Kolubarski i Kostolački baseni uglja danas su najvažniji energetski resursni potencijal rada EPS-a. – Pri kraju je izrada Strategije upravljanja geološkim resursima Srbije
Da bi se povećao nivo investicija u rudarski sektor, a posebno u okviru JP „Elektroprivreda Srbije“, potrebno je ispunuti niz preduslova. To su intenziviranje geoloških istražnih radova, intenziviranje potrebne projektne dokumentacije, pravovremeno obavljanje eksproprijacije zemljišta i pribavljanje potrebnih dozvola za otvaranje rudnika – kaže u intervjuu za „kWh“ prof. dr Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.
Naš sagovornik smatra da je uz velike investicije i sve ovo potrebno da bi se otvorio rudnik, a potom i izgradila nova termoelektrana. Ovaj proces, prema njegovim rečima, treba da prati i ozbiljno restrukturiranje „Elektroprivede Srbije“.
Koje bi to trebalo da budu najveće investicije u rudarskom sektoru u narednom periodu? Ima li uopšte zainteresovanih investitora?
Najveće investicije u sektoru energetski mineralnih sirovina trebalo bi da budu otvaranje novih rudnika i izgradnja novih termokapaciteta. Reč je o modernizaciji ili otvaranju novog rudnika uglja „Štavalj“ i izgradnji termoelektrane (oko 320 do 350 MW) i to ako investitor obezbedi sve ono što evropsko zakonodavstvo zahteva kad je reč o električnoj energiji proizvedenoj od uglja. Tu su i otvaranje površinskog kopa uglja Polje „E“ u okviru Rudarskog basena „Kolubara“, otvaranje PK „Radljevo“ i izgradnja nove termoelektrane (700 do 1. 000 MW), kao i otvaranje rudnika uljnih škriljaca i izgradnja postrojenja za preradu u Aleksincu. Među investicionim projektima su i otvaranje površinskog kopa Zapadni Kostolac i izgradnja termoelektrane (oko 700 MW) u PD „TE-KO Kostolac“, a među potencijalnim projektima su i otvaranje rudnika uglja Novi Kovin i izgradnja termoelektrane (640 do 700 MW) i otvaranje površinskog kopa Polje „G“ u RB „Kolubara“. Ima zainteresovanih investitora. Za projekat „Štavalj“ zainteresovane su kompanije iz Republike Češke, Turske, Kine, Rusije i Nemačke, a za „Radljevo“ uglavnom kompanije iz Nemačke. Za projekat uljnih škriljaca zainteresovane su kompanije iz Rusije, Izraela, Estonije, a za projekat „Novi Kovin“ zanimaju se kompanije iz Rusije, Nemačke, Bugarske i Kine.
Proces eksproprijacije bio je glavna kočnica za razvoj površinskih kopova u „Kolubari“. Kako to unaprediti, da svi budu zadovoljni, i građani i država?
Proces eksproprijacije je u prošlosti znao da bude i političko i interesno pitanje, ali je to sada prevaziđeno. U narednom periodu eksproprijacija će se obavljati na zakonskoj osnovi i transparentno, bez zloupotreba, koje su pratile prethodne eksproprijacije. Nadam se da će biti uspešnije nego do sada.
S obzirom na to da je ugalj strateški resurs srpske elektroprivrede, kako vidite stanje u ovom sektoru, odnosno u Rudarskom basenu „Kolubara“ i Kopovima u Kostolcu?
Kolubarski i Kostolački baseni uglja danas predstavljaju najvažniji energetski resursni potencijal rada „Elektroprivrede Srbije“ i nesumnjivo je ugalj iz ovih basena u dužem vremenskom periodu u ovom veku primarna sirovina za proizvodnju električne energije u Srbiji. Proizvodnja uglja u kolubarskom i kostolačkom basenu je na nivou planirane. Tako je 2012. godine iz ovih basena proizvedeno 37,5 miliona tona rovnog uglja. U odnosu na planirani bilans proizvodnje uglja, RB „Kolubara“ je ispunila 99,7, a „TE-KO Kostolac“ 100,5 odsto plana. Ako gledamo na zadovoljenje energetskih potreba države, odnosno planiranog energetskog bilansa, ova dva basena su termoelektranama isporučila 35,9 miliona tona uglja. To ukazuje na energetsku stabilnost i ispunjenje projektovane proizvodnje za EPS. Ova dva basena su isporučivala i 1,2 miliona tona uglja za industriju i široku potrošnju. Analiza postojeće situacije u kolubarskom i kostolačkom basenu jasno ukazuje da proces strateškog planiranja i realizacije planova ne daju očekivane rezultate. Ovo se posebno odnosi na razvoj kolubarskog basena. Prethodnih godina rukovodstvo se nije pridržavalo strateških planova. Kasni se sa eksproprijacijom, izradom projektne dokumentacije, izvođenjem geoloških istražnih radova i otvaranjem novih površinskih kopova uglja.
Šta Vaše ministarstvo čini na promeni regulative u oblasti rudarstva? Kada će biti usvojen Zakon o geološkim i rudarskim istraživanjima ?
