Srbija je spremna za početak gradnje magistralnog gasovoda kroz Srbiju koji je zakazan za sedam dana, za 24. novembar. ” Preduzeće za njegovu gradnju dobilo u petak i energetsku dozvolu za gradnju, tako da nema više nijedne prepreke da se s poslom ne krene.
I pored toga „što se sitno broji” do početka velikog projekta „Južni tok”, u javnosti ne prestaju optužbe da aktuelna ministarka energetike dr Zorana Mihajlović ugrožava ovaj projekat vredan 1,9 milijardi evra.
U intervjuu za naš list ona kaže da „nije normalno da energetsku politiku zemlje vode javna ili neka druga preduzeća ili centri moći nezavisni od vlade i ministarstva, a svako dodatno objašnjenje sa ciljem da Srbiji bude bolje ruši snove lobija i interesnih grupa koji godinama na ovome, ali i u drugim oblastima, zarađuju veliki novac. Sistem mora da se uređuje i ja to radim”.
Koliko je važan projekat „Južni tok” za Srbiju i šta znači kada kažete da ste vi njegov garant?
To je centralni infrastrukturni projekat cele jugoistočne i centralne Evrope koji će omogućiti Srbiji zaštitu političkih, ekonomskih i energetskih interesa. Srbija s jednim pravcem dotoka gasa ne može reagovati ni na jednu krizu. Imati gas u skladištu je dobro, ali sasvim sigurno povećava troškove energetske stabilnosti.
Moja želja da se uspostavi normalna struktura odlučivanja i nadležnosti uzdrmala je one koji bi da politiku stave u službu privatnih interesa i u tom kontekstu tumačim i pokušaje diskreditacije u medijima.
Podsetiću vas da je upravo Ministarstvo energetike zaduženo za sve pripremne radnje za izgradnju gasovoda „Južni tok”. Pre mene, bilo je mnogo ministara koji se nisu proslavili konkretnim rezultatima, osim medijskih najava o značaju „Južnog toka”. U prethodnih godinu i po dana, sve što je trebalo da se pripremi, a od petka i energetska dozvola, urađeno je najbrže moguće.
Šta bi bilo drugačije da je Srbija ravnopravan partner u zajedničkom preduzeću „Južni tok Srbija”. Šta to imaju druge zemlje koje podjednako s 50 odsto učestvuju u vlasničkoj strukturi gasovoda, a što mi nemamo? Koje su posledice toga?
Partnerski odnos u vlasničkoj strukturu daje mogućnost ravnopravnog učestvovanja u organima upravljanja društva i donošenje svih odluka konsenzusom, od strateških do operativnih.
Da ste mogli nešto da menjate u ugovoru koji predviđa gradnju – šta biste promenili? Ugovor o gradnji nije ni potpisan, niti je u ingerenciji države, verovatno ste mislili na energetski sporazum.
Na to sam mislila. Niko, pa ni ja nisam izjavila da bi se vršila revizija energetskog sporazuma. Dobro objasniti određene stvari, zbog obe strane, a pročitala sam da je to i izjavio i ministar prirodnih resursa. Međutim, onog trenutka kada pokušate da nešto objasnite, to se tumači kao da ste protiv saradnje. I to, kao i svaki drugi problem koji je prethodnih godina pomenut u vezi s ovim sporazumom, nema veze s ruskom stranom, već s raznim predstavnicima srpske strane, jer svako objašnjenje izgleda ugrožava nečije interese.
Da li smo se zaštitili od eventualnog povećanja vlasničkog udela Rusa u „Južnom toku” s obzirom na to da oni investiraju u gradnju u celosti?
Sporazumom između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, u okviru formiranja kompanija za realizaciju projekta, predviđeno je da učesnici imaju udele u osnivačkom kapitalu u odnosu 49 prema 51 procenat. Takođe, ovim sporazumom definisano je da se mogu privlačiti novi akcionari, uz odgovarajuću preraspodelu udela. Ove odredbe se ne mogu menjati bez saglasnosti obe strane, tako da smo sigurni.
