Nebaždareni strujomeri, koje sada imamo, ne potkradaju potrošače, ali s novim uređajima sprečile bi se velike krađe, tvrde stručnjaci.
Aleksandar Obradović, v. d. direktora Elektroprivrede Srbije, izjavio je prilikom nedavne posete Beogradskoj distribuciji „da su naša brojila primitivna i da se s novim pametnim strujomerima ovolike greške u očitavanju potrošnje električne energije sigurno ne bi događale”.
Oni koji veruju u iskrene namere prvog čoveka EPS-a, mogli su ovu izjavu shvatiti kao poslednji poziv da se krene u ovaj veliki posao vredan 40 miliona evra, dok drugi s pravom pitaju – zašto sve već nije gotovo i ko koči zamenu zastarelih brojila zbog kojih EPS godišnje, kako se čulo na nedavnom okruglom stolu o brojilima, gubi 25 miliona evra?
Jedino što je za sada izvesno jeste da je krajem decembra 2012. godine raspisan tender za nova brojila, ali da je zbog žalbi pojedinih proizvođača Komisiji za zaštitu prava ponuđača sve obustavljeno do kraja decembra 2013. kada je tender otvoren. Još se čeka imenovanje najboljeg ponuđača.
Slobodan Ružić, doktor elektrotehničkih nauka, slaže se da su domaća brojila primitivna.
– Javnost, međutim, mora da zna da je osnovna svrha postavljanja novih, „pametnih” brojila smanjenje krađe struje i nelegalnih priključaka na mrežu, kaže Ružić.
EPS godišnje po ovom osnovu izgubi oko pet odsto ukupne energije, kaže on i dodaje da bi s novim brojilima sigurno bilo manje grešaka u očitavanju, jer se to sada radi na najprimitivniji način.
– Sa sadašnjim načinom očitavanja, gde se olovkom na terenu upisuje potrošnja, ili očitavači to urade odokativno, nakon čega upisane podatke predaju centrali koja ih unosi i kompjuter i opet otvara prostor da se greške naprave, mora da se menja, objašnjava Ružić.
Potrošači moraju da znaju, kategoričan je naš sagovornik da sa starim brojilima ne trpe nikakve štete. Stara brojila potrošačima, kako se to najčešće misli i govori, neće pokazivati veću potrošnju struje. Sve mane starih brojila idu na štetu EPS-a, a ne građana.
Izvor „Politike” upućen u celu problematiku, kaže, da zamenu dotrajalih brojila EPS-a koče razni lobiji, korupcija, loše napisani tenderi i rupe u Zakonu o javnim nabavkama.
Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, objasnio je da baždarenje brojila kasni, što košta državu 25 miliona evra. Istovremeno čak 97 odsto kredita EBRD-a za nabavku novih brojila od 40 miliona evra iz 2010. godine nije realizovano.
Na poslednjem tenderu EPS-a, iz decembra prošle godine, neke od zamerki su ispravljene, pa se sada uređaji mogu nabaviti od više različitih proizvođača, što ranije nije bio slučaj, ali ni to nije dovelo do efikasnije nabavke, što ukazuje da postoji još puno nerešenih prepreka.
Životije Jovanović, zamenik generalnog direktora EPS-a, istakao je na okruglom stolu o strujomerima da EPS gubi dva odsto energije na 1,8 do dva miliona brojila koje treba zameniti, popraviti ili baždariti.
– Uvođenje pametnih brojila je dug proces koji može trajati deset godina, a za koji su potrebna i znatna sredstva. Odgovor na pitanje, zašto nismo nabavili brojila, veoma je jednostavan – zato što tenderi ne prolaze. Trgovci i neki proizvođači nam zagorčavaju život, žale se kod svakog tendera i otežu ga u nedogled, a novi Zakon o javnim nabavkama nam nije doneo efikasnost, poručio je Jovanović.
Nastavak otvaranja tržišta električne energije donosi EPS-u nove probleme. Pravi će nastati kada potrošači budu mogli da nabavljaju struju od više različitih snabdevača, za šta će morati da postoje uređaji sa satnim vrednostima.
Modernizacija mernih uređaja za potrošnju električne energije – zastarelih mehaničkih brojila u sistemu EPS traje od 2004. godine. Da je posao urađen do sada EPS bi, smanjenjem gubitaka, većpovratio novac uložen za zamenu starih brojila. Dosada je, kakosaznajemo, kupljeno oko desetak odsto od 3,3 miliona ovih uređaja.
U Srbiji ima 3,4 miliona domaćinstava, a jedno brojilo košta od 100 do 150 evra. Sa ugradnjom trošak je oko 500 miliona evra. Ako bi se uz pomoć novih brojila gubici smanjili za četiri do pet odsto, ta investicija mogla bi da se isplati za pet, šest godina, što znači godišnju uštedu oko 100 miliona evra.Računice EPS-a iz 2004. baratale su sa uštedom od 720 miliona kilovat-časova što je po ceni od oko pet evrocenti po kilovat-času skoro 40 miliona evra godišnje.
Izvor Politika
