Energetska zajednica značajno podržava EPS u borbi za bolje podsticanje investicija putem cena električne energije. EPS mora da bude pripremljen da odustane od svoje kvazimonopolističke pozicije
Ključ za dugoročnu pouzdanost snabdevanja energijom u Srbiji jesu cene koje ne samo odražavaju stvarne troškove proizvodnje, već daju i podsticaj za investicije u nove proizvodne kapacitete – kaže u intervjuu za list „kWh” Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope. Naš sagovornik ocenjuje da uprkos delimičnoj deregulaciji tržišta električne energije još uvek ima mnogo posla u ovoj oblasti.
Kakvu ulogu ima „Elektroprivreda Srbije” u pouzdanom snabdevanju energijom u regionu Zapadnog Balkana i zemalja u Energetskoj zajednici? Da li ste zadovoljni saradnjom sa Srbijom i EPS-om?
Energetska zajednica značajno podržava EPS u borbi za bolje podsticanje investicija putem cena električne energije, i to pre svega kroz cenovnu politiku električne energije u Srbiji. EPS mora da bude pripremljen da odustane od svoje kvazimonopolističke pozicije, jer, ako novi učesnici na tržištu nemaju načina da odgovore na trenutne izazove na tržištu, to znači da je potrebna proaktivna intervencija regulatora.
Čekamo novi zakon o energetici, a Treći energetski paket EU je veoma važan za taj dokument. Koji su komentari Energetske zajednice na nacrt novog zakona?
Srbija će, verovatno, biti prva zemlja u regionu koja će u zakone sasvim uvrstiti i primeniti Treći energetski paket. Sekretarijat EZ veoma intenzivno sarađuje sa radnom grupom zaduženom za izradu nacrta. Insistiraćemo na tome da konačni predlog zakona, koji će biti predat Skupštini Srbije, bude usklađen sa Trećim energetskim paketom.
Biće potrebne dodatne diskusije i naredna runda komentara. Prema našem iskustvu iz 2011. godine, Srbi su teški pregovarači, ali poštuju i primenjuju ono što je dogovoreno. Na primer, za razliku od drugih zemalja u regionu, Srbija prati plan za postepeni raspored koji je dogovoren sa Sekretarijatom. Mudrim koracima se ide do postepenog otvaranja tržišta, a to je samo po sebi veliko dostignuće.
Kako Energetska zajednica gleda na prethodne korake i budući razvoj tržišta energije u Srbiji? Šta je potrebno da se uradi u budućnosti pošto imamo dosta trgovaca, a malo njihovog učešća?
Nije neuobičajeno da je za stvarno otvaranje tržišta potrebno više vremena nego što je planirano Zakonom. Novi zakon mora veoma jasno da naznači da javno snabdevanje nije opcija koja se podrazumeva i da je promena snabdevača lako moguća ako postoje atraktivnije ponude. Sekretarijat EZ će, takođe, insistirati da rezervni snabdevač, u praksi ista firma kao javni snabdevač, ostane samo kao opcija u kratkom vremenskom periodu i da se ne zloupotrebljava i ne ometa otvaranje tržišta i tako zadržava postojeće monopole.
Pored dalje deregulacije cena i ukidanja svih direktnih i indirektnih subvencija, treba da bude omogućeno osnivanje privatnih firmi kao trgovaca i snabdevača za domaćinstva. Tim novim trgovcima treba da bude dato pravo pristupa električnoj energiji proizvedenoj u Srbiji pod istim uslovima kao i „EPS Snabdevanju”. Jedna od mogućnosti je da na berzi mogu da nabave deo od ukupno poroizvedene električne energije u Srbiji. Ove reforme ne bi trebalo da se posmatrju kao teret, već prvenstveno kao šansa da Srbija bude začetnik regionalnog razvoja tržišta.
„Elektroprivreda Srbije” i Ministarstvo energetike su partneri Energetske zajednice u primeni politike i standarda Evropske unije. Da li to iskustvo smatrate važnim za proces restrukturiranja EPS-a i zašto? Šta EPS mora da uradi da bude kao jedna od kompanija EU?
Veoma je važno da se striktno razdvoje državno vlasništvo nad EPS-om i državna regulacija energetskog sektora. Ako je regulatorni cilj, kao što je to u Ugovoru o Energetskoj zajednici, povećanje konkurencije, država kao vlasnik i operator ne bi trebalo da podsticanjem dominacije svojih kompanija ugrozi konačni cilj. Puna primena Trećeg paketa je, takođe, važna u ovom kontekstu. Za to će biti potrebno razdvajanje „Elektromreže Srbije”, operatora prenosnog sistema od EPS-a u pogledu kontrole u okviru vlade.
To, takođe, zahteva jačanje nezavisnosti Agencije za energetiku i instrumenata za intervenciju koji su joj na raspolaganju.