Da li je tačno da je preduzeće „Južni tok Srbija” registrovano u Švajcarskoj samo zbog pravne sigurnosti, kako to tvrdi prvi čovek „Srbijagasa”, i da li to znači da u Srbiji nema pravne sigurnosti. Je li to bio ruski uslov?
Tumačenje prvog čoveka „Srbijagasa” i izvršnog direktora za „Južni tok” odnosilo se na drugačije mogućnosti definisanja akcionarskog ugovora koje daje švajcarsko pravo, u odnosu na domaće. Za mene nije više pitanje čiji je uslov jer to niko danas ne zna, već koliko će koristi imati Srbija zbog toga što je ovo preduzeće registrovano tamo, počev od prihoda od taksi i prihoda koje će ostvariti budžet Srbije.
Rekli ste pre nekoliko dana da stavljate tačku na spekulacije da vi kočite „Južni tok”. Ko i zašto plasira takve priče i koliko je tačno to što vas povezuju s američkim nevladinim organizacijama za čije navodne interese lobirate?
Od stupanja na mesto ministra energetike, zamrzla sam članstvo u svim organizacijama. Da li treba da govorim o tome da se u srpskim medijima, još vrlo slabašnim pred uticajima lobija i novca, pojavljuje takozvani ruski analitičar koji takođe ima nevladinu organizaciju i tumači šta bi možda predsednik Rusije mislio, ali nije izgovorio? Ovakvi napadi su za mene očekivani.
Kao što se kaže da je sneg prekrio breg da svaka zverka pokaže svoj trag, tako i ja gotovo bez iznenađenja slušam napade bilo da oni dolaze od javnih ličnosti ili onih koji to nisu, iz Srbije ili nekog drugog kraja sveta, od stranačkih ili nestranačkih kolega. Standardi u politici u Srbiji se menjaju i vreme rada „ispod žita” prolazi. Za mene je Srbija na prvom mestu, od portira, studenta, lekara, do inženjera.
Da li je tačno da vam je ruska strana zamerila nastup u emisiji „Insajder” koja se kritički bavila „Južnim tokom”?
Meni lično nijedan ruski zvaničnik to nije rekao, niti je ijedna zamerka upućena ministarstvu koje vodim, izuzev zamerki koje su pojedinci davali u intervjuima.
Rekli ste da nije tačno da je direktor Bajatović ruski prijatelj, već da lobira za jednu posredničku firmu preko koje se kupuje gas. O kojoj je firmi reč i na osnovu čega to tvrdite i, ako je tačno, šta Bajatović time dobija?
Na našem tržištu postoje dva preduzeća koja prodaju ruski gas domaćim firmama: „Jugorosgas” i RST. Ova druga kompanija isporučuje gas velikim potrošačima po šemi uslužne prerade gasa. To je trećina tržišta gasa u Srbiji i za toliko se smanjuje tržište i profit „Srbijagasa”. Nemam ništa protiv uslužne prerade gasa, ali je pitanje šta ćemo onda sa „Srbijagasom”.
Za državu Srbiju je važno da obezbedi nižu cenu gasa, za srpsku privredu i da se ostvarena dobit ulaže u gasni sektor Srbije. Pitanje je da li se to može postići ako „Srbijagas” gubi velike potrošače.
Je li Moskvu naljutilo i to što tražite izbacivanje posredništva „Jugorosgasa” pri uvozu gasa u Srbiju? Da li vam je sugerisano da ne uključujete Evropsku banku za obnovu i razvoj u ovaj projekat jer bi ta banka posle mogla da zatraži i deonice gasovoda? Treba li EBRD da učestvuje u ovom projektu i šta to znači za Srbiju?
Za mene je neverovatno da se prave čitave teorije zavere na vrlo jednostavnim stvarima. EBRD nikada nije pomenut kao učesnik u projektu „Južni tok”. Kredit od EBRD je uzeo „Srbijagas” još 2010. godine i to što za tekuću likvidnost, što za druge stvari, ali ga nije iskoristio, pa je jedan deo tog novca trebalo da se prenameni za drugi projekat, gasovod Niš–Dimitrovgrad. Ovaj projekat je danas ugrožen zbog neispunjavanja obaveza „Srbijagasa” vezanih za reformisanje ovog preduzeća. Zbog toga možemo biti tuženi od Energetske zajednice, a samim tim bi naš put ka Evropskoj uniji bio otežan.
