Skrining u oblasti eneregtike u pristupnim pregovorima Srbije i EU počeće u aprilu – napredak Srbije ocenjen pozitivno
Stručna konferencija pod nazivom „Evropska energetska politika – izazov za Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji“ održana je 20. februara u hotelu „Tullip Inn“ u Beogradu. Organizatori konferencije su Društvo za jugoistočnu Evropu, Savezno ministarstvo Nemačke za ekonomiju i tehnologiju, Odbor za Istok nemačke privrede i Delegacija nemačke privrede u Srbiji.
U skladu sa ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, Srbija se obavezala da primeni direktive Evropske unije u oblasti OIE. Najnovija direktiva iz ove oblasti obavezuje članice EU da do 2020. godine obnovljiva energija čini 20 procenata ukupne potrošnje. Ciljevi 20/20/20 u oblasti energetike predviđaju, pored povećanja učešća zelene energije, smanjenje emisija štetnih gasova za 20 procenata i povećanje energetske efikanosti za 20 odsto na nivou EU.
Evropska komisija je u januaru predstavila novi klimatski i energetski okvir za 2030. godinu sa ciljem da se EU približi energetskom režimu niskih emisija štetnih materija. Cilj je da se emisija gasova smanji za 40 procenata u odnosu na 1990.godinu, a udeo obnovljivih izvora poveća na 27 procenata u finalnoj potrošnji. O ovim predlozima će se razgovarati već u martu na nivou zamalja članica, dok će konkretni predlozi na polju energetske efikanosti biti izneti tokom godine. Na putu pristupanja EU Srbija će morati da savlade izazove u oblasti primene pravnih tekovina, ali taj put je i razvojna šansa koja proizilazi iz nove orijentacije energetske politike.
Na konferenciji je najavljeno da će skrining u oblasti eneregtike u pregovorima o članstvu Srbije u EU će početi u aprilu. Ocenjeno je da Srbija, iz ugla Energetske zajednice, dobro napreduje, s obzirom da ozbiljno primenjuje Treći energetski paket, i jedna je od vodećih zemalja u otvaranju tržišta energije. Značajna je uloga Agencije za energetiku, čiju ulogu kao nezavisnog regulatornog tela treba dodatno osnažiti.
Toivo Miller, ispred tima za energetsku efikanost i klimatske promene EBRD banke, naglasio je da ulaganje u obnovljive izvore energije zahtevaju duži period otplate investicija, i taj period može biti i do 15 godina.
Dr Jürgen Welschof, direktor KfW banke, tokom svog izlaganja podsetio je da KfW banka kao najveći finansijer podržava ulaganje uoblasti energetike i energetske efikasnosti. Nemačka je najveći investitor u Srbiji u oblasti energetike, s obzirom da je putem razvojne banke uložila više od milijardu evra u ovaj sektor u prethodnih deset godina. KfW banka je u Srbija aktivna od 2000. godine.
– Nemačka razvojna banka jeposvećena povećanju energetske efikanosti i uvođenju novih tehnoloških rešenja. Planiramo investicije u distributivne mreže, čime će se smanjiti gubici i podići nivo energetske efikanosti. Očekujemo u narednom periodu potpisivanje ugovora o renoviranju 30 škola, sa ciljem da zgrade škola postanu energetski efikasni objekti. Obezbedili smo sredstva za podizanje energetske efikasnosti na nivou lokalnih zajednica. Takođe, u velikom broju opština imamo programe za finansiranje projekata vodosnabdevanja, što je takođe vid podizanja efikasnosti – rekao je dr Welschof.
Najznačajniji energetski projekti u Srbiji u kojima je učestvovala Nemačka su revitalizacija revirzibilne hidroelektrane „Bistrica”, uspešno poslovanje „Simensa” koji u Subotici proizvodi vetrogeneratore i kompanija „Knauf” za proizvodnju izolacionih materijala. Energetska kompanija RWE je 2012. godine potpisala memorandum o saradnji sa „Elektroprivredom Srbije”, a realizacija tog projektase očekuje u narednom periodu.
Izvor EPS
