Srbija želi da iskoristi sve resurse koje ima za povećanje energetske stabilnosti, uključujući ugalj i uljne škriljce, kaže ministarka Mihajlović.
“Sve što postoji – od obnovljivog izvoza energije, uljnih škriljaca i uglja treba iskoristiti”, kazala je ministarka energetike Zorana Mihajlović na konferenciji o energetici “Energetska arena 2013”.
Mihajlovićeva je rekla da, iako se dosta govori o gašenju elektrana na ugalj, to nije sporno za Srbiju, ali je navela da do tog trenutka mora da se obezbedi energetska stabilnost zemlje.
Kako je navela, to znači da ako Srbija ima mrki ugalj, treba da gradi termoelektrane, a ako ima uljne škriljce iz kojih može da se dobije sintetička nafta, to će i dobiti.
Mihajlovićeva je rekla da se na taj način povećava snaga, stabilnost i jačina države, što se ne postiže razmišljanjem kako da se uveze energija.
Ministarka je istakla da je Srbija u prethodnih godinu i po uspostavila dobar zakonodavni okvir koji se pre svega tiče obnovljivih izvora energije, što, prema njenim rečima, potvrđuju i brojni investitori.
Prema rečima Mihajlovićeve, pred Srbijom je usvajanje strategije razvoja energetike od 2025. do 2030. koja bi nakon javne rasprave trebala da bude usvojena.
Govoreći o potencijalima Srbije u energetskom svetu, ministarka je navela da Srbija treba da iskoristi položaj države jer se nalazi u centru balkanskog regiona.
Mihajlovićeva je istakla i da Srbija mora da postane tranzitni koridor za energiju i energente.
“Naša vizija je da Srbija bude izvoznik struje i tranzitna država, kao i skladište za energiju i energente i država koja je ostvarila visok nivo energetske bezbednosti i održivosti neophodne za ubrzani razvoj privrede’“, kazala je ministarka.
Ona je podsetila i da su u planu izgradnja dva hidrokapaciteta Bistrica i Đerdap 3, kao i izgradnja Južnog toka.
Zamenik generalnog direktora za energetiku u Direktoratu za energetiku Evropske komisije Fabricio Barbaso kazao je da Evropska komisija razmatra uvođenje smernica i direktiva kojima će se urediti pitanje eksploatacije i korišćenja uljnih škriljaca, jer je to, kako je naveo, veoma dragocen resurs svojstven Evropi.
On je rekao da će taj predlog obuhvatiti mere koje se odnose na zaštitu vode i zemlje i specifične zahteve koji se odnose na zaštitu životne sredine kada je u pitanju eksploatacija uljnih škriljaca.
Prema njegovim rečima, zakonodavstvo Srbije u oblasti energetike već je u velikoj meri usklađeno sa zakonodavstvom EU, ali za zemlju je važno da u većoj meri otvori energetsko tržište.
Na energetskom tržištu trebalo bi povećati konkurenciju, kako ne bi postojao samo jedan monopolista koji vlada situacijom, precizirao je Barbaso.
“To znači da energetsko tržište u Srbiji treba da bude integrisano sa tržištima zemalja u regionu i EU”, dodao je on.
Ističući da je prema zakonima EU svaka država slobodna da odabere načine snabdevanja energijom, Barbaso je rekao da je situacija u Srbiji u određenoj meri u neravnoteži, pošto velikim delom zavisi od energije iz uglja i jednog snabdevača gasom.
“Zato ohrabrujemo Srbiju da investira u sektor obnovljivih izvora energije, kao i u infrastrukturu, koja je veoma važna da poveže energetsko tržište i pruži mogućnost snabdevanja alternativnim izvorima energije”, rekao je on.
Barbaso je rekao da je svestan toga da dobijanje energije iz uglja ne može da bude promenjeno preko noći, ali da bi trebalo više ulagati u alternativne izvore energije.
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko kazao je da ta kompanija kroz novoformirani centar za nove tehnologije za korišćenje nekonvencionalnih rezervi, razmatra mogućnosti više projekata, među kojima je i korišćenje uljnih škriljaca.
“Čekamo stav države na kojim principima želi da vidi partnera u korišćenju uljnih škriljaca”, rekao je Kravčenko.
Dodao je i da će NIS sigurno razmotriti sve energetske projekte koji jačaju energetsku nezavisnost Srbije.
Kravčenko je izjavio da je u regionu Balkana u sektor energetike, do 2030. godine, potrebno uložiti do 60 milijardi evra investicija.
On je kazao da, ukoliko se uporedi balkanski region sa centralnom Evropom, energetska efikasnost i ekonomski kapaciteti moraju da se udvostruče u narednih deset godina.
“Energetika je pokretačka snaga ekonomije u regionu Balkana, s obzirom da je iz ove industrije osam od deset najvećih regionalnih kompanija, u taj sektor se slivaju najveće investicije i on zapošljava najveći broj ljudi”, kazao je Kravčenko.
Izvor Beta
