Bez promene statuta i pretvaranja EPS-a u akcionarsko društvo, ovo preduzeće nastaviće da gubi od 30 do 35 miliona evra godišnje, to jest 100.000 evra dnevno.
Ukoliko Ministarstvo energetike u najskorije vreme na dnevni red vlade ne stavi izmenu statuta Elektroprivrede Srbije, čime će biti ukinut upravni i imenovan nadzorni odbor, EPS do kraja godine neće iz javnog preći u akcionarsko društvo. To nije samo puka formalnost. Bez toga EPS će nastaviti da gubi od 30 do 35 miliona evra godišnje, odnosno 100.000 evra dnevno, kaže u razgovoru za „Politiku” Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a.
Da li će do kraja godine EPS iz javnog preduzeća preći u akcionarsko društvo kako je najavila i ministarka energetike?
– Ne sumnjam da će do toga doći. Ohrabruje i poslednja najava resorne ministarke da će EPS postati akcionarsko društvo što će omogućiti kompaniji da postane profitabilna. U ovako formiranom EPS-u niko nema odgovornost ni za šta, što nije dobro. Malo sam ljubomoran na „Srbijagas” koliko se resorna ministarka posvetila tom javnom preduzeću i nagoveštene reorganizacije. Mi vapimo za promenama. Vlada je pre godinu dan donela polazne osnove za reorganizaciju, ali ne mogu da dokučim zbog čega se na tome stalo.
Da li ćete godinu završiti s profitom?
– Pre godinu dana finansijska situacija u EPS-u bila je katastrofalna. Uspešnim poslovanjem, reprogramom kredita, racionalizacijom troškova i rekordnom proizvodnjom popravili smo rezultat u ovojza skoro 21 milijardu dinara. Danas se o EPS-u ne može govoriti kao o gubitašu, već o kompaniji koja je u uslovima liberalizacije uspela da zadrži 97 odsto tržišta, uz tržišnu cenu i povećanje prihoda za 2,5 milijardi dinara. EPS je spreman da ovakav uspeh ponovi i po otvaranju tržišta na srednjem naponu od 1. januara 2014.
EPS treba da bude profitabilna firma. Vlada je donela odluku o reorganizaciji još prošle godine prema kojoj EPS više ne sme da bude javno preduzeće, nego firma koja će funkcionisati po tržišnim principima. Preglomazni smo i moramo biti bolje organizovani.
Rekoste da imate samo 14 finansijskih direktora?
– Nije problem samo tih 14, nego što oni pod sobom imaju svoje direkcije i službe. U odluci vlade stoji da te funkcije moraju da budu korporatizovane, ali se na to čeka već godinu dana.
Šta tačno znači korporativizacija?
– To znači definisanje korporativnih usluga na nivou centrale gde se pre svega misli na finansije, IT sektor, pravo, pi-ar strategiju i planiranje, nabavke, ljudske resurse koje će sva zavisna preduzeća koristiti, a ne da svako do njih ima svoje. Tako je svuda u svetu, osim kod nas.
Zašto odluka vlade nije sprovedena godinu dana?
– Odluka je doneta u novembru prošle godine. Zbog toga što nije još sprovedena ja nisam direktno šef direktorima zavisnih privrednih društava, već oni odgovaraju UO koji je po zakonu trebalo da bude ukinut početkom ove godine. Odgovornost mora da dobije ime i prezime, čega sada nema.
Najbolji primer toga je kada se jedan direktor elektrodistribucije oglušio o sve moje naredbe kako bi funkcionisalo novo preduzeće „EPS snabdevanje”. Kada sam video da su počeli problemi, na UO sam krenuo u proces njegove smene. I bio sam odbijen. Njegova smena nije stavljena čak ni na dnevni red.
Koliko su tu partije bitne?
– To je tamni vilajet. Nije ovde samo stvar u utvrđivanju odgovornosti. Moramo da postanemo efikasniji. Imate 13 feuda, 13 nezavisnih sistema. Radio sam u „Čezu” (češkoj elektroprivredi). Oni su imali 89 privrednih subjekata. Zamislite da su organizovani kao mi. Imali bismo 89 finansijskih direktora, 89 IT direktora, 89 direktora nabavke. EPS je napravljen kao sistem da se odgovornost gubi. Gde svako ima svoje budžete. Da je ovaj sistem dobar valjda bi i druge firme, poput najjačih „Čeza”, EDF-a EON-a, bile ovako organizovane. Ovakav način rada je protiv interesa države i građana. Jer, ako imate troškove koje ne biste smeli da imate, to je protivnointeresima građana.
