavata.
Gotovo svi novinski izveštaji postali su suvoparni kada je reč o revitalizaciji šest agregata u HE „Đerdap 1”. Tragom priče o neimarima, krenuli smo od remontne baze, locirane nekoliko stotina metara nizvodno od HE „Đerdap 1”.
Dočekuje nas Dragan Bondokić, mladi inženjer zadužen za kontrolu kvaliteta. Njegovom oku ne promiče ništa što bi se kasnije ispostavilo da je neusaglašeno sa projektnom ili tehničkom dokumentacijom. Proverava svaku ivicu koju obrađuju brusilicama mašinobravari.
– Naš zadatak je da kontrolišemo kvalitet svake radne operacije kako bi sprečili odstupanje od zahtevanog kvaliteta. Znate, ova oprema treba da služi najmanje sledećih 40 godina i naša je odgovornost velika. Svaki propust može da smanji vek upotrebe opreme i zato smo mi tu da sve proverimo – kaže inženjer Bondokić.
Na kraju mašinske hale smešten je ogroman strug na kome se obrađuju lopatice usmernog aparata.
Dragan Majkanović, strugar, rodom iz Male Vrbice, sela koje je delimično poplavljeno izgradnjom HE „Đerdap 2” pomno prati parametre na ovoj savremenoj mašini za obradu metala. Tu se okreće lopatica usmernog aparata. Zadatak ovog dela je da na turbini usmeri tačno zadatu količinu vode.
– Operaciju obrade lopatica usmerenog aparata radimo u sopstvenoj režiji kako bismo uštedeli znatna sredstva. Ovaj strug, koji je kupljen za potrebe revitalizacije višestruko će se isplatiti, po završetku obnove hidroelektrane „Đerdap 1” – kaže nam naš vodič Bondokić.
U susednoj hali, specijalno konstruisanoj po svim parametrima, koje zahtevaju zakonski propisi o bezbednosti i zaštiti zdravlja zaposlenih i standard ISO 18001, nalazi se mesto za peskiranje gde radnici beogradske firme „Jadran” rade na skidanju svih zaostalih farbi, korozije ili zamašćenih površina. To je završna operacija pred farbanje i antikorozivnu zaštitu delova koji će naredne četiri decenije biti u vodi.
U trećoj hali po redu, koju smo na ovoj lokaciji obišli, Sibin Radosavljević, varilac, specijalnim kastolin elektrodama prosto veze var na razvodniku usmernog aparata. Nakon varenja sledi brušenje i opet varenje, i tako dok se ne dobije idealna površina.
U susednoj kancelariji inženjeri Instituta za ispitivanje materijala, koji prate i snimaju svaki deo koji treba da se ugradi na dunavskoj lepotici, kako mnogi nazivaju hidroelektranu na Đerdapu, proveravaju svu opremu. Brane Vistać, diplomirani mašinski inženjer, prati sve proizvođače opreme, podizvođače radova – od Kladova do Sankt Peterburga.
Preko prevodnice, sa platoa ispred mašinske i elektroradionce, kranom koji u jednom zahvatu može da ponese 400 tona, delovi se prebacuju na plato hale gde su smešteni agregati. Kada se ta dizalica upari sa drugom, koja isto može da ponese još toliko tona, odjednom mogu da ponesu 680 tona. Da bi slika bila kompletna, to je 28 šlepera koji odjesnom mogu da ponesu po 25 tona.
Dejan Pufić svojim kranom upravlja rutinski mada se ta preciznost meri milimetrima. Nalazimo ga kako radnicima „Severa” iz Subotice asistira, centrirajući pneumatski čekić kojim se dopresuju limovi na rotoru generatora broj 5.
Perica Grčić, bivši vojnik po ugovoru, sada radnik „Severa” iz Subotice moment ključem, uz velike fizičke napore steže ogromne zavrtnje na 100 kiloponda.
Sve se ovo radi pod nadzorom i budnim okom ruskih stručnjaka. Kada je montirana oprema sedamdesetih godina tu su bili ruski doajeni Miša, Kolja, Vadim. Sada tu zatičemo Sergeja Vaskova, mašinskog inženjera kome ništa ne promiče. Po ustaljenoj proceduri, priloženim tehničkim upustvima i, naravno, ogromnom radnom iskustvu i praksi, Sergej čini sve da se kvalitetno postavi oprema koja treba da radi u narednih 30 godina, koliki je rok garancije.
– Oprema koja se ugrađuje u odličnom je stanju – kao iz topa raportira Sergej Vaskov. – Sve se odvija u planiranim rokovima i do Nove godine ćemo iz agregata broj 5. Srbiji isporučiti struju.
Valja na ovom mestu skrenuti pažnju da je revitalizacija krenula od šestog, a ne od prvog agregata, koji najduže radi. Autor ovog teksta je i sam bio učesnik montaže prvog agregata i upoređujući radnu i tehnološku disciplinu posle 40 godina misli da je je tada bilo znatno strože.
U početnoj fazi montaže agregata broj 1 desile su se dve nepredviđene okolnosti. Uljna glava je zbog vibracije imala riseve i jedna lopatica usmernog aparata je u čauri bila labavija, tako da nije u potpunosti zatvarala protok vode. Sve ostalo je urađeno besprekorno i otud je ovaj agregat u najboljem stanju i on će poslednji otići u remont.
Pitamo Sergeja, da li zna za ove tehničke propuste iz sedamdesetih godina.
– Da – odgovara i detaljno nam objašnjava šta se to desilo pre 44 godine. – Pratimo sve tehničke probleme koji se javljaju u vreme eksploatacije, analiziramo i preduzimamo sve neophodne mere da se oni više ne ponove.
Završavamo obilazak naše najveće hidroelektrane ubeđeni da će kladovski neimari u roku i na vreme završiti sve planirane aktivnosti i „Elektroprivredi Srbije” posle revitalizacije sigurno podariti povećanjem snage, još jednu malu elektranu, a u narednih 30 godina produžiti vek „Đerdapu 1”.
Izvor Serbia Energy