Očekujemo da Agencija za energetiku i Komisija za zaštitu konkurencije primenjuju ova pravila na EPS na proaktivan način, pa čak i u slučajevima kada to može protivrečiti političkim interesima Vlade. Verujem da u energetskom sektoru Srbije fokus mora biti više na regulatoru, jer je Agencija za energetiku Srbije jedan od najboljih regulatora u regionu. Državno vlasništvo nad energetskom kompanijom, s druge strane, ima tendenciju da bude politizovano i sigurno nije optimalan način za upravljanje i razvoj tržišta, koje ne treba da odražava partijske interese.
Kako da se obezbedi sigurnost ulaganja i povećanje investicija u energetski sektor u Srbiji i regionu, posebno u obnovljive izvore energije? Da li je cena glavni faktor?
Bezbednost investicija se najbolje osigurava jasnim, transparentnim i pouzdanim pravilima i funkcionisanjem institucija koje ih primenjuju. Ovo je još uvek veliki problem u regionu, barem po viđenju zapadnih investitora. Ispravljanje ovih nedostataka je izazov koji prevazilazi energetski sektor. I to važi posebno za investicije u obnovljive izvore energije. U mnogim evropskim zemljama praksa je pokazala da su za investitore neophodne visoke podsticajne tarife.
Međutim, jednako je važno izraditi šeme podrške na pametan način, kako ne bi došlo do kolapsa sistema, i tehnički i ekonomski. Trenutno smo svedoci onoga što se dešava u Bugarskoj kada je šema podrške izrađena na loš način i to bez prihvatanja posledica da će kupac morati da plati na ovaj ili onaj način.
Još traje diskusija o tome kako da se bolje izbalansiraju ciljevi postizanja konkurentnosti tržišta i javne, odnosno državne intervencije u korist obnovljivih izvora ili sigurnost snabdevanja u EU. Ohrabrio bih Srbiju da aktivno učestvuje u toj debati i uči iz grešaka drugih.
S obzirom na veoma nizak nivo energetske efikasnosti u celom regionu, šta je zadatak za srpske kompanije i šta da rade nacionalne energetske kompanije?
Nacionalne energetske kompanije mogu da poboljšaju energetsku efikasnost na veoma konkretan način. I to tako da energetske usluge koje prodaju obuhvate efikasno krajnje korišćenje energije, kao što je dobra izolacija, korišćenje tople vode iz sopstvenih izvora, hlađenje, proizvodnja i osvetljenje.
Maksimizacija profita za energetske kompanije na taj način postaje bliže povezana sa prodajom energetskih usluga sve većem broju kupaca. Kada se kreiraju mere za poboljšanje energetske efikasnosti, treba uzeti u obzir široku primenu štedljivih tehnoloških inovacija kao što su pametna brojila.
Za sistematsko racionalno korišćenje energije u sopstvenim prostorijama, kompanije treba da uvedu sistem energetskog menadžmeta, uključujući energetske revizije i primenu preporuka. Implementacija relevantnih međunarodnih standarda EN ISO veoma je korisna u tom pogledu.
Usvajanjem Zakona o efikasnom korišćenju energije u martu 2013. godine, Srbija je ostvarila značajan korak u uklapanju i primeni Direktive u energetskim uslugama, stvaranju tržišta za usluge energetske efikasnosti i veće uključivanje kapitala i stručnog privatnog sektora. Uskoro će biti moguće da energetske kompanije i mala i srednja preduzeća pružaju ili koriste energetske usluge za finansiranje renoviranja i sprovođenja planova za dugoročno održavanje ili poboljšanje energetske efikasnosti.
Najbolji učinak
Kako ocenjujete srpske napore za usklađivanje sa evropskom politikom „20/20/20” ?
U ovom trenutku, dve od tri „20/20/20” do 2020. politike se primenjuju u okviru Energetske zajednice, i to na polju obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. U oblasti obnovljivih izvora energije, Srbija se obavezala da postigne udeo od 27 odsto obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energije do 2020.
Srbija je bila prva zemlja koja je predala Sekretarijatu zahtevani akcioni plan za obnovljivu energiju, što je ključni dokument za trasiranje puta ka cilju. Istovremeno, novi predlog zakona o energetici, koji je trenutno u fazi izrade, treba da obuhvati i veliko poglavlje za postizanje transpozicije Direktive o obnovljivim izvorima energije od 2009. U pogledu energetske efikasnosti, Srbija ima najbolji učinak i najbolje sprovodi ove direktive u okviru Energetske zajednice.
Nepravedna cena
Cena električne energije u Srbiji je veoma niska. Kako zaštititi ugrožene kategorije potrošača u procesu koji će cene električne energije dovesti na tržišni nivo?
Rešenje leži u raspetljavanju povezanosti socijalne podrške ugroženim kupcima i održavanja generalno niskih cena struje. Veštački niski nivo cena ne samo da blokira razvoj sektora, nego je i nepravedan. Bogati imaju istu korist kao i siromašni. Sistem podrške treba da bude više usmeren ka onima kojima je zaista potreban. Treći paket EU zahteva definisanje toga ko je, a ko nije „ugrožen kupac”, a Sekretarijat je predložio adekvatnu definiciju za sve zemlje u okviru EZ.
Izvor KWH
