Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Rampa za Rusiju-Zapad...

Srbija:Rampa za Rusiju-Zapad formira mini Jugoslaviju?!

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Zapad želi formiranjem G6 na Balkanu da neutrališe nastojanja Rusije da u potpunosti preuzme tržište energentima u ovom delu Evrope.

Inicijativa o formiranju Zapadnobalkanske šestorke (G6), koja podrazumeva institucionalizovanu saradnju BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije u kontekstu evropskih integracija, za sada je privukla i pažnju Slovenije i Hrvatske, iako su one već članice EU.

Budući balkaski savez koji je već dobio podršku Brisela i Vašingtona podrazumeva zajednički parlament i policiju (BALPOL), zajedničko tržište rada, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Priča o novom balkanskom savezu zvanično je počela polovinom juna, kada je Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore dostavilo MIP-u BiH predlog novog koncepta regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana, koji je nazvan Zapadnobalkanska šestorka (G6). U budući regionalni savez pozvane su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija.

Inicijativa je rezultat dogovora ministara inostranih poslova država regiona sa visokim komesarom EU za proširenje Štefanom Fileom i generalnim sekretarom Saveta za regionalnu saradnju Goranom Svilanovićem. Cilj inicijative je, kako ga tumači njen pokretač ministar spoljnih poslova Crne Gore Igor Lukšić, da region Zapadnog Balkana, kroz međusobnu saradnju, u potpunosti bude integrisan u EU.

Postignut je dogovor da Crna Gora, kao trenutno jedina država regiona koja vodi pregovore o članstvu u EU, pripremi osnovne ideje daljeg promovisanja regionalne saradnje u cilju jačanja evropske perspektive.

U dokumentu MIP-a BiH od 20.juna ove godine, koji tumači crnogorsku inicijativu, navedeno je da je predloženo učešće Kosova u skladu sa Sporazumom između Beograda i Prištine iz 2012. godine. U tekstu koji je potpisao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova BiH Mitar Kujundžić navodi se da je takav model prihvatljiv za poziciju BiH prema Kosovu, osim ako primena Sporazuma ne bude dovedena u pitanje. U tom slučaju bi BiH mogla da zatraži razjašnjenje od involviranih strana (EU, Srbija i Kosovo).

Izvor Kurir

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!