Snabdevači na otvorenom tržištu moći će da računaju na kupce koji električnu energiju koriste za grejanje. – Neophodno je da se formira jedan operator distributivnog sistema umesto sadašnjih pet
Liberalizacija tržišta električne energije u Srbiji mogla bi u završnu, treću, fazu da uđe već od sredine ove godine ukoliko Narodna skupština Republike Srbije bude usvojila novi zakon o energetici onako kako je predložen. Ne sumnjamo da će ovaj zakon biti među prvima na dnevnom redu novog skupštinskog saziva s obzirom na to da je i prve korake u pripremama za pridruživanje Evropskoj uniji obeležilo usklađivanje domaće regulative u oblasti energetike sa evropskim direktivama i zakonima.
Istovremeno sa promenom roka za dalje otvaranje tržišta (još važećim zakonom predviđeno je da liberalizacija za male kupce i domaćinstva počne 1. januara 2015) započete su i aktivnosti na eventualnoj promeni tarifnog sistema, što bi dodatno obogatilo elektroenergetski milje u celini, ali i u delovima, regulisanog i otvorenog tržišta. Tim povodom razgovarali smo sa mr Željkom Markovićem, direktorom Direkcije EPS-a za distribuciju i v.d. direktora PD „EPS Snabdevanje“.
„Elektroprivreda Srbije“ i njena zavisna privredna društva nisu obavezni da stvaraju i razvijaju tržište električne energije, ali jesu da se ponašaju u skladu sa zakonskim normama i regulisanim pravilima. Šta se od EPS-a očekuje u trećoj fazi liberalizacije unutrašnjeg tržišta električne energije?
Sledeći principe i pravila otvaranja tržišta električne energije u prve dve faze, koje su sprovedene 2013. i ove godine, EPS nije menjao samo svoj odnos prema potrošačima električne energije, gradeći tržišnu poziciju prema kupcima, već i sopstvenu organizaciju i strukturu obezbeđujući tako preduslove da očuva svoj udeo na tržištu i u uslovima legitimne konkurencije drugih trgovaca i potencijalnih snabdevača. Razdvajanje distributivne od snabdevačke funkcije bilo je najveći korak u tom pravcu.
Osnovano je Privredno društvo „EPS Snabdevanje“, koje se bavi komercijalnim i javnim snabdevanjem. Na visokom naponu, gde su veliki kupci električne energije, EPS je faktički zadržao svoju dominantnu ulogu u snabdevanju velikih industrijskih kupaca.
Isto se dogodilo i na srednjem naponu, to jest na ostalom delu tržišta koje obuhvata sve kupce osim malih i domaćinstava. Štaviše, odlukom Vlade Srbije EPS-u je poverena uloga ne samo javnog snabdevača nego i rezervnog, tako da je „EPS Snabdevanje“ faktički prihvatilo gotovo sve kupce na srednjem naponu koji su 1. januara 2014. dobili pravo da biraju snabdevača. Verujem da treća faza liberalizacije tržišta električne energije, kad god da krene, ove ili početkom naredne godine, takođe neće ništa bitnije da promeni u pogledu učešća EPS-a u ovom delu tržišta.
Tu je reč o domaćinstvima i malim kupcima, tzv. malom biznisu, kao što su zanatske radnje i trgovine, čija je godišnja potrošnja manja od 30 hiljada kilovat-sati. Svi oni mogu i dalje da ostvaruju pravo na javno snabdevanje, ali i da biraju snabdevača na tržištu ako žele. Kako god da se opredele, „EPS Snabdevanje“ spremno je da im izađe u susret. Ovde moram da skrenem pažnju da će mali kupci koji ne ispunjavaju uslov određene potrošnje morati da izaberu snabdevača, jer neće moći da ostanu na javnom snabdevanju.
Čuje se da će veliki broj onih koji električnu energiju koriste za grejanje radije izabrati tržišnu nego regulisanu cenu, zbog skupe „trikolorne tarife“. Da li je takva računica osnovana?
Sama mogućnost da će domaćinstva i mali kupci moći da biraju snabdevača važna je sa aspekta formiranja tržišta električne energije na malo. To će značiti da je unutrašnje tržište u potpunosti liberalizovano. Ne može se, međutim, očekivati da će ovaj korak u liberalizaciji doneti niže cene za domaćinstva, kao što je u nekim nama susednim zemljama. Regulisana cena električne energije za javno snabdevanje u Srbiji nije pod uticajem tržišnih zakona i ona je niža od cena koje se ostvaruju na otvorenim tržištima zemalja u okruženju.