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja radi ozbiljno na promeni postojeće zakonske regulative u oblasti geoloških istraživanja i rudarstva. Do sada su bile organizovane tri javne rasprave na kojima je učestvovao veliki broj eksperata iz geologije i rudarstva i investitora. Izrada novog Zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu traje duži vremenski period, ali je cilj da donesemo što kvalitetniji zakon koji će trajati i biti dobar kako za državu, tako i za investitore. Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu biće početkom oktobra u proceduri usvajanja, a nadam se da će biti usvojen do kraja ove ili početkom sledeće godine. Pri kraju je i izrada Strategije upravljanja geološkim resursima Republike Srbije, kao i set novih pravilnika iz oblasti geologije i rudarstva.
Da li će, po Vašem mišljenju, lignit ostati osnovni element za proizvodnju struje u Srbiji i ubuduće, iako mnoge NVO čak od stranih kreditora traže da ukinu ulaganja u ugalj?
Lignit će u Srbiji po svemu sudeći i u narednom periodu, odnosno do kraja ovog veka, biti nezamenljiv energetski resurs, sa aspekta stabilnog energetskog bilansa u državi. To omogućavaju utvrđene bilansne rezerve od skoro tri milijarde tona, (između ova dva dela nešto mi nedostaje) instalisani i planirani termoenergetski kapaciteti za čije se proširenje, a i izgradnju novih, interesuju mnogi međunarodni investitori. Svaka država proizvodnju električne energije bazira na onome što ima, bilo da je ugalj, voda, vetar, gas ili nafta, jer je to uvek najjeftinije i najsigurnije. Trenutno je najjeftiniji i najsigurniji ugalj, a mi uglja imamo. S obzirom na finansijsku situaciju, svaki drugi vid proizvodnje električne energije bio bi daleko skuplji. Svakako bi trebalo da se pripremimo da u ekonomski boljim vremenima deo električne energije dobijamo i iz obnovljivih izvora.
Šta je sa ostalim rudnim i mineralnim bogatstvima u Srbiji? Ima li razvojnih projekata koji su na pomolu?
Zainteresovanost za rudno bogatstvo van energetskog sektora je velika. To se posebno ogleda u velikom interesovanju velikih svetskih korporacija za detaljna geološka istraživanja. Samo u toku 2012. godine izdata su 83 odobrenja za istraživanje, a geološka istraživanja su se izvodila na 115 istražnih polja. Vrednost projektovanih radova za istraživanje samo u 2012. godini je iznosilo oko 45 miliona evra. Zainteresovanost se, pre svega, ogleda u projektima i istraživanjima litijuma i bornih minerala, zlata, bakra, molibdena, nikla, antimona. Najperspektivnija geološka istraživanja vode se na Jadru („Rio Tinto“), gde je pronađen novi mineral Jadarit (litijum i borati) i u području Timočkog magmatskog kompleksa Potaj Čuka – Tisnica i Breza („Avala“) gde su pronađene dobre rezerve zlata. Očekujemo da se u narednih nekoliko godina otvore i rudnici na ovim lokacijama.
Bezbednost na prvom mestu
Radnika u rudarskom sektoru svi se sete kada je Dan rudara ili kada naiđe ledeni talas i potreban je svaki gram uglja za proizvodnju struje. Kako poboljšati njihov teški položaj?
Svakako da je rudarski posao težak, bilo da je reč o podzemnoj ili površinskoj eksploataciji. Ne sete se njih predstavnici našeg Ministarstva samo za Dan rudara, već ih redovno obilaze. Nismo za godinu dana stigli da obiđemo sve rudnike, ali smo obišli veliki broj. Položaj zaposlenih u rudarskom sektoru može i mora biti bolji, ali treba imati u vidu da se prosečna bruto zarada u sektoru rudarstva kretala od 30.754 dinara u 2005. do 89.521 dinara u 2012. godini. Od toga je u eksploataciji nafte i gasa 132.254, u eksploataciji uglja 95.131 dinara i u eksploataciji metala 86.815 dinara. Analizom zarada, može se reći da je materijalni položaj radnika u odnosu na proseke u drugim industrijskim granama među boljima, ali s obzirom na uslove rada može i mora biti bolji, posebno sa aspekta povećanja bezbednosti, kako lične, tako i kolektivne. Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja svakodnevno kroz komunikaciju sa menadžmentom rudarskih kompanija, zakonsku proceduru i inspekcijski rad na terenu pokušava da poboljša položaj radnika, a na tim poljima trudićemo se i u budućnosti.
Rešenje u strateškom partnerstvu
Privatizacija srpskih rudnika se često pominjala. Na koji način će se odrediti status njihovog vlasništva?
Rudnici sa eksploatacijom energetskih mineralnih sirovina u okviru EPS-a, kao i JP „PEU Resavica“, u državnom su vlasništvu. Ostali rudnici koji su u državnom vlasništvu su u kompanijama koje su u restrukturiranju – RTB Bor Grupa, „Magnohrom“, rudnik sa podvodnom eksploatacijom Kovin, rudnik Šamot, rudnik bazalta „Vrelo“ (Kopaonik Kuršumlija). Jedina kompanija koja ima rudnik a nije u restrukturiranju je „Feldspat“ iz Bujanovca. Svi ostali rudnici su u privatnom vlasništvu. Država se trudi da za sve kompanije koje u svom sastavu imaju rudnike nađe strateškog partnera, kako bi uz pomoć države i strateškog partnera ona postala profitabilnija. Strateškim partnerstvom sve ove kompanije delom će ostati pod okriljem države.
Izvor; EPS Kwh