O „Jugorosgasu” se uopšte nije govorilo. Ova kompanija je uvedena 2007. godine kao posrednik. Oni koji su ga uveli treba da objasne i kako i zašto. Ali, to preduzeće radi gasifikaciju uglavnom južne i istočne Srbije i, koliko sam informisana, zainteresovani su da budu nosioci izgradnje „Južnog toka” ka Makedoniji.
Zašto niste prisustvovali sastanku predsednika Srbije s čelnim ljudima „Gasproma” prošle nedelje u Beogradu? Kakav je stav čelnih ljudi „Gasproma” zbog vašeg odsustva i da li je to signal da ste nepoželjni?
Delegacija s Milerom na čelu je uputila pozive premijeru Ivici Dačiću i prvom potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću, a ja sam dogovorila sastanak sa svojim ruskim kolegom, Aleksandrom Novakom, koji je ministar energetike. Kada bismo na ovaj način tumačili svaki sastanak koji imaju ministri, potpredsednici vlade, pa do premijera s raznim kompanijama, ambasadorima ili predstavnicima drugih država, čini mi se da bismo zaključili da je cela vlada u raznim situacijama nepoželjna!
Koliko su tačne najave da će gas izgradnjom „Južnog toka” biti jeftiniji zbog kraćeg transporta, zar se tako nije pričalo i kada je „Gaspromnjeft” kupovao NIS da će Srbija imati najjeftinije gorivo, što se baš i nije dogodilo? Kakvu će korist običan građanin imati od ovog projekta?
Činjenica je da Srbija danas plaća jednu od najviših tranzitnih taksi u Evropi za gas koji stiže preko Mađarske, upravo zato što nema mogućnost izbora. Taj podatak govori u prilog tome da će izgradnjom „Južnog toka” ili bilo kog drugog gasovoda gas biti jeftiniji.
Gas je najskuplji kada ga nema i najveća korist za građane je u sigurnosti da će ga uvek biti. Ali, to je ujedno i uslov za priliv investicija. Niko neće da ulaže u zemlju u kojoj nema osigurano snabdevanje energijom i energentima ili će to učiniti, ali pod nepovoljnijim uslovima.
Rast zaposlenosti upravo u periodu izgradnje gasovoda je vrlo visok i meri se desetinama hiljada novozaposlenih, koji će biti angažovani direktno na izgradnji ili će dobiti posao kroz rad mnogih kompanija u mašinogradnji, građevinarstvu. Za mene je to najveća korist.
Koliko ćemo uposliti domaće radne snage u ovom velikom projektu i u kojoj će meri naša privreda biti angažovana?
Domaće kompanije mogu raditi sve osim proizvodnje opreme, a za nas je značajno to što će ovaj projekat doneti povećanje bruto domaćeg proizvoda Srbije za najmanje pet odsto.
Zašto je otkazan vaš ranije zakazani put u Moskvu i da li su tačne spekulacije da ste za ruske zvaničnike persona non grata?
Ranije zakazani put pomeren je zbog puta ruskog ministra energetike u Vijetnam. S njim ću se videti najpre 24. novembra na otvaranju radova na gasovodu „Južni tok”, a potom i u Moskvi.
Trudim se da uvek budem dostupna novinarima
Upitana da li misli da je je ima previše u medijima ministar energetike Zorana Mihajlović kaže da se trudi da uvek bude dostupna novinarima jer je njena obaveza da odgovara na sva pitanja koja interesuju javnost.
– Moguće je da je i interesovanje medija za moj rad deo razloga za napade, ali mediji su ti koji diktiraju moje prisustvo u javnosti, a ne nekakve PR agencije – zaključila je ona.
Izvor Politika