Ovakav odnos može se očekivati i u narednom periodu iako će s rastom životnog standarda u Srbiji rasti i regulisana cena električne energije. Drugi snabdevači, osim javnog, moći će da računaju na deo kupaca iz kategorije domaćinstva koji će električnu energiju kupovati za grejanje. Kod ove grupe kupaca, u grejnoj sezoni, prosečna cena kilovat-sata dostiže, pa čak i premašuje tržišni iznos. Tako, na primer, pri potrošnji većoj od dve hiljade kWh mesečno može se sa tržišnim cenama ponuditi povoljniji iznos računa nego što bi on bio za javno snabdevanje prema sadašnjem tarifnom sistemu.
Takođe, ako se ne konstituiše jedan operator distributivnog sistema, u povoljnijem položaju biće kupci u Vojvodini i na području grada Beograda, jer će manje izdatke imati za plaćanje troškova distribucije. Na području „Elektrovojvodine“ i EDB, dakle, mogla bi da krene tržišna utakmica odmah posle sprovedene treće faze liberalizacije. To je, međutim, mali broj kupaca u odnosu na sve ostale, koji se ne greju na struju, a za koje će regulisana cena i dalje biti povoljnija od tržišne.
Da li je formiranje jednog operatora distributivnog sistema uslov za ujednačavanje početnih pozicija kupaca ili ima i drukčijih opcija?
Kao što je poznato, zbog različitih cena pristupa distributivnom sistemu, koje je regulisala Agencija za energetiku polazeći od različitog stepena razvoja ED sistema u privrednim društvima za distribuciju, pa prema tome, i različitih troškova distribucije električne energije, Vlada Republike Srbije donela je uredbu kojom je ovaj problem privremeno premošćen, ali ne i rešen. Za trajno rešenje neophodno je da se formira jedan operator distributivnog sistema umesto sadašnjih pet i da se na taj način troškovi distribucije nivelišu i ujednače na teritoriji cele Srbije.
Dosta dugo smo mi u EPS-u, ali i u resornom ministarstvu, razmatrali moguće opcije organizovanja funkcije operatora distributivnog sistema i uvek se iznova pokazivalo da je jedan operator bolje rešenje nego pet. Do sličnih zaključaka došli su i u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su liberalizovale tržište i obe se opredelile da imaju po jednog operatora distributivnog sistema u državnom vlasništvu. U najkraćem, ako ne budemo imali jednog operatora distributivnog sistema, može se dogoditi da na liberalizovanom tržištu električne energije iznos troškova distribucije zamagli svaki razgovor o snabdevanju i cenama električne energije.
Najavljena je promena tarifnog sistema, koji važi za javno snabdevanje. Da li se može očekivati da će se ublažiti razlike među cenama kWh u postojeće tri zone?
Za promenu tarifnog sistema odgovorna je Agencija za energetiku RS i u okviru Agencije postoji komisija koja se bavi ovim pitanjem. Pri tome, Agencija je otvorena za sve predloge, pa je tako u okviru EPS-a formirana komisija koja treba da sagleda sve nedostatke sadašnjeg tarifnog sistema i predloži njegove eventualne korekcije.
Da li će na otvorenom tržištu drugi snabdevači moći da ponude jedinstvenu cenu kWh bez obzira na periode potrošnje?
Tarifni sistem postoji da bi se štitio elektroenergetski sistem od udara velike potrošnje, to jest da bi se obezbedila ravnomernost potrošnje tokom 24 sata. Javni snabdevač dužan je da primenjuje tarifni sistem u javnom snabdevanju. Svi ostali učesnici na tržištu nemaju obavezu primene tarifnog sistema koji je nužan za javno snabdevanje i mogu osmišljavati svoje tarifne pakete na način da se približe kupcu i prilagode svoju ponudu njihovim potrebama.
Ovo važi i za „EPS Snabdevanje“, tako da se u tržišnoj utakmici od nas može sa sigurnošću očekivati aktivno učešće u pogledu novih tarifnih paketa u komercijalnom snabdevanju. Po završetku procesa uvođenja garancije porekla, „EPS Snabdevanje“ će izađi i sa paketima u okviru kojih će se nuditi i energija iz obnovljivih izvora.
Budući da „EPS Snabdevanje“ ima delatnosti javnog i komercijalnog snabdevanja, da li sa širenjem otvorenog tržišta treba očekivati i odgovarajuće organizacione promene u ovom PD?
Svakako. Resorno ministarstvo je najavilo da će u narednom periodu doći do razmatranja i redefinisanja organizacije „EPS Snabdevanja“ imajući u vidu da trenutno ovo privredno društvo ima funkciju i komercijalnog i javnog snabdevanja.
Izvor Serbia Energy
