Sastanak sindikata EPS-a s ministrima energetike i finansija u petak kada će se razgovarati i o beskamatnoj pozajmici od 50.000 dinara.
Radnici Elektroprivrede Srbije neće u generalni štrajk ako im se ne odobri pozajmica od po 50.000 dinara, ali će se još kako buniti ako ih vlada ne prihvati kao ravnopravne učesnike u izradi zakona o stečaju, radu i privatizaciji, potvrdio je juče za „Politiku” Milan Đorđević, predsednik sindikata ovog javnog preduzeća.
Da li će zaposleni u EPS-u i ove godine dobiti pozajmicu od 50.000 dinara znaće se u petak posle sastanak s resornim ministrom i ministrom finansija, kaže Đorđević, ističući da ministar Lazar Krstić nema sluha za njihove zahteve, pa ni za pozajmicu, iako EPS nije budžetska firma, jer puni državnu kasu s 55 odsto ukupnih prihoda.
Upitan da li je zahtev za ovom pozajmicom svojevrsna predizborna ucena sindikata EPS-a, on kaže, da to nema veze s politikom i izborima.
– Zahtev za sastanak s ministrom energetike, na kom je trebalo da se razgovora i o pozajmici, zatražen je još početkom decembra prošle godine kada se nije znalo da će izbora biti. Kolektivnim ugovorom EPS-a predviđena je pozajmica radnicima. To je EPS-ov novac. Prosečna neto plata u EPS-u je 42.000 dinara – kaže on.
Đorđević još pojašnjava da se svaka ova pozajmica vraća svakog meseca i sve što je uzeto prošle godine vraćeno je na vreme, te ne vidi zašto je bilo kome krivo što bi se ovako pomoglo radnicima. Đorđević još kaže da su iz vlade dobili odgovor da odluku o odobravanju zajma donosi poslodavac u skladu sa raspoloživim sredstvima, a ne nadležna ministarstva, što su u ovom javnom preduzeću okarakterisali kao prebacivanje loptice u tuđe dvorište.
Aleksandar Obradović, v. d. direktora EPS-a svojevremeno je rekao da će odluka o podeli ove pozajmice zavisiti od toga šta ministar energetike bude rekao. I dok sindikati veruju da čine najbolje, građani, koji zbog javašluka s računima još stoje pred šalterima za reklamaciju, s pravom mogu da pitaju – ko to i zašto „nagrađuje” radnike EPS-a?
Zbog čega to radnici samo ovog preduzeća imaju privilegije da dobijaju pozajmicu bez kamate? Da li samo zato što je EPS državni monopol navikao na razne pogodnosti, pa i beskamatne pozajmice na koje drugi radnici nemaju pravo. Primera radi ako bi potrošač, koji duguje za struju, tom istom EPS-u trebalo da plati dug od 50.000 dinara i zatražio od banke kredit u tom iznosu uz kamatu od 20 odsto koštao bi ga minimum još 10.000 dinara. Ko to treba da oprosti radnicima ovog javnog preduzeća tih 10.000 dinara – za milionske greške na računima ili zbog kupovine glasova pred izbore.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, slaže se da su sindikati ovoga puta preterali i da država, kao vlasnik ovog javnog preduzeća, prevazilazi svaku meru ovakvim ustupcima.
– Nedopustivo je davati pozajmice od 50.000 dinara administraciji u EPS-u, koja decenijama prima plate višestruko veće nego mnogi drugi – kaže Savić.
Ako se država već saglasi s davanjem ovih para, treba ih dati isključivo onima koji su na kopovima i u rudnicima, monterima, bageristima, onima koji su u proizvodnji, koji rade pod teškim uslovima za mnogo manje pare. Ali svima, to je nedopustivo, smatra Savić.
On još pita šta će oni zaposleni u privatnim firmama, koji mahom ne dobijaju plate na vreme, ili ih uopšte ne primaju. Ko će za njih da urgira kod poslodavaca, kada nema sindikata, da im pozajme po 50.000 dinara bez kamate i koji je interes poslodavca da to čini?
Između pozajmice i 13. plate, koju su neka preduzeća htela da podele, bolja je pozajmica, jer se taj novac ipak vraća i EPS nije na gubitku, iako ni to nije dobro, kaže Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije.
Izvor Politika