Da li ste razgovarali s ministarkom energetike zbog čega se toliko dugo čeka na statut?
– Nismo do toga došli. Samo sam informisan da za to nije vreme. Imamo potencijal da budemo ponos Srbije, kao što se Francuska ponosi svojom elektroprivredom.
Da li to znači da se Srbija stidi da ima profitabilnu firmu?
– Kako da se srede državne finansije ako su državna preduzeća gubitaši. Potrebno je da EPS pravi profit. Da je sreće da EPS bude velika stavka u punjenju budžeta.
Nesumnjivo da će se prelaskom iz javnog preduzeća u a.d. javiti višak zaposlenih?
Što se tiče otpuštanja ili zapošljavanja radnika biće sve rađeno u saradnji sa sindikatom. Čekamo i izmene Zakona o radu koje će takođe uticati na to kako i šta dalje. Nisam nikada krio da imamo preglomaznu administraciju, ali nemamo rudare, montere… pa je EPS u obavezi da unajmljuje treće firme da rade osnovnu delatnost. A sve to može da se promeni samo jednim potezom na papiru.
Kakva je sudbina Vaših radnika na KiM?
– Angažovali smo ih gde god postoji potreba. Imali smo problem kada je trebalo utvrditi da li možemo da ih angažujemo bez tendera, pa smo dolazili u apsurdnu situaciju da li kolega može da radi za EPS ili da uzmemo neku treću firmu. Bili biste iznenađeni koliko EPS brzo može da se promeni, ali čekamo taj papir.
Ako je sve kao što kažete, na osnovu čega resorna ministarka tvrdi da se u EPS-u više bave međusobnim odnosima nego poslom?
– Bavim se međusobnim odnosima, jer nije uspostavljen sistem, jer ne mogu da se bavim svojim poslom na način na koji bi to trebalo.
Ali, ministarka je toga svesna, zašto onda to kaže?
– Oslanjamo se na dobru volju direktora zavisnih privrednih društava zato se i bavimo međuljudskim odnosima. Nismo mi ortačko društvo pa da ostanemo ovako organizovani. Ni u jednoj firmi ne postoji da prvi čovek firme nije šef direktorima koji su ispod njega. Ali ni to nije najveće zlo. Direktori ogranaka u distribucijama takođe su imenovani od strane UO, pa direktor Elektrovojvodine, na primer, nije direktno šef direktoru Elektrodistribucije Novi Sad. Godinama se ovaj sistem gradio da su svi odgovorni, a da niko nije odgovoran.
Potpisan je ugovor za gradnju trećeg bloka u Kostolcu, šta to znači za Srbiju?
– Država nam je dosta pomogla u ovom poslu, a Kinezi su dali najbolje moguće uslove za kredit da bi Srbija posle 24 godine počela da gradi novi kapacitet.
Kako ste se odlučili da prihvatite predlog ministarke energetike da i onima koji su krali struju odobrite reprogram dugova?
– Prema podacima iz prošle godine električnu energiju neovlašćeno je preuzimalo oko 20.000 kupaca, a vrednost električne energije je na osnovu urađenih zapisnika 2,5 milijarde dinara.EPS ima velike probleme sa potraživanjima nastalim nelegalnim priključenjem na mrežu i želi da ih naplati, ali istovremeno želi i da napravi jasnu razliku između kupaca koji poštuju zakone i onih koji neovlašćeno koriste električnu energiju.
U subotu isteče rok za reprogram dugova. Kakav je učinak?
– Sporazum o reprogramu do 25. novembra potpisalo je 205.277 dužnika, od toga 193.044 domaćinstva i 12.233 iz kategorije privreda. Ukupno je reprogramirano 12 milijardi dinara duga, što je oko 15 odsto ukupnog duga. Dužnici koji ne izmire nagomilani dug ući će u proces prinudne naplate kod izvršitelja,a ako to ne bude moguće sledi sudski postupak.
Da li će biti zaštićenih kada je u pitanju isključenje struje?
– Nema zaštićenih dužnika. To što su prethodne vlade i rukovodstva EPS-a tolerisali rasipanje državne imovine kroz neplaćanje struje nije izgovor da se nastavi i u budućnosti.Za svaki neplaćeni račun primenićemo zakonske mere. Reprogram dugovanja na čak 120 rata je ispružena ruka EPS-a i vlade kako bi građani i privreda izmirili ranije nagomilana dugovanja.
Izvor Politika
